Pocetak
Razglednice
Bedastoce
Free Slanje SMS-a
Melodije za mobitele
Zid za grafit
Upisite pjesme, price...
Tekstovi, izjave, grafiti
Forum
Chat
Mali Chatek
Privatne poruke!!!
Igre
Tko zeli biti milijunas
Pronadjite razlike
Geografija-pikaj i uci
Sudoku
Nagradna
Natjecanje u tetrisu
Natjecanje u mastermindu
Natjecanje u memoryu
Vicevi
SMS poruke
Fotografija
Smijesne slike
Kviz
UvRnUti KViZ-evi!
IQ testovi
Home
E-cards
  Graffiti wall   Write a poem, story...   Win a free game   Forum   Chat   Shout box   Send free SMS   Ringtones   Funny texts and stories   Foolish things   Games   Championship in Tetris   Championship in Mastermind   Championship in memory   Jokes   SMS   Quiz   Photos   Funny pictures


Arhiva (Archive)
Novi upisi (New entries)

9892 upisa na 396 stranica (stranica br. 390)
9892 entries in 396 pages (page No. 390)
Vjecna ljubav
Nije mi to bio nesto poseban dan iako sam znala da je svima znacajan pa nova je godina...Pripremalo se i neko slavlje ali bila sam bez volje..Ko bi rekao da ce bas ta nnoc biti najsretnija nooc u mom zivotu..Davno smo poceli nasu ljubav ali je nismo znali nastaviti i postivati..Kakva je ljubav bez protivnika pa smo ih i sami dossta imali i nakon nekog vremena je ta ljubav pocela da blijedi.Ali nije skroz izblijedila cuvali smo je u dalekim uglima svoga srca.Bio s mi daleko da bti te voljela i daljina nam je bio jedan od najveci razloga za nas rastanak.I kad sam te skoro bacila u zaborav bas te noci si se pojavio..I sve smo ponovo poceli nadam se da cemo to i odrzati nasu zlatnu ljubav..Niko nam vise nista nemoze i drzimo se skupa..Volim te vjeruj miii
Utipkao Anita - 5.1.2005. u 16:37 Komentari ( 31 )

LEPTIR
Leptir www.erotske-price.tk
by Siag

Eh! Da sam bar onaj leptir što joj je sleteo na dojku i da zivim samo taj jedan dan. Ona ga gleda dok prevaljuje brdo, sve moguce nagibe i provalije, stize do bradavice i tu se pobedonosno penje, kao planinar kada stigne na vrh da pobode zastavu. Krila su mu zastava, vijori njima. Ona ga gleda trenutak pre nego što ga uhvati i stavi u knjigu da njegovu lepotu sacuva zauvek. On se njenim šecerom zadojio - zauvek. A ja bih na njegovo mesto, pa makar posle i u knjigu. Šta je zivot ako nemaš potrebu za njim, šta je smrt ako nemaš zelju da je ulepšaš? A ona je i potreba i zelja, i razlog zivljenja, i lepota umiranja.

Eno, vidim! Vidim da joj se kapljica vode sliva niz Venerin breg. U toj kapljici ima milion bakterija, a ja nisam ni jedna od njih. Svaka se dlacica presijava na suncu, i tako je meka, i podatna… ej, blago njima! Stomak sa pupkom u sredini, a po kome šetaju mravi, da samo znaju kako su srecni. A, tu je! Tu je i glava! Oci dva nebeska dragulja, zubi niska bisera, crte lica andeoske, neobjašnjivo lepe, duga plava kosa sakuplja sunce, pesak i insekte, i raspršuje ih na sve strane. Zaslepece mi dvogled, vracam ga nazad na grudi. Na njene grudi. Onaj leptir je još tu, još ga nije ispresovala. Previše je lep da bi ga se tako brzo otresla. A on, kao da zna da su mu sekundi odbrojani, stegao bradavicu sa svih šest nogu, pa ne pušta. A mozda i zna. Odabrao sebi mesto gde ce da umre. Ko od nas ne bi napravio baš ovakav izbor? Kad vec ne biramo mesto gde cemo se roditi, da bar izaberemo gde cemo umreti. Ali, ne! Tu privilegiju imaju samo odabrani. Ja nemam onakva krila kao on, ja nisam tako mek i nezan kao on, ja… nisam leptir. Trzaj rukom, nije se branio. Znao je, i dopustio je da ude u njenu knjigu. Slatka smrt. Okrece se na stomak. Daje se zemlji, vodi ljubav sa milijardama zivih bica odjednom. Kako da postanem jedno od tih zivih bica? kako da se pretvorim u pauka? U crva? U gusenicu? Kako da se zavucem ispod nje? Samo malo, samo jedan tren, kako… oh, kako!

Na oble i blještave guzove spušta se nekoliko komaraca. Rugaju mi se, vidim ih kako mi mašu, a onda svoje rilice uvlace u poru koze. Šljapnula je rukom i pobila ih. Tako im i treba kad se prave vazni. Krivulja leda, plecke, kicme… eh, kako je lako postici savršenstvo. Ustala je. Išla je pravolinijski, bez lelujanja, bez njihanja bokovima, pravo u vodu. E, sada je vodila ljubav sa rekom, i sa koliko još zivih vodenih organizama, a kada cu ja doci na red? Ih, da sam bar onaj mehur što joj se priljubio uz kozu, pa prsnuo sekunddva kasnije. Da prsnem, da me nema, samo da budem uz nju. Šta sam sve mogao da budem, a nisam. Plivala je na ledima, prepuštajuci se sjajnom suncu, cistoj vodi, toploj zemlji, mirisnom vazduhu, svetlom nebu… svima osim meni. Svi su joj tu, na dohvat ruke, svi osim mene. Izlazi iz vode kao ziva vatra, varnice pršte na sve strane, a ja cak ni jedna od tih iskri nisam. Buktinja jaca od sunca, kosa se zalepila za ramena, a ja ni ona kapljica nisam. Skida neku bubicu, srecna li je ta bubica, da mi je da sam u njenoj ljušturi. Briše se peškirom. Grudi, stomak, prepone… ej, što nisam taj peškir. Bar jedna dlacica u njemu.

Uzima svoje stvari i odlazi. U pesku tragovi stopa, u vazduhu miris, u vodi odbljesak, svi kao da se zahvaljuju, svi su oni zadovoljeni, svi… sem mene. Stezem dvogled grcevito ne bih li je uvecao, privukao… ne vredi. Sve je manja, sve je udaljenija. Nema je više u okularima. Trenutak lepote je minuo, ostala je samo surova stvarnost. Ništa nije tako kratko kao lepota, i ništa tako bolno kao stvarnost. Nocas cu imati šta da sanjam. Jedini prijatelj mi je ovaj dvogled. Pruzio mi je privid blizine, necega što mi je tako daleko i nedokucivo. Sad mogu da uzmem teleskop pa da gledam u zvezde. I one su mi isto tako daleke i nedokucive. Još jednom stavljam dvogled na oci, mozda je negde u uglovima ostao komadic one slike od malopre. Ali ne! Opet ta surova stvarnost. Reka se stišava, sunce je na zalasku, vece osvaja i spušta svoje prste na uzavrelu zemlju. Nocne zivotinje, kao glumci, zauzimaju svoje mesto na pozornici. Svako zna svoju ulogu, ali meni na toj pozornici nema mesta. Vracam se kuci, u krevet. Jedna zavesa je spuštena, druga podignuta. Smena dana i noci, varljiva igra svetla, smena glumaca na pozornici, smena straze na kulama… mene niko nije primetio. Jasno! Ja sam iz neke druge predstave.
Utipkao stipica - 4.1.2005. u 22:36 Komentari ( 0 )

www.erotske.price.tk

--------------------------------------------------------------------------------

Volim predigru koja to nije, a jeste. Volim - reci, iznad svega. Volim verbalni nagovestaj onoga sto ce doci, volim reci koje me opuste i uzbude i uvere da je bas to ono sto trazim.
Volim kad me prica ponese, kad osetim da tesko disem, da polako stomak pocinje da me boli od zelje... volim reci kada docaram ono sto bih ja voleleo raditi, sto bih radio, nezno i vesto.
Volim pogled u ocima, kada se u njima vidi zelja, kada se cakle isklapaju od iscekivanja jos pre nego sto moja ruke dotakne i jedan deo tela. Tek moje usne na tvom licu, ovlas ti dodiruju obraz i uho i moj glas, blag, senzualan i pomalo promukao od zelje...
Usne putuju preko lica, blago, nezno, poput leptira, prstima doticem tvoje polu-otvorene usne i jednim prstom polako predjem preko njih, osetivsi kako su meke, tople, i kako me zele. Uzbudjenje raste, tvoje i moje.
Nije mi dovoljan vise tako blag i povrsan dodir. Zelim usnama i toplim rukama putovati tvojim telom... krecem odozgo. Posao sam od lica, koje sam celo lagano presao prstima i usnama, dodirnuvsi ga sa stotinu poljubaca laganih poput iskrica, i podjednako toplih. Niz vrat... usnama i vrhom jezika putujem niz vrat i posebnu paznju posvecujem spoju vrata i ramena.
Ruke lutaju svuda, vise ne znam ni kuda lutaju, stigao sam polako do stomaka i tu se zadrzavam malo... rukama, dlanovima i vrhovima prstiju svaki milimetar zelim da predjem, polako, pazljivo i pojedinacno. Osecam kako tesko dises, kako zelis vise, ali nisi nestrpljiva preterano, i pustas me da se polako upoznajem sa tobom... Unutrasnja strana butina...sada vec ne toliko ovlas, pomalo halapljivo usnama grabim po tebi, rukama pratim usne, jezikom doticem svaki pregib i saznajem svaki deo tebe. Stizem polako, polako do dela koji me trenutno veoma zanima... gladnim, zeljnim usnama te upijam pazljivo i istovremeno pozudno. Ruke nemirne, putuju ka mestima koja ih zovu, osecaju potrebu za dodirom . Usne rade svasta... skoro sasvim te sada poznajem culom ukusa. Culu dodira duze treba, ali trudi se da ne zaostaje u saznanjima.
Zelis me, veoma, veoma, tesko mi je da te pustim... pitam se, ko ce pobediti, zelja da osetim i onaj poslednji ukus meni jos nepoznat, eksploziju strasti, erupciju zelje, ili moja potreba da te uzmem, polako i nezno, jako i grubo...?
Nesto ce pobediti... kako god se okrene, dobijamo oboje, a sledeci put ishod moze biti sasvim drugaciji, ili opet isti, ili... mogucnosti su ogranicene samo nasom mastom, koja je, verujem,prilicno neiscrpna.
Utipkao stipica - 4.1.2005. u 22:33 Komentari ( 2 )

www.yuprice.com
Snezana i 7 frajera

autor: Andersen



Nekada davno, zivela je kraljica jedne male drzave. Bila je veoma mocna iako je njeno kraljevstvo bilo malo. Svi su je se plasili, ali su cesto i mastali o njoj s obzirom da je bila izuzetna riba. Posebno sto je imala zaista ogromne sise i lepo dupe, odlicno telo, iako je bila vec dama u godinama.

Imala je carobno ogledalo koje je uvek pitala: “Ogledalce, ogledalce ko je najlepsi na svetu?” i ono joj je odgovaralo: “Vi, zla gospodarice”. Da bi ogledalo bilo maksimalno objektivno, uvek bi pred njega stala gola. Radila je to svaki dan i jednom kada je postavila uobicajno pitanje svom ogledalu, iz prikrajka ju je posmatrao mladi dvorski konjusar.

Onako mlad, a zeljan dobre picke, odmah se uzbudio i to se na njegovim ritama i te kako primecivalo. Kada je postavila pitanje, ogledalo joj je reklo: -Ne mogu da Vam odgovorim, zla gospodarice, nismo sami! Osvrnula se po sobi i videla preplasenog mladica. -Aha, uzviknula je, ti mali voajeru! Volis da gledas gole zene, ha? Mladic je bio tako preplasen da nije mogao ni rec da izusti. -Dodji ovamo, hajde, brze! Skidaj se, hocu i ja da gledam! Nemajuci kud, mladic se skinuo i pustio na slobodu svoj mlad, tvrd kurac.

Kraljica je bila odusevljena, njene oci su zasijale. -Lep ti je momce, moram da ga probam, ali cu prvo da te kaznim sto si me uhodio! Lizi mi cizme! Mladic nemajuci kud, sagnu se i poce da ljubi i lize kozne cizme svoje zle gospodarice. Videvsi ga onako savijenog kako grli, lize i ljubi njene cizme, zla gospodarica se bas uzbudila. Dohvatila je njegov konjusarski bic i pocela da ga bicuje po ledjima i dupetu. Mladic poce da kuka, cvili i moli da ga postedi, ali uzalud. Tek ju je to raspomamilo, te ga poce udarati jos zesce.

