Svako jutro ista prica,
Borim se da dignem glavu,
Ali sve je lakse kada vidim,
Da me neko ceka na trotoaru.
Svako jutro zurba neka,
Ali nije strasno kada znam,
Da me ona iza ugla ceka,
Za dobro jutro da joj poljubac dam.
A kada kisan svane dan,
Pa me sebi krevet vuce,
Opet mi je drazi njen kisobran,
I njene ruke vruce.
Tako ispod zutog kisobrana,
Stisnemo se ona i ja,
Pa od njega zamislimo sunce
Koje samo za nas sja.
|