Kad bi barem znao da te volim ko Boga,
Kad bi barem znao da ne spavam zbog toga.
Jer, kad bi znao možda ne bi bilo ovako,
Sve je poeelo dobro, a završilo naopako!
Proklet bio dan kad sam te prvi put vidila,
Jer, od tog sam trenutka svakim danom šizila,
Zbog tih oeiju, umiljatog pogleda, te plave kose,
Moje je lice bilo prepuno kapljica suza poput jutarnje rose.
Svakim danom volim te sve više,
Tako i u mom srcu piše,
Nadu nikad nisam gubila,
Iako bih se sad zbog tog ubila.
Da bar je sve ko prije,
Sad iz mojih oeiju kiša lije.
Da bar to nikad nisam doznala,
I istinu o tebi spoznala.
Pokušavam se praviti da te ne poznajem.
Ali, to je nemoguae, kakav si tek sad spoznajem,
Svake noai molim boga,
A i einim više od toga:
Da bar istina nije kriva,
Bože molim te nek mi oprosti što sam živa.
...jer kad bi znao da te volim, možda ne bi bilo ovako.
Sve je poeelo dobro, a završilo naopako..........
|