-Moram te kazniti, jako, da me zapamtis! Udarala ga je tako terajuci ga da joj i dalje lize cizme, a onda je bacila bic i pocela da mazi svoju potpuno ovlazenu picku. -Polizi mi i nju!- naredila je. Mladic poce da joj lize picku celim jezikom, halapljivo gutajuci njene sokove. Jednu nogu mu je prebacila preko ramena, tako da je morala da se osloni na zid. Rukama je mesila svoje sisetine. Stenjala je od zadovoljstva, ali je ipak htela nesto vise.

-Ti si konjusar, je li tako?- upitala ga je. -Da- odgovori joj on potvrdno. -Onda me zajasi kao kobilu- bila je njena sledeca naredba. Postavila se cetvoronoske, i on ju je opkoracio. Naglo joj je zabio svoju kurcinu zeljan picke, a ona je bukvalno vrisnula od zadovoljstva. Mladic ju je zaista zajahao, drzeci je za ramena i silovito joj ga nabijao. Uskoro je osetila nalete tople sperme u svojoj utrobi.

Zla gospodarica se onda sredila i otisla da se posveti drzavnickim poslovima. Prosla je pored sobe svoje pastorke Snezane i cula neke jecaje. Kada je privirila imala je sta da vidi. Mlada Snezana je lezala skroz gola na svom krevetu, rasirenih nogu i u svoju tesnu picu nabijala skiptar svog pokojnog oca. Kraljica je zainteresovano gledala u nju i shvatila da je Snezana neobicno lepa, crne duge kose, sa plavim okicama, sisicima koji su bili kao loptice, sasvim cvrste i uspravne.

“Ova mala ce mi preoteti sve dvorske frajere”-pomislila je u sebi znajuci da ce svako od njih zeleti da pojebe mlado meso. Zato je skovala zao plan. Pozvala je jednog krsnog drvosecu i naredila mu je da malu odvede u sumu i da je ubije. On ju je zaista odveo u sumu i Snezana je posla sa njim ne sluteci nista. Ali kada joj je postalo jasno da ce je on ubiti pocela je da ga preklinje da joj postedi zivot.

-Postedecu ti zivot mala, ako se spustis na kolena i popusis mi kurac! Nije bas shvatila sta trazi od nje, ali se spustila na kolena i on joj je naredio da otvori usta. Ona je tako uradila, a on se raskopcao i stavio joj ga u usta. -Sada ga sisaj- rekao joj je uzbudjenim glasom. Ona je to i pocela da radi, trudeci se da mu sto vise ugodi. Prijao joj je drvosecin poveliki komad u ustima. Prvi put je tada osetila miris i ukus muske kare.

Dok mu ga je fafala, gledala ga je onim njenim divnim plavim ocima. To ga je i te kako napalilo. Uhvatio ju je za glavu sa obe ruke i poceo brzim tempom da joj ga nabija, bukvalno ju je jebao u usta. Ona je sa svoje strane sarala jezikom po povelikom glavicu i sisala ga celog koliko god je to bilo moguce. Na kraju je on stao, i nabio ga jednom skroz do grla, strcajuci spermu u mlazevima. Ispunio joj je cela usta. -Gutaj mala, to je sve za tebe..

Poslusno je progutala, shvatajuci da joj se i te kako svidja taj slatko-slani ukus. Drvoseca je ispunio svoje obecanje i nije je ubio. Ali ona natrag u dvorac nije mogla. Tumarala je po sumi dok nije stigla do jedne kuce sasvim usamljene. Pokucala je, ali nije dobila odgovor. Usla je u kucu, koja je bila otkljucana i dozivala ukucane, ali nije bilo nikog. Videla je rucak na stolu, klopala je i legla u jedan od sedam kreveta da se odmori i tako zaspala.

U neko doba, pristigli su i vlasnici kuce. To su bili krsni momci, rudari, sedmorica njih. Zacudili su se kada su videli da im nema rucka, a onda je najmladji prijavio da u njegovom krevetu spava jedna mlada i lepa devojka. Silno su se obradovali. -Momci, vise necemo morati da drkamo, imamo domacicu koja ce da nam ga pusi i koju cemo da karamo!-uzviknuo je najstariji.

Tako je i bilo. Svakodnevno, su priredjivali redaljke. Ili bi Snezana njima popusila pred polazak na posao ili bi je oni jedan po jedan jebali uvece pred spavanje. Nekad bi je jebali i po dvojica ili cak trojica njih u isto vreme. Jedan bi je naguzio smestivsi kar u njen cmar, drugi bi je nasadio na svoj kurac, a trecem bi vesto sisala. Stvarno, Snezana je vrlo brzo postala vrlo spretna u zadovoljavanju svojih muskaraca. Pa ipak, bila je nezadovoljna.

-Zelela bih svu sedmoricu odjednom! Njih sedmorica su je puno voleli i zeleli su da i to priuste svojoj ljubimici. Zato su se svi skinuli potpuno goli. Jedan je legao na krevet sa uzdignutim kopljem. Snezana ga je opkoracila, okrenuvsi mu ledja i nasadila se primivsi ga u analni otvor. Drugi se smestio izmedju njenih raskrecenih nogu i nabio joj ga je u picu, treci je opkoracio oko grudi i uzljebio ga izmedju njenih sisica, cetvrti joj ga je ponudio na sisanje, dok je dvojici koji su stajali sa njene leve i desne strane drkala.

Izgledalo je da ce najmladji ipak izvisiti, ali doseto se i on. Uzeo je njene tabane i njima trljao svoj ud. Tako su je jebali sva sedmorica! Takva jebacina ih je sve uzbudila i poceli su da svrsavaju svi kao jedan, svuda po njoj i u njoj. Bila je puna sperme u sve tri rupe, ali joj je sperma bila i na licu, grudima, rukama, stomaku, nogama….Svrsavala je i ona kao luda.

A u dvorcu, zla gospodarca je ustala sa kare mladog barona koji ju je ispunio svojom spermom i otisla pred ogledalo. -Ogledalce, ogledalce, ko je najveca jebacica na svetu?- pitala je. -Snezan!- odgovorilo je ogledalo kao iz topa. -Kako?- prenerazila se ona-Pa, mala je mrtva! -Nije, zla gospodarice. Ziva je i u kuci je sedam rudara i jebu je sva sedmorica odjednom! Kraljica je zelela da pukne od muke. Pa zar da je presisa jedna balavica? Zato je skovala nov zao plan.

Maskirala se u prodavacicu vibratora i jedan, najveci od svih prelila otrovom. Brzo je pronasla kucu sedmorice mladica gledajuci da se pojavi bas u vreme kada su oni u rudniku. Snezana je bila sama i prodavacica joj je ponudila svoje proizvode. Znala je da Snezana voli da se samozadovoljava, jer ju je na pocetku price tako i zatekla, znala je da ce Snezana kupiti onaj najveci. Cim je maskirana kraljica otisla, Snezana se odmah skinula, sretna sto ce imati zabavu i kada momci nisu kuci.

Prvo ga je liznula, ne znajuci da je otrovan te ga je postavila izmedju nogu, naciljavsi ga na svoju rupu i nabila ga sebi jako. Beskrajno je uzivala i vrlo brzo svrsila. Bila je presrecna, ali ta sreca je bila kratkog veka. Osetila je kako joj se mnogo spava i zaspala. Kada su momci navece dosli zatekli su svoju ljubimicu mrtvu! Njihovoj tugi nije bilo kraja. Odlucili su da je sahrane u staklenom kovcegu na proplanku u sumi. Klekni su oko kovcega i plakali. U tom momentu kroz sumu je prolazio princ iz susednog kraljevstva.

Sjahao je sa konja videvsi neobicnu scenu i kada je video Snezanu smrtno se zaljubio. To je bilo prosto jace od njega. Skinuo se potpuno go i rudari su morali da mu odaju priznanje. Jer, na njegovom nabildovanom telu isticao se muski ukras: kurac koji je bio dug cak 27cm! Bio mu je maksimalno dignut u svoj svojoj lepoti. Otvorio je stakleni sanduk, zadigao Snezaninu haljinicu i legao preko nje. Nabio ga je sve do svojih ogromnih jaja.

Mladici su uzbudjeno gledali kako se njegova cvrsta guzica ugiba dok joj ga snazno zabija, a onda su zaculi stenjanje. To je bila Snezana! Princev ogromni penis ju je vratio u zivot. Uhvatila ga je za guzove terajuci ga da joj nabije kurac, zesce i brze. On ju je jebao ljubeci je po licu, vratu, grudima. Na kraju je ispustio zivotinjski krik i sjurio ga do samog korena kurca.

Njegovo jako telo se zgrcilo, a ona je zajecala i zadrhtala od nadolazeceg orgazma. -Budi moja zena, Snezana- zaprosio ju je princ. -Ali ne mogu da ostavim moje rudare-tuzno je rekla- Oni me tako dobro zadovolje, jednom su me jebali sva sedmorica odjednom. -To moram da vidim!- uskliknu princ i ooddluci da ih sve zajedno povede na svoj dvor. Uskoro je bio svedok toj nesvakidasnjoj jebacini. Ali i ucesnik, jer gde ima mesta za sedmoricu, ima i za osmog! I tako su ziveli srecno i zadovoljno do kraja zivota.



Utipkao stipica - 4.1.2005. u 22:30 Komentari ( 1 )

ringispil www.yuprice.com
Ringispil

autor: Sky Seeker
email


SUSRET PRVI

– Zdravo. Ja sam Marija, i ja cu ti pomagati da se iz svega ovoga izvuces.

– Zar mislite da mi treba pomoc?

– Svakome treba pomoc. Tebi pogotovo. A, ako budes saradjivala…

– Bice lakse i meni i vama. Znam, sve znam! Prosla sam vec tu fazu. Pocnite da mi pomazete, da ne gubimo dragoceno vreme.

– Da bih ja tebi pomogla, moras i ti meni…

– …da pomognem. - Nadovezuje se na Marijinu recenicu. - To smo vec apsolvirali. Zato sam ovde. Malo ja vama, malo vi meni, pa ko duze izdrzi. Odnosno, ko kome pomogne.

– Pa dobro, Natasa. Nemas razloga za ironiju. Sad smo same i sada mozemo da razgovaramo sasvim otvoreno. Izjadaj mi se, bice ti lakse. Reci mi sve, krajnje iskreno.

– Sta sve? Odakle da pocnemo?

– Pocnimo od pocetka. A to znaci od seksa. Slozices se da je seks na pocetku svega?

– Tu smo saglasne. Idemo dalje?

– Vodi racuna da isptujem ja tebe a ne ti mene…

– Ne brinite, gospodjo. Znam za red i obicaje ove kuce.

– Odlicno. Sad mi lepo ispricaj svoje prvo seksualno iskustvo. Ma kakvo ono bilo, i ma kako da se zavrsilo. Tacno i precizno. Priseti se dobro svakog detalja, i nemoj nista da ispustis, molim te. To, sta je vazno, a sta ne, ja cu da prosudim. Vazi? Idemo, dakle? – Sela je pored nje na stolicu, prekrstila noge, ukljucila diktafon, i strpljivo cekala.

– Moje prvo seksualno iskustvo, kazete? Pa, dobro. Kad bas hocete. Unapred vas upozoravam. Nista, ali bas nista, necete mi verovati. Sve je kao u nekoj bajci ili…

– Samo ti pocni, a ja cu da odaberem sta cu verovati, a sta ne.

– Dobro, kad bas hocete. – Otpila je gutljaj soka. – Bilo je to dosta rano. Imala sam tada cetrnaest godina…

– Samo cetrnaest godina?! – Blago se zacudila psiholoskinja, izvivsi obrve. Trudila se da njeno cudjenje ne poremeti tok price.

– Da. I ne brinite. Nije ono sto vi mislite. Silovanje… i te stvari. Ne, nista od toga. U komsiluku smo imali jednog bildera. Znate ono, tegovi, bodibilding… i te stvari. E, bas to! Strasan dasa, sve su se cure otimale o njega. Imao je mnogo knjiga i ja sam ih od njega redovno pozajmljivala. I ne samo knjige, mogla sam da uzmem sta god sam htela, nista mi nije branio. Ploce, kasete, video-kasete, kompakt diskove… sve sam mogla da uzmem.

Posluzivao me je najluksuznijim slatkisima, liker-bombonama, koje sam najvise volela, punio mi je dzepove i kad dodjem i kad odlazim, bio je strasno iskren i nesebican. Bar sam ga ja tako dozivljavala. A ja sam sve to uzimala, jer nisam znala kako da ga odbijem. Jednom sam slucajno usla, secam se k’o jutros da je bilo, u njegovu sobnu teretanu, gde je svakodnevno vezbao. Stresla sam se i sva najezila, kao da me struja dodirnula po celom telu. Bio je samo u kupacim gacicama, ah… kad samo pomislim. Pogled mi je bludeo po tim mocnim i znojavim naslagama tela, nista nisam znala o tim stvarima, a gorela sam od usplahirenosti.

