Pocetak
Razglednice
Bedastoce
Free Slanje SMS-a
Melodije za mobitele
Zid za grafit
Upisite pjesme, price...
Tekstovi, izjave, grafiti
Forum
Chat
Mali Chatek
Privatne poruke!!!
Igre
Tko zeli biti milijunas
Pronadjite razlike
Geografija-pikaj i uci
Sudoku
Nagradna
Natjecanje u tetrisu
Natjecanje u mastermindu
Natjecanje u memoryu
Vicevi
SMS poruke
Fotografija
Smijesne slike
Kviz
UvRnUti KViZ-evi!
IQ testovi
Home
E-cards
  Graffiti wall   Write a poem, story...   Win a free game   Forum   Chat   Shout box   Send free SMS   Ringtones   Funny texts and stories   Foolish things   Games   Championship in Tetris   Championship in Mastermind   Championship in memory   Jokes   SMS   Quiz   Photos   Funny pictures


Arhiva (Archive)
Novi upisi (New entries)

9892 upisa na 396 stranica (stranica br. 380)
9892 entries in 396 pages (page No. 380)
Priea za male nogometaše
½
----*Jednog vjetrovitog dana naša stara ekipa ponovno se sastala: Ruža (kapetan), Tulipan, Suncokret, Maslaeak (ja), Narcis, Klas i Benjamin. Ostali su ih elanovi napustili, a oni su se odlueili natjecati u Španjolskoj gdje se održavalo SP u malom nogometu. Bio je eetvrtak, jutro, kada su krenuli. Dan je polako izmicao kada je ekipa ''Dream team'' sletjela u Madrid. Imali smo puno obožavatelja koji su nas doeekali s transparentima: 'Dream team je nepobjediv!'. Smjestili su nas u hotel s 4 zvjezdice, nije loše: posluga nam dolazi u sobu, eistaeice svakodnevno spremaju, slatkiša i sladolednih kupova ima na bacanje. Za 2 dana morali smo igrati prvu utakmicu drugog djela natjecanja jer smo bili tako dobri da prvi dio nismo morali igrati. Bili smo u grupi s favoritom natjecanja Barcelonom, ekipom P.E.Z. i Varšavom. Igralo se svatko sa svakim po jedanput. Znam da aemo PEZ i pogotovo Varšavu pobijediti, a odlueivat ae sraz izme?u Barcelone i nas. Subota je dan prve utakmice. Stigli smo u Sevillu. Tu aemo odigrati svoju prvu tekmu protiv PEZ-ova. Igramo u 19:45 h. Još je samo pet min. do poeetka a mi dobivamo posljednje upute i taktiku. Ruža ae zaigrati na svojem starom mjestu u napadu, Narcis i ja probijat aemo bokove, Tulipan ae sve nadgledati sa zadnje crte obrane, a Suncokret ae biti vratar. Ruža i ja poveli smo loptu sa centra, Ruža odigrava Tulipana, on ima izvrsno oko kada treba uputiti loptu. Vratio je loptu do Sanija(Suncokreta). Njega je napao igrae a mi smo poeeli vikati: 'Izbij!'…. a pošto se on volio zafrkavati….. igraeu je podvalio lažnjak. Nama se sledila krv u žilama. Dodao je meni, ja Ruži a Ruža skroz do Narcisa. On unutarnjim djelom stopala do meni na volej-polu visoku loptu- idealno! Govorio sam u sebi a onda konaeno opalio kao nikad do sad no golman je bio izvrstan i odbio udarac, ali samo do Ruže koja ostaje jedan na jedan s protivniekim golmanom. Nismo posumnjali u Ružu koja laganim pokretom vara golmana i loptu gura u drugi kut-1:0! Od 6-e min. imali smo prednost. 8.-min. Protivnici nakon time-outa dobivaju stroge upute i na igralište se vraaaju odlueni i samouvjereni. Odmah napadaju i to preko boka na kojem sam ja igrao no protivnieka desetka me iznenadila vea napola prešla kada mi je samo prekršaj dao spas i to sam napravio. Kao svaki fair-play igrae isprieao sam se i protivnieki nije baš bio zadovoljan. Slobodan udarac pripremio se izvesti igrae kojeg sam faulirao. Krenuo je odlueno, lopta je imala neugodnu putanju i zdrmala je preeku-zbog lošeg postavljenog živog zida mogli smo stradati-no sve se nastavilo odlieno. Lopta se odbila daleko prema naprijed gdje je naš napadae bio usamljen, nastavio je prema golu oštro i u svoj toj želji da postigne pogodak spetljao se i izgubio loptu koja se mirno dokoturala do njihovog golmana. U me?uvremenu sam razmišljao i pokušao sam se sjetiti kada je zadnji put Ruža promašio ovakvu priliku. 13. je minuta i dobivamo neke trenerske upute i umjesto Narcisa ulazi brzi Klas. Krenuli smo dalje, lopta je bila kod nas. Poveo sam loptu i dodao do Tulipana koji vraaa petom do Sanija -koji na našu sreau i olakšanje- iz prve daje loptu Klasu i on odmah kreae u akciju, svojom brzinom nadmašio je jednog pa drugog igrae i odmah predaje Ruži-sada smo imali veliku prednost, dva igraea su izbaeena- dok je Ruža primao loptu ja sam protreao po boku na kojem sam dobio loptu nasrnuo sam na gol i stao mi je sad neki igrae u putanju-kako sam vea bio blizu protivniekog gola zamahnuo sam kao da eu šutirati igrae se okrenuo, ja ga prelazim i još jaee nasrnjujem prema golu kada mi susret izlazi još jedan igrae no primjetio sam da je Ruža slobodan, ali jedan ga je igrae pratio i bio mu za petama. Ipak sam ga odigrao on je ušao u šesterac gdje ga je pokupio igrae koji mu je bio za petama. Naravno, za nas je dosu?en kazneni udarac, a na to se sudac odlueio bez imalo razmišljanja. Ruža je izvo?ae, namješta sada loptu i na brzinu je pogledao golman, a onda krenuo u zalet istovremeno kad i sudac daje znak za izvo?enje…i prvi, drugi, korak i gol je postignut-uz malu pomoa vratnice- opet slavimo!2:0! Vea je sljedeaa minuta-vidjela se mala nervoza i ljutnja kod protivniekih igraea- presjekao sam jedno dodavanje i brzo odigrao do Ruže koja se brzim pokretom osloba?a svog igraea i kreae prema naprijed. Brzi Klas prevario je svog euvar lažnim kretanjem. Bio je sada sam i neeuvan na svom boku kojim je projurio i odmah mu je lopta bila upuaena. Juri prema golu i golmana vara spektakularnim driblingom, naime preskoeio je golman koji je vea legao kako bi ušao u njega i naravno samo daje loptu gladnom golu.3.0!! i to na samom kraju poluvremena. Tek što su izbezumljeni protivnici krenuli sa centra sudac svira kraj prvog djela. Vjerovali ili ne u drugom poluvremenu pogodaka nije bilo. (nastavak oeekujte za koji dan poeevši od 1.4.2005.)©
Utipkao matej__777 - 31.3.2005. u 23:00 Komentari ( 0 )