On me je gledao neizrecivo ljupkim, nasmejanim pogledom, pun razumevanja za moju decju znatizelju. Znala sam, osecala instinktivno, da on tu znatizelju nece zloupotrebiti, i nekako unapred, bila sam mu beskrajno zahvalna, iako nisam znala zbog cega. Dozvolio je da mu pridjem, da mu opipam mokre i lepljive misice. Ne znam kako se on osecao, ali ja sam bila strasno uznemirena. Mazio me po kosi, i tesio, a meni je bilo tako lepo, i zelela sam da to potraje vecno. Sarajuci prstima po njegovom telu dosla sam do gacica. Tu sam zastala, neodlucno. Htela sam da napravim salu, pa sam mu rekla: “Upiskio si se!”. Prihvatio je moju igru i uzvratio: ”Jesam. Ali i ti si!”.

I stvarno. Upisala sam se od srece, od uzbudjenja, a da nisam ni primetila. Odgovorio mi je hladno i nasmejano: “Nema veze. Stavicemo gacice da se suse, i za deset minuta bice k’o nove. Ne brini nista”. Ja sam to razumela da cemo i on i ja da susimo gacice, pa sam mu rekla: “Prvo ti. Ja se stidim”. Umiljavala sam se koliko god sam mogla. Kao, zacudio se: “Stvarno?! Pa dobro… prvo ja”. Svukao je svoje kupace i stavio ih na radijator. Majko moja, bez tih gacica bio je duplo lepsi. Mislila sam da cu se onesvestiti. Hrabrila sam sebe da moram biti budna, i svesna, i da ovu lepotu ne smem da propustim. Svukla sam i ja svoje gacice, i haljinicu, jer je i ona bila mokra.

Sva sam smrdela na pisacu, ali bila sam srecna, neizmerno srecna. To vam ne mogu opisati. On je moj ves stavio pored svojih gacica na radijator, i sada smo oboje bili goli, boze moj, kad se samo setim. Nikada to necu zaboraviti, nikada. Valjda sam mu previse bazdila na mokracu pa me je pozvao da se zajedno istusiramo. Uzeo me u narucje i odneo do kupatila. Da me je poneo na mesec i to bih prihvatila. Tog trenutka na sve sam bila spremna, bez razmisljanja. Ja svoje oci nisam odvajala od njegovog predivnog kurca . Nisam ga ispustala ni za tren, samo sam u njega piljila. Stid, sramota… sve je to kod mene pocelo da vazi mnogo kasnije, mada cete vi sada reci da toga kod mene nikada nije ni bilo, ali nema veze. Tada za to nisam znala. Ili nisam htela da znam.

Terala sam ga: “Pisaj! Da vidim kako pisas!” I pisao je. Da samo znate kakav je to tek dozivljaj bio za mene. Videla sam muskarca kako pisa. Sjajno! Bozanstveno! Velicanstveno! Danas ne znam zasto je to tako sjajno, ali tada mi je to tako izgledalo. Nisam vise mogla da se suzdrzavam, uzela sam tu njegovu ocaravajucu muskost u ruku. Zahvatila sam ga sa obe sake, vireo je sa svih strana bio je moj. Drzala sam ga kao neku zivotinju, rastao je u mojim rukama, tvrd i mokar, bio je sve veci, umiljavao se kao mace. I sada sva ovlazim kad se setim. Utrcali smo u sobu bez brisanja, onako goli i veseli, i srecni. Ljubila sam ga, lizala, stiskala nekontrolisano, bio je prevelik za moja usta, ali ja sam ga zelela celog, zelela sam da ga pojedem, da ga prozderem.

I prozdirala sam ga, grizla zubima do bola, lizala jezikom, sve dok nije svrsio. Topla, meka, pamucasta sperma prosipala se po mom licu, po grudima, lizala sam je, gutala. Nisam nikada do tada videla spermu, ali sam znala da je taj pamuk deo njega, da je to on, i da sam mogla da ga gutam do mile volje. Posle svrsavanja bio je nesto meksi i opusteniji, ali ja sam bila nezajazljiva, htela sam jos, i jos, i jos… Dosla sam na pomisao moze li on, ovoliki, da stane u mene ovoliku? (Napominjem da sam ja za svoje godine bila korpulentna i vrlo razvijena, moguce da on nije ni znao da sam maloletna). Mislila sam da ne moze da udje u mene, ali se nisam plasila, isla sam samoubilacki, pa kako bude.

Uzjahala sam ga, namestila na moj vaginalni ulaz, i unela ga u sebe. Opet kazem, mislila sam da ne moze da stane. Usao je ceo, a ja sam zalila sto nije veci. Kako je samo lako usao, to mi ni danas nije sasvim jasno. Proklizao je u moju dubinu, bez trunke bola. Nisam krvarila. Kasnije sam kod seksualnih odnosa prolila more krvi, ali tada – nista. Kao da je za mene bio stvoren. Samo za mene, i ni za koga drugog. Klizio je meko, cisto, bez zastoja, bez napora, bez bola. Osetila sam toplinu u utrobi i znala sam da je to opet onaj fini pamuk. Kad je izasao iz mene dodirnula sam rukom vaginu. Nista. Nema nikakvih promena, sve je isto kao i pre.

Sve isto, a tako drugacije, tako zanosno, carobno i lepo. Disao je ubrzano, icrpljen i umoran, ali ja mu nisam dala da predahne. Opet mi je bio u grlu, tacno na onom mestu koje, kada se dodirne prstom, izaziva povracanje. Nisam imala zelju za povracanjem, naprotiv. Trece svrsavanje bilo je najslabije, tek nekoliko kapljica. Pustila sam ga konacno da ustane i da se obuce. Lezala sam na ledjima rasirenih nogu i ruku, prepustena slatkim mislima, kada mi je on prisao, poljubio me u obraz i, gotovo neprimetno, izasao. Nema cure u naselju koja nije sizela za njim, a ja sam ga imala. Htela sam da izadjem na prozor i da viknem iz sveg glasa: “Imala sam ga! Cujete li me… imala sam ga! Imala, imala, imala…!”

Nisam to uradila. Ovaj blazeni trenutak je ipak bio samo moj, i neka tako ostane. Da samo znate kako sam bila srecna. Vec sutradan je sve bilo kao da se prethodnog dana nista nije desilo. Voleli smo se, svako na svoj nacin. Uzimala sam i dalje knjige, iako ih nisam citala, a o “onome” nista nismo govorili. Tri dana kasnije on je negde otputovao, i nikada ga vise nisam videla. Pre nego sto je otisao poklonio mi je sve svoje knjige, umetnicke slike, fotografije, ploce, kasete, kompakt diskove… i svoju sliku, naravno. Onako, bez gaca, izgledao je kao bog iz najlepsih grckih mitova. Izgledao je bas tako, bozanstveno. Eto, to je moj prvi seks u zivotu. Prvi i najvatreniji.

– Kazes “najvatreniji?” Koji ti je bio najsladji. Nekako najprijatniji.

– Najprijatniji? Necete verovati, opet nesto ekstremno. Kod mene vam tu nema nista normalno. Nepopravljivi ekstrem.

– Pricaj! Slusam te.

– Pa, eto. Imala sa vec sedamnaest kada sam upoznala decaka od osam godina. Bio je teski invalid, nije izlazio iz kreveta. Upoznala sam ga kada sam se prijavila na oglas da cuvam decu. Predstavila sam mu se, a on me je gledao tako zaljubljenim ocima, tako vatreno i pozudno. Da li znate kako izgleda kada se dete zaljubi? Ne znate? E, to je privilegija koju imaju samo retki, a ja sam i to dozivela. Roditelji su mu bili zaposleni, pa smo nas dvoje svaki dan ostajali sami.

Nas dvoje… i neka sila koja se ne da objasniti. Sve je tako nemoralno sa vaseg aspekta, a sve je tako obicno kada uronite u to cudno more, u taj vrtlog kome se ne mozete odupreti. Jednom, kada su oni otisli na posao, a mi opet bili sami, nagla sam se nad njim da ga pitam treba li mu nesto. Igra slucaja, ili bozja ruka, tek… u jednom momentu, iz cista mira, otapalo mi je gornje dugme na haljini, a njegove bistre i tople okice su odmah zalutale medju sisama. Smem da kazem, bez preterivanja, da sam osetila vrelinu tog pogleda na grudima.

Znam da mi necete verovati, ali sve je bilo nenamesteno. Dugme je bilo cvrsto prisiveno, u tom pogledu sam uvek bila strasno pedantna. Ali eto… ovo se otkacilo, i znala sam… u stvari, osecala sam… da to nije slucajno. Postideti se, ili prepustiti se instinktu, za mene tu nije bilo dvoumljenja. Izmedju prirodnog i neprirodnog, uvek biram prirodu. A posto nisam htela ni njega da dovodim u glupu situaciju da se oseca neprijatno, povukla sam oba kraja haljine tako jako da je otpalo jos jedno dugme, i moje dojke su se za tili cas nasle na njegovom umiljatom licu.

Sisao je halapljivo i strasno, uzivao je i bilo mu je lepo. I meni je bilo lepo zato sto je njemu bilo lepo. Necu da opisujem kako sam se osecala, jer to se i ne moze opisati. Sa svojih sedamnaest godina donosila sam tako krupne odluke, mislila sam da cu se kajati, ali ne… Da se ponovo rodim, sve bih opet uradila isto, samo malo bolje.

– Jesi li mu ga…?

– Pusila?

– Da.

– Naravno. Mislim da bih ga povredila da mu to nisam uradila.

– Kad najcesce?

– Najcesce dok sam ga kupala. Ustvari, kupali smo se zajedno. E, tada mi se prepustao svim svojim bicem, tada sam mogla da mu radim sta god sam htela. Stipkala sam ga, grickala po celom telu, mazila, i naravno… pusila. Uostalom, to se podrazumeva. Svaka majka koja ima musko cedo pada u iskusenje kada ostanu sami. Odgovorno tvrdim da nijedna normalna majka nije odolela tom iskusenju. Kakav incest, kakav nemoral, i te gluposti. To je nagon, instinkt, potreba… i mnogo vise od toga. Uostalom, pocnite od sebe. Recite iskreno, priznajte sebi ako necete meni: jeste li sasvim odoleli tom iskusenju? Ako ga niste stavljali u usta, jeste li bar pozeleli u sebi, onako… u delicu sekunde… bar malo… bar jednom…? Znate ono: sad, i nikad vise.

– Ti mu nisi bila majka… – prekinula je neprijatnu temu, izbegavajuci odgovor.

– Utoliko lakse. Meni to ne znaci nista strasno, njima to cini veliku radost.

– Kazes, njima?

– Klinci su me obozavali. I ja njih, zasto da se lazemo. Ova ljubav je bila uzajamna, i ja sam na nju ponosna. Ponavljam: oni su uzivali, a meni je bilo lepo zato sto je njima bilo lepo. Bila sam im seksualni bukvar u pravom smislu te reci. Ja sam bila ponosna na to, i ne stidim se da to glasno kazem. To cuvanje dece mi je bilo jedino pravo zanimanje. Mogla sam samo to da radim do kraja zivota.

Mogla sam… ali mi se nije dalo. Secam se deckica od nekih sest godina. Usla sam u njegovu sobu, pozelela mu dobar dan, a on je bez ikakvog razmisljanja, zavukao rucicu ispod moje haljine, stavio mi je u gacice i strogo ozbiljno rekao: “Imas dlake kao one tete na televiziji.” U tom trenutku njega je to najvise interesovalo, proverio je, i posle toga mirno zaspao. Bio je spokojan i nista ga vise nije mucilo. Deca to rade s razlogom, bez perverzije, bez pokvarenih misli.

Njih ne zanima seks onako kako to mi zamisljamo, oni samo hoce da znaju, i na to imaju pravo. Ne znam zasto, ali samnom im je to islo strasno jednostavno. Uzimali su me kao nesto svoje, bez ustrucavanja. Doduse, bila je to igra, lepa igra u kojoj smo svi uzivali. Jedan me ispitivao da li imam rak dojke, drugi masirao po stomaku… smisljali su svakojake razloge, ali ko da zabrani deci da se igraju? Kunem se, nisam ih izazivala, nisam ih provocirala, ni najmanje, bar ne svesno.

Ubedjena sam da je sve islo spontano, iskreno, nenamesteno. Mozda je to zato sto sam i ja, kao mala, bila zadovoljena tim stvarima, pa sam zelela da se oduzim svim decacima na koje sam naisla. Ja sam ih volela, i oni su voleli mene, i to je sve, i to je tako puno. I svi, bez izuzetka, plakali su kad smo se rastajali.

– Je li bilo i devojcica? I kako su se one ophodile prema tebi.

– Bilo je nekoliko. Devojcice ko devojcice… nisu ih mnogo zanimale te stvari. Ja sam izgleda bila izuzetak. Zato sam sada ovde. Kao izuzetak, a pravila su sa druge strane. Neko ta pravila donosi, a neko ispasta.

– Kajes li se? Bar ponekad… bar malo?

– Ne. Cista sam pred bogom i pred svojom savescu. Ja mozda jesam nemoralna, ali samo prema vasim naukama. Tvrdim, garantujem svojim zivotom, zaklinjem se… da ni jedan mladi zivot nisam upropastila. Ja im nisam pustala ratne filmove, i sve one ratne strahote i uzase. Ako mislite da decaci vise vole da vide mrtve, zaklane, iskasapljene ljude, nego golu zenu, grdno se varate. Ja sam, u sustini, srecna. Vise nego sto vi mozete i da zamislite.

– Jesi li imala i nekog malo veceg muskarca?

– Naravno. Radila sam sa mladicem, tridesetak godina, bio je poluoduzet, kicma naceta. Jednom, dok sam ga kupala, digao mu se. Bio je postidjen, ali srecan.

– Kako da ne. Da udjes u mrtvacnicu, sve patke bi otisle gore za tili cas. – Sada je psiholoskinja bila ironicna i nepoverljiva.

– Ne vredi vam ta ironija. Sve je onako kako vam kazem.

– Dobro, dobro! Moram da ti verujem i kad izgleda neverovatno. Zelis li jos nesto da mi kazes?

– Samo da vas pitam. Imate li sina?

– Imam. Dvanaest mu je godina.

– Kako se zove?

– Lazar.

– Onda ga u moje ime poljubite, i odnesite mu ovo. – Pruza joj svoju fotografiju na kojoj je u dvodelnom kupacem kostimu, u vrlo izazovnoj pozi.

– Lepo si ispala na ovoj fotografiji.

– Ako se vama dopada, dopasce se i vasem sinu. Molim vas… preklinjem vas… dajte mu tu sliku.

– ’Ocu. ’Ocu, sigurno. Nemoj da brines, necu te slagati. – Izlazi.


SUSRET DRUGI

– Ima vec dve nedelje kako se nismo videli. Dosta dobro izgledas.

– Nije lose. Ne zalim se. Ili me dobro lece ili sam neizleciva pa digli ruke od mene.

– Bice da je sve po malo…

– Jeste mu dali sliku?

– Jesam. Jesam sigurno. Danju je drzi u skolskoj torbi, nocu pod jastukom. Par puta sam ga zatekla sa rukom u gacama. Ti izgleda "delujes" i na daljinu? - Smeskala se.

– Nije to nista, proci ce ga. Samo ga nemojte sputavati, i sve ce doci na svoje mesto.

– Pricaj mi malo… Pa, ko je ovde psoholog?

– Do, dobro, samo bez sujete, molicu lepo. Nego… kajete li se sto ste mu dali sliku?

– Kajem se… sto te nisam upoznala ranije. U znatno boljim uslovima i srecnijim okolnostima.

– Dobro je i ovako. Lakse cete me se resiti ako se predomislite, mislim… kad me izlecite. Koliko trenutno imate pacijenata, ako nije tajna?

– Nije tajna. Tu i tamo, ima ih, nije da nema. Ali ovoga casa radim na tri slucaja.

– A to su?

– Ti, moj sin… i ja.

– Zar ste i vi pacijent?!

– Da. I to samoj sebi. Razmisljam o svakom svom postupku. Pazim da ne pogresim.

– Zanimljivo. Nas dve bi jos mogle i da se zavolimo.

– Imas li jos onih slika?

Obe udarise u gromoglasan smeh. Atmosfera je bila znatno opustenija.

– Mogu nesto da vas zamolim?

– Reci?

– U mojoj torbi sto je zaplenjena… dacu vam ovlascenje da preturate po njoj… ima jedan album sa slikama. Mojim slikama. Uzmite ga i cuvajte. To mi je draga uspomena, ne bih volela da mi ga neko ukrade.

– Uzecu, nego sta cu. Zasto samo muskarci da uzivaju, i mi zene imamo dusu.

– Hocete li ga pokazati malom Lazi?

– Naravno. On ce prvi da pregleda, da izvrsi cenzuru sta ja smem da vidim, a sta ne.

– Svaka cast! To je prava majka! Mozda jednog dana budemo i cimerke ovog svetog doma. – Pomalo podrugljivo.

– Ili, mozda, koleginice? Neka hvala. Treba li ti sta? – Krenula je prema vratima. – Danas imam jako malo vremena, ne bih te zadrzavala…

– Pre mi se cini da vama treba nesto, nego meni.

– Otkud ti to?

– I ja sam donekle psiholog. Samo sto je moja praksa drugacija od vase. Vi ste citali knjige, a ja zive ljude. Vi ste slusali predavanja, a ja otvarala duse i ucila se na njima.

Razmenile su cudne poglede kakvih do sada nije bilo. Trenutak dragocenog cutanja. Razisle su se.




SUSRET TRECI

– Evo mene opet. Kako smo se dogovorile.

– Izgleda da vise ne mozemo jedna bez druge. Kako je mali Laza?

– Ne pitaj. Gleda onaj tvoj album ko blesav. Ne ispusta ga iz ruku.

– Zna dete sta je dobro, i sta treba da gleda. A… kako skola?

– Skolu je popravio dvesta posto. Sve mu se cini da cu mu zapleniti album ako popusti u skoli, pa zaredjao petice k’o nikad.

– Znala sam ja da je seks koristan.

– Mislis da tu ima seksa?

– Naravno. Seks je smisao zivota. Svaki nas korak ispunjen je seksom. Nego… kaze li vam koja mu se slika najvise dopada?

– Kako da ne. On meni sve kaze. Najvise mu se dopada serija od sest fotografija gde se onaj malisan igra s tvojom pickom na svakojake nacine. Ja se ne bih usudila da tako nesto snimim.

– Mislila sam da mu te slike necete pokazati.

– Zasto ne? Pocela sam i moram ici do kraja. Uostalom, picka je picka, i sta tu ima da se krije…

– Kako ste to lako rekli, velicanstveno. Picka! Koliko puta ste u zivotu pomenuli tu rec, a da nije u kontekstu psovke?

– Malo… jako malo. Tebi to, vidim, ide lakse?

– Stidnica, vulva, rodnica, vagina… A postoji tako zvucno i praskavo ime: Picka. Picka! Picka! – Sve glasnije. - Najlepsa rec na svetu, zar ne?

– Pa… Kako se uzme. Nego… Znas li sta je sa tim decakom na slikama?

– Znam, nazalost. Jadni decko. Imao je leukemiju. – Gleda u jednu tacku na zidu. – I sad ga vise nema.

– Promenimo temu. Zar ti se ne cini da ja polako postajem tvoj pacijent? I da ti vise ispitujes mene nego ja tebe?

– Ko zna zasto je to dobro. Otkrivajuci sebe, saznacete dosta o meni. I obrnuto. Vazno je da naucimo. I vi i ja.

– Sta je za tebe uopste sreca?

– Samo kada je uzajamna i kada se deli, onda sreca ima smisla. Znate li ja sta je rekao jedan decko od dvanaestak godina posle jedne moje posete u bolnici? Bio je teze bolestan i bio je strasno tuzan. Niko nije mogao da ga oraspolozi. Kada sam ja otisla od njega medicinska sestra ga je upitala zasto je iznenada toliko veseo. Znate li sta je odgovorio? Rekao je: “Dirao sam Natasine sise”. Da, bas tako. Dirao mi je sise. Tako jednostavno, tako malo… a toliko srece. I niko nije znao ko je Natasa, neki su mislili da je on to izmislio.

– A kako ti znas sta je on rekao?

– Napisao mi je pismo. Zavrsio je: “Ljubim te u sise”. Tu recenicu napisao je 27 puta. Brojala sam.

– Eh, te sise, te carolije. Nego… sta ces sad? Mislim… kako dalje? Cemu se nadas?

– To ne zavisi od mene nego od vas. Pustite me… i ja cu se vec nekako snaci.

– Ako te pustimo… ne mozemo posle da te uhvatimo…

– Hvala bogu! Sve cu uciniti da me vise nikada ne uhvatite!

– To ne dolazi u obzir. Sad si mi potrebnija vise negi ikad.

– Vama… ili malom Lazaru?

– Ne znam. Ponekad ne znam ni sta da mislim, ni sta da osecam. On je zaljubljen u tebe, ja u njega, a sve zajedno nikuda ne vodi.

– Gresite. Biti zaljubljen je najplemenitija stvar. Ostali ste mi duzni jedan odgovor?

– Koji?

– Jeste li mu ga pusili? Ili bar dosli u iskusenje?

– Jos uvek ja isptujem tebe, i…

– Sve manje. Sve manje vi ispitujete mene, a sve vise samu sebe. Razmislite dobro. Budite iskreni bar prema sebi ako ne mozete prema meni. Dakle?

– Sta “dakle”?

– Jeste li padali u iskusenje, ili niste? Shvatite, molim vas. Meni to ne znaci nista, ali vama licno znaci mnogo. Vama je to od zivotne vaznosti. Vama… ne meni.

– Pa… ovaj… malo. Kad je bio jako mali… i nije nista znao i, ovaj…

– Eto vidite. Moja teorija se pokazala kao tacna. Ne bi me cudilo da je toga bilo i kasnije, i sa vise detalja, ali sad nema veze. Ionako smo rekli da vi mene ispitujete, a ne ja vas. Ovo malo priznanje vas nece unistiti ni kao majku, ni kao strucnjaka, naprotiv. Moze vam samo biti od koristi, verujte mi.

Psiholoskinja je ostala zbunjena.

– Znam sta vas muci. Pitanje morale i nemorala. Vi ste ovde da preusmerite mene, a moze se desiti da ja preusmerim vas. O tom pitanju, otkad je veka i sveta, napisano je toliko knjiga, i toliko je toga receno, a ipak smo na pocetku. Zar stvarno mislite da ce se to pitanje zavrsiti na vama i na meni? I da cemo nas dve biti poslednje u tom lancu? Kakva zabluda. Brine vas vas zlatni decko, Lazar. Plasite se da ne zastrani, da ne postane izopacen. Nema razloga za strah.

Vec mesecima svlacite me pogledom, i tu sliku prenosite na vaseg sina, a niste ni svesni da ta slika nije moja. Tu sliku lepote i slasti ja sam pokupila od mojih malih pacijenata, ljubavnika… zovite ih kako god hocete. Na ovim sisama… – otvorila je bluzu i pokazala velike i cvrste grudi – …ja nosim zapis svakoga od njih. Svaki dodir, usana ili prstiju, ovde je pred vama. A vi ste ih nesvesno upijali i nosili vasem sinu. Kao sto vidite sve je cisto. Ljubav ne moze biti nemoralna, shvatite to vec jednom.

– Kako mi se cini… Ostaje jos samo da nas dve zamenimo odela, pa da nastavimo gde smo stale. – Instinktivno je krenula rukom prema dojci svoje pacijentkinje. – Polako me pretvaras u lezbejku, ili u nimfomanku…

– Opet ta vasa nauka? Boze moj, koliko vas ona sputava, da samo znate. Zasto ne pristajete da ljubav i nauka idu zajedno? Pazite… ne naucna ljubav, vec prirodna nauka i prirodna ljubav. Dve prirode u jednom fundamentu… razumete li?

– Ne. Znam samo da bi moj Laza pao u nesvest kad bi ovo video.

– Dobro je da bas sad mislite na njega. Osetice on to, videcete. Previse ste veliku zrtvu napravili zbog njega, da bi to ostalo bez efekta…

– Kakvu zrtvu? Nista nisam zrtvovala… – steze joj dojku.

– Kako niste? Svaka druga bi na vasem mestu odustala. Zrtvujete citavu nauku, sve konvencije i obzire, sve ste to bacili pod noge. Zrtvujete da postanete sticenik ovog doma ako vas, bas u ovom trenutku, zateknu samnom.

Psiholoskinja je trgla ruku kao da se budi iz transa.

– Oprosti. Nastavicemo sutra. Sad moram da idem. – Krenula je prema vratima. Okrenula se. – Znas, ovaj…

– Ne brinite. Za ovo nikada niko nece saznati. I ja sam podnela veliku zrtvu, a ne samo vi. – Prisla je, poljubila u obraz. – Pozdravite mi Lazu, i prosledite mu ovaj poljubac.




SUSRET CETVRTI

Marija ulazi jos jednom kod Natase.

Mogu li malo ja vas da ispitujem? – Natasa je gleda umiljato macjim okicama. Uzima joj beleznicu iz ruke i spusta je na sto.

Sto da ne? Neki put bas pozelim da zamenimo uloge.

Ali da budete iskreni? Moze?

Dajem rec. – Dize ruku kao da se zaklinje, sa blagim smeskom.

Ok. Kad ste poslednji put popusili?

Ja ne pusim.

Kurac, mislim.

Pa… Sad…

Obecali ste. Nemojte sad… - Uzima njene sake u svoje.

Pa, dobro. Juce. U stvari… prekjuce.

Malo ste zbunjeni, ali nema veze. Dobro. Kome? Muzu?