LJUBAVNI PROFIL HOROSKOPSKIH ZNAKOVA
LJUBAVNI PROFIL HOROSKOPSKIH ZNAKOVA
SCORPIO -- SKORPION
(od 23.10. do 22.11.)
Psihološke karakteristike i ljubavne sklonosti Skorpiona



Osobe rodjene u ovom znaku deluju veoma zanosno, strastveno i privlacno za svoju okolinu. Dobro poznato pravilo je da se Skorpioni svrstavaju na "top-hot listu" velikih osvajaca i zavodnika. U tom smislu, Vama se sa punim pravom moze pripisati etiketa "velikog maga", kad god je rec o ljubavnoj prici i zavodjenju, ili osvajanju paznje kod suprotnog pola. Skorpioni na neki njima svojstven (svesni ili podsvesni) nacin uzivaju u igri zavodjenja, a narocito uzivaju u svojevrsnoj dominaciji nad suprotnim polom. Ovaj znak se svrstava u kategoriju velikih emotivaca, ali istovremeno tu postoji i jedna neobicna zackoljica.

Rec je o tome da su Skorpioni svesni svoje "Ahilove pete" i da imaju veoma razradjene mehanizme i efikasne strategije kao nacin na koji cuvaju svoju emotivnu osetljivost. Ni u jednom trenutku nemojte zaboraviti da su Skorpioni veoma strastveni u svemu sto se desava, bez obzira da li je rec o ljubavnoj harmoniji ili o ljubavnom ratu. Ponekad stvari i svet oko sebe posmatraju kroz kontrast -- "crno-belo" i zbog toga od njih mozete ocekivati beskrajnu neznost, romanticnost i emotivnu paznju, ali, istovremeno su spremni i na lukavstvo, perfidnost ili na osvetu iz ljubavi.