Ne. Kolegi na poslu.

Aha. Je li vas prisilio?

Ne. Ja sam vodila igru. On je uglavnom statirao.

Vidi, vidi… Ko bi rek’o… Jeste li uzivali?

Malo. Vise smo zurili zbog…

E, tu sam vas cekala. – Nasmejala se. – Ljudi se danas jebu na brzinu. Uplaseni, zbunjeni… U strahu da ih neko ne primeti… Tu nema seksa, to su samo ocajnicki trzaji.

Pa sad… Malo ima, nije da nema…

Nema, verujte mi. Ja kad se tucam, sva se predajem tome. To je za mene duhovni i emotivni cin. Ja to radim polako, bez zurbe, sa zeljom da svima bude udobno. Znate li zasto i kako nastaju polne bolesti?

Pa, ucili smo…

Ne to. To sto se ucili, zajebite. Polne bolesti su psihosomatske. Nastaju onda kad u seksu nema punog zadovoljenja. Kad se radi na brzinu, sa strahom, neizvesnoscu…

Mislis?

Ne mislim, znam. Ja sam promenila toliko muskaraca a nikada, verujte NIKADA, nisam imala ni nagovestaj polnih zaraza. Kod ginekologa idem jednom godisnje, tek onako, reda radi. Uostalom, zar i cir, rak, i mnoge druge bolesti nisu psihosomatske? Kad nesto radite sa svojim telom na silu, sa strahovima i napetostima, priroda se buni. Kurac i picka su samo instrumenti, a seks treba obavljati srcem i dusom. Bas kao sto jedemo rukama a hranimo celo telo. Tek tada mozete biti sigurni da ste vakcinisani od svih polnih bolesti. Nema te medicine koja moze nadmasiti prirodu, verujte mi.

Cudna teorija.

Ali istinita. Kada majka najbolje, a nesvesno, izleci svoje cedo? Kad ga pigrli na grudi, kad mu trlja dupence, kad ga mazi po golom telu… I to je jedna vrsta seksa. Seksom se ne lece samo polne, nego i mnoge druge bolesti. Kod dece to najlakse prolazi, jer nema dodatnih strahova, sem onih, da kazemo “redovnih”, majcinskih. Koliko imate slobodnog vremena?

Malo. Sto?

Pa tako… Htela bih da vam dam savet.

Reci?

Pa eto… Kad se opet budete pojebali sa tim kolegom…

Nismo se pojebali. Zurili smo…

Greska. Pojebite se. Ali tada budite nezni, beskrajno spori, ne razmisljajte da li ce vas neko videti, da li je to moralno ili ne, sta bi rekao ovaj ili onaj… Neka vas nista ne sputava. To dugujete i sebi i njemu. Kod nedovrsenog seksa patite oboje.

Pokusacu. Ne znam…

Molim vas. – Zagrlila je. – Jebite se ocima, usnama, mozgom, dusom… I ne brinite, sve ce biti u redu. Niko vam to bolje ne moze reci od mene.

Dobro. Kad ti kazes… – Smeska se. – Idem sad. A o onome… Razmislicu.

Izlazi.




SUSRET PETI

Trglo je zvono na vratima.

Na vratima Natasa.

– Pustili me. Zbog dobrog vladanja. - Stajala je na vratima sa jednim kofercetom u rukama

– Lazes. Pobegla si.

– Evo otpusne liste. – Pruza joj komad papira koji ona nije ni pogledala.

– Ne mogu da verujem! Udji… udji… samo izvoli! – Pomerila se da joj napravi mesta. – Lazare, sine! Da vidis ko nam je dosao! – Prihvatila se njenog koferceta.

Lazar je prisao i zagrlio kao da su stari poznanici, iako se nikada nisu videli.

– Poznajemo se?

Klimnuo je potvrdno glavom.

– Ne secam se da smo se videli?

Sleze ramenima.

– Salim se, naravno. Ja sam ona koju volis i koja voli tebe.

– Ne kvari mi sina, picko jedna razvratna. – Uzima njene stvari. - Njega jednog imam.

– Muskarac koji nije iskvaren nije muskarac nego picka, je li tako Lazo? – Uzela ga je u narucje. – Bogami, tezak si. – Unela ga je u sobu i bacila na kauc.

Nije nista govorio, samo je cutao i gledao. I gutao svaku rec.

Gde vam je muz?

Odsutan. Sluzbeno.

A tako…

A sta bi ti? Muza?

Pa sad…

– Hajde, raskomoti se, bestijo nezajazljiva. Da te vidimo kako izgledas posle svega.

– Da se svucem do gola ili je ovo dovoljno? – Predala je svoj mantil.

– Za sada je dovoljno. Posle cemo detaljno da te pregledamo. Idem ja da spremim neko malo posluzenje, a vi se upoznajte, onako detaljno. Vazi?

– Naravno. I dodjite za jedno… – zastala je i pogledala na sat – …pa, za jedno dva sata.

– Mislite da ce vam toliko biti dovoljno?

– Bice. Za pocetak.

– Kucko jedna nevaspitana. Svu cu da te iscepam, samo da se vratim.

– Samo jedno pitanje, molim vas? – Zaustavlja je na vratima.

– Reci?

– Onaj kolega i vi… Jeste li odrzali obecanje.

– Nemoj pred detetom, ubicu te. – Gadja je jastukom.

– Aha, cekaj, cekaj!!! – Hvata je oko vrata i vraca na krevet. – Dakle?

– Sta ti je, bre? Vidis da nas gleda…

– Nek’ gleda. Gledaj Lazo, kako divnu mamu imas. – Otkopcava joj bluzu i vadi dojke. – Ovo je najlepsa mama na svetu. Zapamti to!!!

– Ti nisi normalna, majke mi. – Marija se smeje histericno.

– Zaboravljate, madam, odakle ja upravo dolazim?

– A tako. Naglo je zbacuje sa sebe i krece u “kontranapad”. E, pa sine… - sad otkopcava ona nju. – Sad ces da vidis s kim sam ja radila nekoliko meseci!

Laza se zavlaci izmedju cetiri sise, sav zajapuren od smejanja.

Daj makaze da joj isecem ove sisetine, da se vise ne pravi vazna.

Skrecete temu, gospodjo! – Gnjeci Lazinu glavicu svojim ogromnim sisama. – Da li je kolega dobio sto mu pripada ili da mu ja nadoknadim?

Stoko neotesana! E pa kad bas hoces da znas, jesam. Tucala sam se s kolegom punih sest sati! I bilo mi je lepo… - udara je jastukom - …I uzivala sam… I sta te briga, uostallom!!! – Jos par udaraca jastukom.

Zato ste sad jaki k’o konj! Jesam li vam rekla da seks leci sve bolesti!

E… Sad cu da dodjem, samo da donesem ono sto sam htela.

Nakon Marijinog izlaska njih dvoje su se gledali oci u oci, nasmejani, veseli, ona zadihana, on plovi na njoj kao na brodicu.

– Pa, mladicu? Kako ti izgledam? Jesam li kao na slikama? – Bacila je pogled prema stolu na kome je lezao album koji im je ustupila na cuvanje. – Vidim, sacuvali ste ga. Svaka cast.

Samo se smeje. More smeha izlazi iz njega kao reka. Gusi se u sisama.

Za manje od minuta vratila se i Marija sa posluzenjem.

– Ti si jos tu? – Pruza joj casu s picem. – Sad cu svu da te pocupam, samo da dodjem sebi. Najebala si, nema ti spasa.

– Pa, vi to ozbiljno?

– Nego sta! Kad vec nisam dobar psiholog, da bar budem dobar pacijent. Pa, celog zivota se uci, zar ne? – Premazuje joj dojku kasicicom slatkog od dunja, i pusta Lazara da je lize. – Taaaako! Kad je slatko nek’ bude jos sladje!

Njih dve su disale jedna drugoj u usta, dok je Lazar strasno, i s pozudom, lizao dojke namazane slatkim od dunja.

Evo, draga moja. Pogledaj kakvo je cudo seks. Zar nije najveca carolija. - Mazila je golisavog Lazara, stiskala ga dok je on vristao od zadovoljstva.

Marija je gledala, kao omadjijana, nemocna da bilo sta kaze. Sta se desavalo, tu – pred njenim ocima? Nesto uzasno? Ili neso predivno? Da li je trebalo spreciti? Zaustaviti? Ne! “Seks je nezaustavljiv” – zvonilo joj je u usima.

Lazar je legao na ledja, zadihan, umoran.

– Ne brinite, gospodjo. Sve je u najboljem redu. - Lizala ga je kao macka mladunce. - On je sada najsrecnije stvorenje na svetu, a vi ste najsrecnija majka na svetu. – Poljubila je u obraz. - Smem li do WC­a?

– Moze, ali brzo. – Marija dolazi sebi posle vidnog uzbudjenja. - Nemoj da te cekamo.

Cekali su. Deset minuta… petnaest… dvadeset. Ceo sat. Nije dolazila. Marija je usla u kupatilo i… umesto Natase, zatekla otvoreno pismo.




PISMO

Postovana gospodjo!

Znam da je kurvinski sto ovo i ovako radim, ali sta ste od jedne kurve i mogli da ocekujete. Znam i svesna sam da ste zbog mene postali nimfomanka i lezbejka, da ste zbog mene izvrsili incest i preljubu, da ste zbog mene prevarili muza sa kolegom, sina sa muzem, sebe sa samom sobom. Zbog mene ste izokrenuli sve vrednosti i zadate principe, prekrsili sva pravila i obaveze, zbog mene ste imali erotske snove, prestali da razlikujete javu od snova, dan od noci… sve je to zbog mene.

Ipak… neka vam ne bude zao. I vi i ja smo bogatiji za jedno veliko iskustvo. Ja licno nikada vas necu zaboraviti, i uvek cu vas se secati sa radoscu. Za mene ste svetinja, i urezani ste duboko u moju svest i podsvest, i tu cete ostati dok god budem ziva. A ovo sto radim, radim iskljucivo i jedino, zbog vaseg predivnog sina Lazara. Ovo danas bio je samo deo “programa” koji treba da ga uvede medju ljude, bez strahova, stresova, frustracija… Koliko god da ga volimo, i koliko god da ga obozavamo, jedna stvar mora da nam bude jasna.

On ne raste ni zbog vas, ni zbog mene, vec za neke druge pickice, koje ga nestrpljivo ocekuju. I daj boze da ih bude sto vise, i da uvek bude srecan kao danas. I vi i ja smo u njegovom zivotu samo epizoda, pa se bar potrudimo da mu ostanemo u nejlepsoj uspomeni. Ne kvarimo ovu sliku, koju smo sa toliko truda i napora stvorili, presecimo je dok je vreme, ne dajmo da sve ode predaleko. I vi i ja bicemo na gubitku, ali on je u dobitku, a to je i meni i vama najvaznije, zar ne?

Sve moje stvari neka vam ostanu kao materijalna nadoknada, a za duhovnu odstetu pobrinuce se vreme, i dace Bog da se sve lepo zavrsi. Znam da sam prljava i prokleta guzica sto nemam snage da vam u oci pogledam; znam da ne zasluzujem ni jednu lepu rec, ipak… setite se da ste jednom, nekada davno, imali pacijentkinju koja vas je volela svim srcem, i svim svojim bicem. I Vas, i Vaseg sina. Ja nastavljam svoj zivot kucke koja lize tudje noge za koru hleba, a vi ostajete netaknuti i nedodirljivi u svoj svojoj velicanstvenosti sa sinom kakvog nema, sa biserom koga treba dalje brusiti, i ne dati mu da posustane.

Vama ce biti lakse da zaboravite mene, nego sto ce meni biti da zaboravim vas. Neka vam Bog da svako dobro i beskrajnu srecu, a za mene ne brinite. Ima jos malih, slatkih, unesrecenih decaka koji me ocekuju, i ne smem ih izneveriti. Ja sam ipak nepopravljiva, nema mi leka, s tim se morate pomiriti. Moje sise jos uvek mirisu na slatko od dunja, a to ce nekoga usreciti, neko ce vam na tome, i ne znajuci, biti zahvalan, i vec sa time mozete biti sasvim zadovoljni. Zbogom, gospodjo! Zbogom, zauvek!

– Prokleta picka. Kako me je izradila. – Procedila je kroz zube, bacila pismo u WC-solju, i povukla vodu.




SUSRET… KO ZNA KOJI

– Sta vam je to trebalo? Vi ste ipak udata zena… gospodja… pa jos i psiholog, povrh svega?

– Samo vi radite svoj posao. - Marija je lezala na otomanu i cekala sledece pitanje.

– Dobro, Marija. Sada mozemo da razgovaramo sasvim otvoreno. Izjadaj mi se, bice ti lakse. Reci mi sve iskreno, bez ustezanja. Ukoliko budes iskrenija, utoliko ce ti biti lakse. Ispricaj mi za pocetak svoje prvo seksualno iskustvo, ma kako se ono zavrsilo, pa dalje sve redom, do najsitnijih detalja. I molim te, nemoj nista da ispustis, a to sta je vazno, a sta ne, ja cu da prosudim. Vazi? Idemo. – Sela je pored nje na stolicu, prekrstila noge, ukljucila diktafon i cekala.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::.



Utipkao stipica - 4.1.2005. u 22:26 Komentari ( 0 )

sex sa komsijama
Seks sa komsinicom Dacom

autor: Zica M........C



U svojoj sedamnaestoj godini prvi put sam spoznao sta to znaci seks. Secam se kao da je to juce bilo. Moja komsinica Dragica no mi smo je svi zvali Daca iz miloste, scepala me je jcdnog letnjeg popodneva pravo sa ulice dok sam se vracao iz skole koju sam pohadjao u Loznici. Ne kaze se dzabe mladost je lepa sama po sebi. Nije da se hvalim, ali sam zaista bio mlad, lep i zgodan. Koliko se secam na sebi sam tada imao samo atlet majicu sa nekim divnim natpisom NO SMOKING.

To sam dobio od tetke iz Nemacke bas za sedamnaesti rodjndan. A dole sam imao fine tanke pamucne bermude koje su bile toliko tanke da se kroz njih se moglo lepo naslutiti i velicina i debljina, pa cak i on koju stranu se prostirala moja kurcina koja je istini za volju jos u mojoj sedamnaestoj godini bila dugacka oko 20 cm. I kao sto rekoh vracajuci se iz skole ni sanjati nisam mogao da cu tada moj cesto drkani kurac ugurati u vrelinu prave pravcate slatke i vrele pickice.

No, Daca je bas bila iskusna. Imala je svojih trideset godina, ali je bila devojka i nije se udavala. Bila je to divna crnka, duge crne kose i crnih ociju kao dve ziske. Sve sam to samo kradom do tog dana naslucivao, a bogami, vise puta sam i drkao gledajuci Dacu u obliznjem kutku komsijskog prozora. Da, tog letnjeg junskog dana, negde pred kraj skolske godine, vracajuci se iz skole, usao sam u zgradu u kojoj sam stanovao i krenuo uz stepenice.

Iznenada u hodniku se zaculo zapomaganje:

- Komsija. Pomozite mi, nezgodno sam sstala i uganula sam nogu.

Ubedljivo je isprod svojih vrata zapomagala Daca. Toliko je to ubedljivo pricala, da je i sama poverovala da jo to istina, iako sam kasnije doznao da je to bila samo takticka varka kako bi me dobila u njenom stanu posto je tog dana bila sama u stanu, a prohtevi su joj bili za jednom partijom dobrog seksa sa mladom piletinom naravno.

Pomogao sam joj da udje u stan i maltene odneo je do kreveta. Umalo se nisam onesvestio od prizora koji sam ugledao. Moja komsinica je bila u providnoj kucnoj haljini. Naravno ponudu sa sokom i kafom nisam odbio, naravno, i sam sam zeleo gledati to predivno golo telo na kom se leprsala providna kucna naljina.

Mladost, kao mladost. Bilo mi je dovoljno da mi krv izvri pa pa da se moja kurcina nadigne do to more da se toliko ukazivala kroz tanke pamucne bermude kao da sam u gace stavio najveci klip kukuruza. Sve je to Daca s paznjom posmatrala i pratila, ali se pravila kao da nista ne vidi dok dobro ne ispita teren, da li sam spreman za zestok seks ili ne.

Doduse, iskreno receno, meni je tada bio prvi put magicne jebacine mada sam imao prilike cuti da se Daca jebala ko luda, sto se na kraju ispostavilo da je tako. Sise su joj bile velicine povece sake, proplanule od sunca sa nabreklim bradavicama.

Sve je to jos vise povecavalo moje uzbudjenje sto se vidno odrazavalo na muski ponos koji je zeleo probusiti pantalone. U stvari, da budem do kraja iskren prema sebi, a i prema ostalim citaocima, kao i ostali moji vrsnjaci u nedostatku prave picke drkao sam costo gledajuci gole zenske iz casopisa erotske sadrzine koje sam redovno kupovao.

Prosipao sam seme po slikama nepoznatih lepotica sa postera. Cinilo mi se da ce mi se jaja raspasti koliko su natekla od sperme, iako sam samo pre dva dana svrsio citajuci Erotiku ni manje ni vise vec tri puta.

U tom trenutku Daca je shvatila da nema vise vremena za cekanje. Skinula je sa sebe providnu kucnu haljinu. Potom je u dva pokreta sa mene bacila majicu i bermude. Dakle, za par sekundi i ja i Daca smo ostali kao od majke rodjeni, goli, golcijati.

Jasno je bacila pogled prema mome medjunozju i uzviknula sa cudjenjem:

Joj, Zico sta je to toliko kod tebe? Da li je moguce da tako mlad, a vec tolika kurcina. Pa to je nemoguce. Da li je to zaista tvoje?

Lakonski sam se osmehnuo i rekao:

- Pa, kao sto vidis. Trudio sam se.
Cini mi se nisam ni zavrsio, a Dacine prelepe usne su vec ljubile moj buzdovan od kurca tako strucno i tako zestoko da mi se ucinilo da necu tako dugo izdrzati.

Daca kao iskusna jebaljka sve je to vesto primecivala i dodala:

- Zico, nemoj jos da svrsis! Hocu da gga dozivim u potpunosti.

- Ne brini! - rekoh. - Pa i ako svrsim za par minuta ce ponovo biti kao da nisam svrsio, a takav postupak mogu ponoviti siguran sam nekoliko puta uzastopno.

Komsinica se samo osmehnula i cini mi se jos zesce nabijala na moju kurcinu.
Na mom decackom telu odvazno je dominirao odebljali kolac medju nogama od svojih dvadeset centimetara koji je Daca uspela primiti do kraja, do samih jaja. Cini mi se da je jecala od zadovoljstva i po izrazu njenog lica dalo se primetiti da bi zelela da to traje vecno.

Tog trenutka, nadrazivanje je kod mene provrsilo granicu samokontrole. Pokuljalo je iz mene kao iz vulkana. Pomracilo mi se pred ocima. Ovaj osecaj prevazisao je, ako je iskreno reci, sva moja dosadasnja samozadovoljavanja drkanjem. Svrsio sam po Dacinim ogromnim sisama. Prskao sam kao spricem po telu, sisama, kosi obrazima.

Bela tecnost cedila se po njenim obrazima, a ona me je sve zesce muzla da iscedi svaku kap moje guste i slatke sperme. Komsinica je od odusevljenja gnjecila moja muda, drkala glavic i jezikom oblizivala svaku kap ljubavnog soka. Daca je dobro znala sta ima u rukama.

Drzeci me za jos uvek nabrekli kurac, povela me je u spavacu sobu, zavalila na krevet i tu smo odradili jos dve zestoke jebacine, a potom smo se istusirali i rastali uz silne poljupce i cvrste zagrljaje. Moja komsinica se jos nije udala, a kada god pozeli jebacinu i dobru partiju seksa, obrati mi se. Naravno, uvek sam joj izasao u susret. Cesto je posle jebacine mogu cuti kako je vesela i raspevana, ali uvek peva istu pesmu: Moj komsija ima sina, majka ima mene...


UZETO SA STRANICE www.yuprice.com
Utipkao stipica - 4.1.2005. u 22:24 Komentari ( 0 )

Hmmm...
Trenutno razmišljam o eemu da pišem...Ispred mene je prazna bilježnica debelih korica i kemijska olovka..Da pišem??
Utipkao Mala luckasta - 4.1.2005. u 17:14 Komentari ( 0 )

Nedostajes mi!!!
Iako si daleko ti nista ne smeta volet cu te i da si na kraju sveta....
Samo za Maria..............volim te...
Utipkao daca - 4.1.2005. u 17:11 Komentari ( 1 )

Tama noai....
U tami noai zlo se budi
Jedan me trn probada u grudi.
Otvaraju se stare rane
A krv mi šprica na sve strane.
I dok se u krevetu tresem
Zabunom otrov u sebe unesem.

Znoj niz moje lice klizi
A on je još u potrazi.
Zlo i bol veau on traži
pa uzima nož u garaži.
Srce probosti mi ne može
pa mi sjecka komad po komad kože.

Trnci mi tijelom prolaze
dok me njegove noge gaze.
Vrištim i nitko me ne euje
a zlo me sad posjeduje. Eekam dan da završi
taj užasan san.
Ugledah suneevu zraku
I bol odlazi u njegovu koraku.
Patnja i dalje ostaje
jer ljutnja ne izbje?juje...
Utipkao Mala luckasta - 4.1.2005. u 17:10 Komentari ( 3 )

prolece
ПРОЛЕЋЕ

Кад пролеће дође мени,
кад се шума зазелени,
када цвеће свуд процвета,
тад се Мај по граду шета.

Када река сва светлуца,
а цврчак од здравља пуца,
када сунце све обасја,
од среће ми осмех засја.
Utipkao / - 4.1.2005. u 15:45 Komentari ( 4 )

Jesen

ЈЕСЕН


Сунца сад нема, стигле су кише
и топлих дана сад нема више.
Прошла је зима, пролеће, лето
и већ нам јесен пристигла – ето.

Облачни дани и трава жута,
сунце ће сјати још само пар пута,
онда нас новембар у госте прима,
а за њим стиже госпођа зима.



Utipkao / - 4.1.2005. u 15:44 Komentari ( 0 )

www.hopa-cupa.com

TEŠKO VAM JE,TJESKOBNI STE,IMATE LUBAVNI ILI SEXUALNI PROBLEM,TREBATE SAVJET
DOŠLI STE NA PRAVO MJESTO
Dr.Love UVIJEK JE NA USLUZI I SPREMAN POMOAI

Eovijek eesto zna biti žrtva svoje požude i u tim trenucima se doga?a da ne razmišlja racionalno. Posljedice nerijetko budu razoearavajuae a ponekad i kobne. Dobro, nitko nije savršen i svi mi griješimo! Da skratimo:''Poslje jebanja nema kajanja !''. Eest uzrok kajanju je neznaje tj. sexualna neobrazovanost. Od sexa je naeinjen tabu, nešto o eemu se ne smije prieati, kod veeine obitelji je to tema koja stvara nelagodu a o edukaciji u školama da i ne govorim. Svi se pravdaju rijeaima kao:''Kad narasteš onda..'' ili ''Kad do?e vrijeme za to onda....'' a onda je vea kasno.
Da se poslje ne bi kajali, zato što niste znali a neznaje nije opravdanje, razgovarajmo o sexu. Razmjenimo iskustva i znanje. Sex je dio života. Tjelu je potreban zrak, hrana, piae... i sex. Ako možemo prieati o tim ljudskim potrebama zašto ne bi i o potrebi kao što je sex. Sex utjeee na naš život a život utjeee na naš sex i svaka promjena unutar toga, bila ona pozitivna ili ne, ona djeluje na nas.
Sexy savjetnik Dr.Love-a je naeinjen na osnovi brojne literature, istoenjaakih vještina i religija (Taoizam,Tantra,Kamasutra....) ,osobnog iskustva te raznih razgovora, savjeta u društvu, s prijateljima, kolegama...Sve je to uklopljeno u jednu cijelinu. Sex je ovdje otvorena tema i stoga pitajte, recite, razgovarajte. Nije sramota ne znati vea ne pitati.

Vaš
Dr.Love

Utipkao HAjDuCiCa - 4.1.2005. u 00:44 Komentari ( 2 )

AfOrIzMi


ljubav,brak,žena,muškarac


Idealan muškarac je onaj koji ne pije
ne karta, ne okreae se za drugim ženema,
ne sva?a se i - nema ga.
(M.Dietrich)




Potpuno dobro odgojen muškarac
živi kod svoje ljubavnice, a
umire kod svoje žene.
(Becque)




Muškarac je star onoliko koliko se osijeaa starim,
a žena koliko staro izgleda.
(Collins)



Najmuževnija osobina je nježnost.
(A.Mudria)



Muškarci se obmanjuju svojom pameau,
kao što se žene obmanjuju svojom ljepotom.
(L.Marin)



Samo slabiai traže od svojih žena
bezuvijetnu predaju kao svoje pravo;
to je poniženje za oboje.
(Tagore)



Tek dah žene eini te muškarcem.
(Michelet)



Muškarac je naj slabiji kad mu lijepa žena
šapuae da je snažan.
(R.Burton)



Muškarci nikada nisu nježniji nego
kad im oprostimo prolaznu avanturu.
(de Lenclos)



Kad bi muškarci bili tako dobri ljubavnici kao što prieaju,
žene ne bi imale vremena ni za poeešljati se.
(Guitry)



Muškarac nipošto ne želi biti prijatelj neke žene
ako može biti njezin ljubavnik
(Balzac)



Muškarac koji je uspio do starosti ostati stvarno
zaljubljen u svoju ženu,
vjerovatno je eesto bio na službenom putu
(Mikesh)



Muškarca uvijek više privlaei žena koja se interesira za njega,
nego žena koja ima lijepe noge
(Kurtlen)



Kako da razumijem ovo: ubiti se zbog jedne žene...?
A gdje su ostale?
(T.Ujevia)



Muškarca treba odgajati za borbu,
a ženu za odmor ratnika.
Sve ostalo je glupost.
(Nietzsche)



Razlog da muškarci kod žena više cijene ljepotu nego inteligenciju, je taj, da na svijetu ima više glupih nego slijepih
(Vilmorin)



Pošteni muškarci ljube žene.
Oni koji ih varaju, obožavaju ih.
(Beaumarchais)



Zašto se zgodne žene udaju za dosadne muškarce?
Jer se inteligentni muškarci neae ženiti zgodnim ženema.
(Maugham)



Muškarac je zadovoljniji kad je na stolu dobar rueak,
nego da njegova žena govori latinski.
(Johnson)



Sa ženama i neobrazovanim ljudima je najteže izaai na kraj.
Kad ste intimni sa njima, oni postaju drski,
kad ih ignorirate oni se uvrijede.
(Confucius)



stuci ženu svaki dan.
Ako ne znaš zašto, ona ae sigurno znati.
(arapska izreka)



Bez žena i vina nema veselja.
(nizozemska izreka)



Ljepota eestite žene je vrlina,
ljepota bludnice je kvaliteta.
(ruska)



Nek vas Bog euva zlih žena,
dobrih se euvajte sami.
(židovska)



Najbolja žena je ona
koja slušajuai zna zapovijedati.
(latinska)



Žene su kao tijesne cipele:
jedva eekamo da ih se riješimo.
(Chaplin)



Ako žena na?e ljubavnika, moguaa su dva razloga:
ili je sita svog muža ili nije.
(Likok)



Žena se može izljeeiti od svake umišljene bolesti,
ako joj kažete da je to znak starosti.
(Fallaci)



Žene se dijele na udovice i one koje rade na tome.
(nepoznati autor)



Nema gnjeva nad gnjevnom ženom.
(Biblija)



Žene nam rijetko kada oproste ako smo ljubomorni,
ali nam nikada neae oprostiti ako to nismo.
(Toulet)



Kad nebi bilo žena
dijamant bi bio obiean kamen.
(Hugo)



Muškarci uvijek žele da budu ženina prva ljubav.
Žene žele da budu njihova posljednja ljubav.
(Wilde)


Utipkao DaLmAtInKa - 4.1.2005. u 00:37 Komentari ( 0 )

ljubav
Šta ne zoveš,sunce malo,zar ti više nije stalo,
ja ti šaljem,ti ne pišeš,zar me iz svog svijeta brišeš
Utipkao mate - 3.1.2005. u 18:39 Komentari ( 0 )

Daleka obala - Kurve
stvari se polako vraeaju na mjesto
ovako nešto se ne doga?a eesto
premda priznajem ponekad pretjeram
i nekud otplovim sam,
i tad slike izbljede sve ,
i tad zatvaram se u sebe,
i tad nisi mi potrebna,
kazaljke i dalje krugove crtaju
umjesto zvijezda
kišne kapi na grad padaju
prazno mjesto u mom krevetu sjeea me
da bila si tu
ko' zna kuda si otišla
ko' zna zbog eega se ne vraeaš
ko' zna sve piše u zvijezdama
još jueer pljupcima mi smo se borili
i dodirom smo jedno drugom tajne otkrivali
što se dogodilo gdje je ta kap što je prelila eašu što te natjrala da odneseš
sve što sam volio, a tebe sam volio
sve što sam sanjao, a tebe sam sanjao
ma zar sam pogriješio što sam se smijao,
kad su mi govorili da sve su žene kurve,
kad bi zauvjek zaspao ovak grad
kao u bajci, prekriven trnjem i travama
sve dok se ti ne vratiš,
a vratit aeš se znam
i sve dok tvoja ruka ne dotakne moj dlan
dok me ne zagrliš, dok me ne poljubiš
dok me ne zagrije tvoj dah.

Na Novu godinu ja sjedim doma i slušam ovu pjesmu. Nicole, zašto?
Utipkao Ponosan kaj sam Purger - 3.1.2005. u 17:59 Komentari ( 0 )

SRETNO!!!
SRETAN VAM SVIMA BOZIC I BLAGOSLOVLJEN TE SRETNA I USPJESNA NOVA 2005 GODINA DA JE PRODEVETE SVI SKUPA U ZDRAVLJU;SRECI;LJUBAVI I MIRU SRETNO NEKA VAM SVIMA BOG DA SVE STO POZELILI BYE SRETNO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Utipkao DaLmAtInKa - 1.1.2005. u 21:44 Komentari ( 2 )

DA TE MOGU PISMOM ZVATI
Ti za me si bila ka rosa na cviau
Sa usana pila i ljubav i sriau
A ja bi tija pismom ti priai
Još ljubavi ima ka ulja u sviai

Da te mogu pismom zvati
Ja bi piva život cili
Da se barem opet vrati
Vrime kad smo sritni bili

Da te mogu pismom zvati
Ja bi piva, ne bi staja
Da se stara ljubav vrati
Ne bi pismi bilo kraja

Ne vraaaš se više u pisme i riei
I nema te sa mnom u nijednoj priei
A ja bi tija pismom ti priai
Jos ljubavi ima ka ulja u sviai

EVO JOS JEDNOMSA PJESMOM SA KOJOMSAM SE JAVILA CIM SE STRANICA OTVORILA HVALA DA STE OTVORILE STRANI(CU!!!!!!!!!!!
Utipkao DaLmAtInKa - 1.1.2005. u 21:43 Komentari ( 5 )

jesmo li sami
Ja sam tog dana obavljao najnormalnije funkcije ovaj
jutarnje, zaljevao sam pesticidima polje iznad bukovice
kad se iznenada, na lijevoj strani sam u vidokrugu primjetio
neki eee objekat eee nepoznat koji je bio bljestav
ustvari mjenjo je boju
ustvari bio je zut, zelenkaste boje
povremeno
onda sam iznenada, zacudio sam se jer sam primjetio
da avion jednostavno stoji na mjestu i da se elisa pri tom ne okrece
a ja sam znao da se avion morao kretat
jer sam ga upalio i sve
medjutim motor je mirovao sve je stajalo
taj objekat je proletio par puta pored mene
pogledo sam dole, pesticidi su oo nisu padali po njivi
nego su na moje ooo opsto iznenadjenje stajali u zraku
onda sam s ovaj nisam gubio pribranost ni jednog momenta
pokusao sam da pokrenem avion nije mi polazilo za rukom
kad kad mi se taj objekat izgubio
nepoznati bljesteci ee zeleni ustvari crveni je bio
taj zelenkasti objekat kad kad kad se izgubio iz vidokruga
avion je sam kreno naprijed i ja sam imao apsolutnu kontrolu
nemojte me vise stvarno
Bila je ponoc i satovi su stali
Na vrata mi pokucase Mulder i Scully
Kazu trazimo svemirca velka mu je glava
Reko 'imam takvog u gacama al' trenutno spava'
Sala mala

Da te pitam
Da li imaju duge kose ?
Da li traperice nose ?
Da li vjeruju u Boga ?
Da li uzimaju droga ?
Da li ima smoga i kod njih na planetu ?
Dive li se nama il nam zele nanjet stetu ?
Odakle dolaze ove nase mljecne staze ?
Je li dolaze u miru ili zele da nas zgaze ?
Zasto paze tolko na svoju diskreciju ?
Da li mozda zele na nama da naprave korekciju ?
Pa da i mi dodjemo do svjetskoga mira
Al' mozda i kod njih gore neka borbena svira
Mozda je i kod njih gore samo se priznat stide
Mozda svoj opstanak na nasoj zemlji vide
Pitam se
Da li rade grafite ?
Il' su im ulice totalno ono totalno jebene ciste ?
Tako ciste da se ono sve pravo sjaji
Da li udobno zive ili umiru od gladi
Da li se trava sadi kod njih ko kod nas zito ?
Da vidim svemirca to bih ga ja upito
Da li imaju policiju ?
Da li i njih maltretira ?
Da li vole opoziciju i kako vlast se kod njih bira ?
Znaju li sta je piva ?
Da li rocka kod njih ima ?
Da li ima kod njih boli ?
Da li zena voli ?
Duvaju li na flasu ili koriste roli ?
Je li ljepo tijelo kod njihovih zena ?
Da li se i oni tuku zbog boje svoga tena ?
Kad dodju izbori jel se i kod njih laze ?
Da li im zene vole petting vole'l tetovaze ?
Koja je valuta ?
I da li devalvira ?
Da li i kod njih na ratu gore neko profitira ?
Kojim danom po gebiru idu ?
I zasto nikad bas nikad nas ne zovu na gidu ?
Je li imaju u vidu davat vize za strance ?
Hoce li primat ko' izbjeglice nas Bosance ?
Nek' me prime prvog ovdje nemam plana, kuce, stana
zivitnog elana ni volana da vozim
Ovdje mi je neugodno al' kod vas cu da prosim

[Refren 4x]
Nek' nam vrate Elvisa, Haseta, Bruce Lee-a
a evo im silikoni, atomska i CIA

[Edo Maajka]
Evo im sve



Utipkao Edo maajka - 30.12.2004. u 11:06 Komentari ( 1 )

Moja razmišljanja...
Ja sam jako jako eudna..Ljudi me smatraju ludom.. Volim isprobavati eudne stvari (jednom se živi). Ne bojim se smrti nego samo života u dosadi..Mislim da sam se baš zaljubila ali ne mogu reai toj osobi ono što osjeaam..Trenutno mi je glava prazna.. Razmišljam a ne znam što mislim. Pišem a ne znam zašto pišem..Buljim u ovaj jebeni ekran i zamišljam se slijepom..FUJ!! Baš sam eudna samoj sebi.. Eesto prieam u metafori i kažem svima što mislim ali nitko to ne uspije shvatiti! To mi baš i ne smeta.. Obožavam eitati knjige,eak sam i razmišljala da i sama napišem jednu . Ali onda se pitam tko bi to eitao?? Ha ha.. Baš sam pukla!!!
Utipkao Mala luckasta - 28.12.2004. u 19:35 Komentari ( 4 )

elo ljudi
sretan vam svima božia
Utipkao ena - 26.12.2004. u 15:42 Komentari ( 2 )

pusica
pusa svima i sve naj da se za ove KRATKE blagdane makar malo odmore jer ja znam da necu.da ogda svi dobili PUUUNO poklona!!!pusaaaaaaa
Utipkao tonka - 23.12.2004. u 09:28 Komentari ( 2 )

Razmisljanje
^Sve nesto razmisljam kad nestane mene o cemu ce raspravljat zene^
Utipkao Crnogorac - 21.12.2004. u 01:44 Komentari ( 1 )

SRETNO!!!
SRETAN VAM SVIMA BOZIC I BLAGOSLOVLJEN TE SRETNA I USPJESNA NOVA 2005 GODINA DA JE PRODEVETE SVI SKUPA U ZDRAVLJU;SRECI;LJUBAVI I MIRU SRETNO NEKA VAM SVIMA BOG DA SVE STO POZELILI BYE SRETNO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Utipkao DaLmAtInKa - 20.12.2004. u 18:42 Komentari ( 2 )

eto evo i mene na Cubi
Da, da to je prava istina ljudi moji. pogledala sam svoju frendicu, ona ide na more doeekati novu godinu. pogledala sam drugu ona ide u Aziju. ma mislim, a gdje da ja po?em? pa sam se dosjetila da odem do Cube. ali problem je u tome što nemam pratioca. ipak, koja bi budala išla sama na Cubu? i tako predlažem ja Javieru da ode sa mnom, ako vea nije otišao tamo? a ako ne moram pod hitno naai nekoga.
evo danas sam, krenula aeroplanom u Havanu. eovjeee, tamo ima svega. a
plaže su im tata-mata. gledam ja da buanem svoje lijepo tijelo u vodu, kad ni manje ni više evo ti Javiera. skoro su mi ispale oei kad sam ga vidjela. užasno se udebljao. mahnuo je svojom mesnatom rueicom i krenuo treeai prema meni. na svu sreau zapeo je o kamen i izvalio se na pjesak koliko je dug i širok. pogledala sam ga gadljivim izrazom lica i pomogla mu da se ustane...
zaista ne želim dalje prieati!!! a pogotoveo ne s njim. to sam mu i rekla i rekla sam mu još da skine to masno tkivo. naravno poslušao me je . eto ubrzo smo otišli u Hrvatsku i svak je sa svojom familijom proveo Novu godinu. ja kod kuae u krevetu, a on kod mame u bolnici.
Utipkao bova watch - 20.12.2004. u 14:58 Komentari ( 6 )

kako sam uvodeci flat rate dobila platfus na mozgu
14.12.2004.

(kako sam uvodeci flat rate dobila platfus na mozgu)



Vracam se autom, sa terena, u firmu. Na uglu Heinzlelove i Vukovarske, kao i uvijek, pogotovo otkad nadlezni studiozno grade nadvoznjak na Slavonskoj, opca panika, guzva. Prebirem po novcaniku, trazim sitnis za „poreznike“ koji u pravilu stoje tamo, na tramvajskoj stanici za Zitnjak. Neki prosjaci iz stalne postave vec me i iz vidjenja znaju. Onaj u kolicima samo mahne na pozdrav, ne priblizava se autu. Ma daj, nemoj biti takav, mislim, istina, danas sam ja unutra na toplom, a ti vani...
Umirujem savjest i ne vjerujuci svojim ocima gledam u retrovizor. Moj Ludi Stariji Brat™, krsi sve saobracajne, fizikalne, i zakone Zdravog Razuma ne bi li uspio nagruvati svoj auto do mene. Otvara prozor i pita kako je tata.
Imam hiljadu protupitanja, ali za promjenu, sutim. Znam da i on radi tu u blizini, ali ovo je doista prvi put da nalijecem na njega. A, ima i noge, vrag ga odnesal, za razliku od ovih prosjaka na stanici, nek' sam ode vidjeti kako je tata.
– Ma, pusti, jucer ga je opet skoro hitna otfurala, nije mu vrag dal mira i popravljal je bor zamnom.
– Kak popravljal!? Kak si uspjela pokvariti... bor!?
– Pa, oni iz Bau-boktepitajkojeg su ga malo nakoso nabili u teglu, pa ga je okretal tak da se izravna rastuci prema svjetlu. I to u osam navecer! Isti cas mu se vratila aritmija i vrtoglavica u glavi! – U glavi, da bas, pomislim, formulacija ti je za Guiennessovu knjigu rekorda.
Ali, on suti, ne pita me postoji li neka zasebna vrtoglavica za ostale ekstremitete. Ocito i njemu je tata prilicno osjetljiva tema.
Nemocni uzdah s obje strane i:
– Je, da to je tata.
– Vidimo se, mala seko i nemoj im davat prevec love, neka malo i rade.
Opet me z... zato sto dajem lovu prosjacima, kao da i ja njega nisam ulovila da to radi. On veli da ja to radim zato sto sam trtarosica, a on pomaze bliznjem i ceri se bezobrazno. Jos jednom mahne kroz prozor i gura se dalje.
Gledam za njim i pitam se, kak to njemu uspijeva?
Deruci svoju sklopociju supljikavim makadamom metropole, za radnog vremena dobijem dvije kune po kilometru, a spalim cetiri, jer uvijek milim u najduljoj koloni. I nikad nikuda ne stignem na vrijeme, a on uvijek nadje neku rupu za provuci se i nikad se ni sa kim ne sudari.
Na poslu decki mudro sute, znaci sprema se nekaj gadno.
Medju papirima na stolu nalazim fotokopiju izreska iz novina koji Stef nosi u koferu s alatom. Naslov: Za komentare o zenskim nogama kazna do 10.000 Kn. Ispod naslova slika prekrizenih zenskih nogu u kratkoj suknji. Zlikovci, znaci procitali su ono kaj sam postala u mravu. Kak su me skuzili, kvarnjaci jedni?
Ili je izletilo tajnici koja me nanjusila jos prvoga dana.
Gazda veli, daj kiki bus ti to napravila, preko veze smo skopali onaj iskonski flat-rate na DSL-u, da ne placam bogatstvo zato kaj decki po netu traze crackove i skidaju pornjavu. To cak i ti mozes.
Bas ti hvala, gazda, mislim, na ukazanom povjerenju.
– I molim te nemoj i router ogrepsti gurajuci ga u prtljaznik. Mislim, nema nikakve potrebe za seljenjem, on vec sest mjeseci skroz dobro radi i tu u svom cosku.
Suspregnem krvozedne nagone i bacam se na posao. Spojila sam na net pola metropole, mogu valjda i vlastitu firmu. Triput unosim podatke u router, tajanstvenu crnu kutiju koja sve nas, cijelu firmu, a bome i dvije pokrajnje, spaja sa netom i testiram vezu. Nista!
– Kiki, kozo blesava. – Mrmljam ispod glasa. – Tvoje srednje ime je tipfeler!
Nakon deset provjeravanja, iskusavanja, provjere svih mogucih kombinacija, korisnickih imena, lozinki, onih misterioznih kobasica od brojeva, ustanovljavam:
– To ne radi! – I odlazim gazdi.
– Sad su mi javili da su nas aktivirali. – Vrti glavom sumnjicavo. – Zovi nekog. Odmah.
Broj korisnicke podrske je 062 pa nesto. Opa, mislim si, koliko sam puta htjela da mene maltretiraju na broj koji se ovako debelo placa. Sad su uloge obrnute, ti si ta koja ponizno molis za pomoc, i jos ti impulsi lete strelimicno, za svaku minutu spike. Podruznica Velike Njemacke Telefonske kompanije je za ove igrace mila majka. Njih mogu gnjaviti danonocno, na besplatni telefon.
Milozvucni glas automata objavljuje mi da su svi agenti trenutno zauzeti, ali da pricekam na liniji jer ce se prvi slobodan uskoro javiti. Zaista nisam (pre)dugo cekala, tek da i onima tamo sjedne na racun kakva otuzna kinta. Ziva osoba s druge strane takodjer je zensko. Predstavlja se kao Marina. Mislim si, joj kiki, cool, moras se zaposliti u jednoj takvoj firmi. Postaces agentica i bice ti sjajno.
Razgovaram kratkotrajno sa kompetentnom stranom agenturom. Mi zene nismo tako razgovorljive na telefon kako se obicno misli. Iako je lijepo kad te za promjenu sa druge strane ne drvi nikakav dlakavac koji bi: razgovarao sa nekom tehnickom osobom. Ali, danas bas nesto nemam volje iskusavati nece li mi gazda krajem mjeseca prefakturirati dio telefonskog racuna.
– Hocete li ostati na liniji dok to isprobavate ili cete nazvati kasnije? – Zanima se ljubazna agentica.
– Ne, hvala, ko da jesam, ja znam kaj znaci kad nazovem na 062!
Zena se suucesnicki smije i pita me ljubazno da li zelim da mozda oni mene nazovu.
Opa, za ne vjerovat, pomislim, kaj kod nas ima i toga?
– Neka, javit cu se ja, nema problema. – Kud me deru svi, derite i vi, pomislim spustajuci slusalicu, vise me skoro niti ne boli.
Postupam po uputama, modem spajam direktno na Inemovu Nadu (molim bez bezobrazih cereka, Nada je moj-firmin mali laptop, nije sminka ko ona razvikana imena, ali za kiki je dobra!). Pokusavam se spojiti, ali opet ne ide. Na Veliku Njemacku Telefonsku Kompaniju, bez problema, ali na Ove Nove, nikako. Pa kaj je sad ovo!?
Zovem opet, objasnjavam problem, ne ni sa VASOM lozinkom i korisnickim imenom NE ide, da na njihov server se spajam, JE, JESAM sigurna, probala sam sve osim kristalne kugle i citanja iz graha.
– Onda ste sigurno na starom sistemu. Nazovite Veliku Njemacku Telefonsku Kompaniju. Oni su nama obecali da ce staru aparaturu zamijeniti najkasnije do kraja godine. Da, vi ste sigurno na staroj aparaturi, blizu ste centra grada.
Razmisljam o brzom samootreznjenju preciznim udarcem cekica u tjeme. Na STAROJ aparaturi! Kakva vrazja stara aparatura? Kaj su je dobili iz DONACIJE? Pa maltretirali su nas eksperientalnom fazom GODINAMA. Sad kad je vec xDSL, notorna, pomalo zastarjela roba vec i za Africke nomade! A, ovi meni pricaju o nekoj staroj tehnologiji za nekaj kaj je tu, na rubu covjecanstva, izaslo iz eksperimentalne faze prije jedva sest mjeseci! Da nema Pig Brothera, vjerojatno bi na nama eksperimentirali i danas. Kiki, mijenjaj profesiju, ODMAH!
Decki se malo cere u prolazu, pitaju, kud hocu da mi uguraju router.
Odgovaram da ce za seksisticke primjedbe sigurno netko od njih zavrsiti u Maloj Bolnici kraj kruznog toka, s kojom povremeno radimo, gdje ce im inkriminirani router kirurzi danima mukotrpno vaditi iz guze i vracam se poslu.
Njemacka agentura s kojom sad razgovaram puno je manje ljubazna. (Naravno, kad ga neka koza s druge strane gnjavi na besplatan telefon!)
Nakon xxx minuta telefonske torture vec mi pomalo pjena ide na usta.
– Da, jasno mi je Herr boktepitajkoji, da smo mi OSTALI vasi korisnici. – Odgovaram nabusitome glasu. – Nisam nimalo sumnjala da Vama mozemo pobjeci olako. Pa tako sam vam u prvoj recenici rekla, ponavljam: mi smo samo DOkupili uslugu neogranicenog pristupa tijekom radnog vremena koju nude ONI DRUGI! Da ste je vi nudili ne bih sada ni pricala sa vama! Je da, probala sam SVE lozinke kojih se ovako napamet mogu sjetiti i smijem ih upotrijebiti, a da me koja od nasih stranki zbog toga ne nabije na kolac! Na vas se POSLUZIOC ili DSLAM ili kako god vi to zvali spajam a Oni Novi su mi rekli da do njihovog servera ne mogu. Probala sam sve osim Lisce, ali to je jedna posebna tehnika samo za zene!
Sad on ne zna kaj je Lisca, a ja mu mudro sutim.
Pita me za generalije, trazi da se autoriziram, trazi sve osim broja cipela, ali se ni ja ne predajem lako:
– Da, pa rekla sam, da je predamnom ugovor sa Vama, na kojem ne pise broj telefona uz koji je vezana Digitalna Linija. Imamo vise telefonskih brojeva i kaj ja znam na koji je disa pisao zahtjev. Zakaj ga vi niste prepisali? Ne, niste u pravu kad tvrdite da ne znam nase korisnicko ime, jer sam Vam ga prije tri minute procitala iz ugovora za koji tvrdite da ga nemam pred sobom na stolu, a ja uporno buljim u njega i trazim nepostojeci broj telefona. Osim toga sigurna sam da Vi vidite sa kog sam Vas broja nazvala i znate da je to isto tako broj koji pripada mojoj firmi i da jos sigurnije vidite i da je kao osoba za tehnicki kontakt navedena nekakva kiki, a ja sam se predstavila cim smo otpoceli spiku! Ta tehnicka osoba je navedena u onom drugom papiru na kom opet nema telefonskog broja. Osim toga, dajte mi Vi recite kako da to na nasoj telefonskoj centrali ja „uhvatim“ bas taj telefonski broj koji Vama odgovara, kad ona kao i sve ostale telefonske centrale na svijetu lovi prvu slobodnu liniju? Mozda mrezom za leptire?
Obecano mi je da ce nas prebaciti na novu tehnologiju u najkracem mogucem vremenu.
Pogledom na sat utvrdila sam, da sam nicim izazvana „ubila“ gotovo cijeli dan posla.
Jedan od onih dana, na kraju kojega na pitanje od cega smo toliko silno umorni, sto smo zapravo napravili, mozemo odgovoriti jedino:
– Nista.
Znala sam da je u pitanju zajeb, cim se nitko nije htio prihvatiti tog posla.



mojem imenu)
kojem sam obecala napisati ovu glupost,
kiki, iz metropole na rubu pameti
Utipkao kiki - 19.12.2004. u 11:16 Komentari ( 1 )

Stranica (Page):   << Natrag (Back)   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83   84   85   86   87   88   89   90   91   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155   156   157   158   159   160   161   162   163   164   165   166   167   168   169   170   171   172   173   174   175   176   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186   187   188   189   190   191   192   193   194   195   196   197   198   199   200   201   202   203   204   205   206   207   208   209   210   211   212   213   214   215   216   217   218   219   220   221   222   223   224   225   226   227   228   229   230   231   232   233   234   235   236   237   238   239   240   241   242   243   244   245   246   247   248   249   250   251   252   253   254   255   256   257   258   259   260   261   262   263   264   265   266   267   268   269   270   271   272   273   274   275   276   277   278   279   280   281   282   283   284   285   286   287   288   289   290   291   292   293   294   295   296   297   298   299   300   301   302   303   304   305   306   307   308   309   310   311   312   313   314   315   316   317   318   319   320   321   322   323   324   325   326   327   328   329   330   331   332   333   334   335   336   337   338   339   340   341   342   343   344   345   346   347   348   349   350   351   352   353   354   355   356   357   358   359   360   361   362   363   364   365   366   367   368   369   370   371   372   373   374   375   376   377   378   379   380   381   382   383   384   385   386   387   388   389  390  391   392   393   394   395   396   Napred (Next) >>