Kada i u kom trenutku ce proraditi pozitivna ili naprotiv, mracna strana licnosti, zavisi od njihovog psiholoskog stanja, od emotivnog raspolozenja ili od toga kako dozivljavaju Vase ponasanje. Nemojte zaboraviti da Skorpion odgovara skoro na svaki izazov i da poseduje razornu snagu, ogromnu volju, a narocito borbeni duh koji ponekad ne poznaje nikakve granice ili zabrane. U tom pogledu, ukoliko se naivno usudite da isprovocirate jednog Skorpiona, moracete biti spremni na sve moguce posledice. Da li vam je poznato da ovaj znak ne stedi sebe i svoja osecanja do skoro "ubitacne mere", sto se reflektuje u dva pravca - ka obozavanju i afirmaciji ili u pravcu destrukcije i "laganog unistenja"?

Dakle, ukoliko isprovocirate, emotivno osujetite ili povredite jednog Skorpiona, ocekuje Vas "otrovna strelica". Najvazniji kriterijum u toj igri je koliko se Skorpion oseca povredjenim jer u onim najtezim slucajevima on rusi sve pred sobom i pri tome postaje fatalan. Sem toga, Skorpion nije destruktivan samo prema potencijalnom protivniku vec i prema samom sebi. Znaci dileme nema, ukoliko je odlucio da Vas povredi na neki nacin, da Vas ponizi, srusi ili unisti, on istovremeno vrlo svesno unistava i samog sebe, ali se ne zaustavlja u svojim namerama.

Postoji jedna zanimljiva prica koja na najbolji nacin ilustruje njihov primarni karakter, cud, ponasanje i strasti. To je prica o zabi i zivotinji Skorpionu, kada ju je zamolio da ga na svojim ledjima prenese preko vode, jer je to bio jedini nacin da predje na drugu stranu mocvare. Zaba nije imala poverenja u njegovu "mracnu" prirodu, ali on ju je uveravao da zavisi od njene pomoci, te ukoliko naudi njoj osudice i sebe, jer nece mu biti spasa. Medjutim, pre nego sto su stigli do druge strane obale, Skorpion je svojom otrovnom strelicom ipak, bocnuo zabu. Na njeno pitanje, zasto je to uradio i tako osudio oboje na stradanje Odgovorio je da je to jace od njega jer u njemu postoji nekontrolisana strast.

Osobe rodjene u ovom znaku predstavljaju izuzetno uzbudljive i mastovite ljubavne partnere; oni ce Vas na veoma strastveni nacin provesti kroz najlepse ljubavno carstvo ili Vas ostaviti u beskrajnoj patnji. Oni su veoma emotivni, strastveni, potentni, uzbudljivi i culni. Medjutim, oni su istovremeno i veoma posesivni, ljubomorni, osvetoljubivi i destruktivni. Ljubavna prica sa Skorpionom u glavnoj ulozi predstavlja veliko zadovoljstvo i beskrajno uzbudjenje. Ipak, nemojte zaboraviti da su njihove ljubavne igre i uzbudjenja suvise strastvena ili da predstavljaju suvise veliki izazov, izazov koji vrlo brzo moze da se pretvori u ljubavni vrhunac ili, naprotiv, u ljubavni ocaj. Dakle, Skorpion moze da Vas podigne na carski pijedestal ljubavi, ali isto tako moze i da Vas baci na samo dno ocaja

NA KOJI NACIN SE TREBA UDVARATI OSOBI RODJENOJ U ZNAKU SKORPIONA

Jedno od osnovnih pravila ili zapovesti glasi: Skorpion se uvek udvara Vama, a ne Vi njemu. Znaci, u bilo kojoj fazi ljubavne igre Vi ste ta "zgodna" meta ili zrtva, a Skorpion je uvek osvajac ili pobednik. U tom smislu, zaista nista ne mozete promeniti sem da upotrebite svoju pamet i da se ponasate dovoljno snalazljivo. Naravno, muskarac i zena Skorpion koriste drugaciji stil, ali princip je potpuno isti.


STA JE ONO STO VAS PARTNER ILI OSOBA KOJA VAM SE UDVARA MORA OBAVEZNO DA ZNA O VAMA

Svakako to da ste Vi veoma strastveni, potentni, posesivni, ljubomorni, emotivni i skloni velikoj zrtvi. Naravno, Vi posedujete izuzetno veliku i bogatu mastu tako da zajednicki zivot sa Vama, tj. ljubavna prica, predstavlja vrhunsko i najlepse uzbudjenje. Zatim, Skorpiona izuzetno privlace veliki izazovi, nepoznate situacije, dozivljaji koji obogacuju njegovo ljubavno, intimno i seksualno iskustvo. U tom pogledu, posebnu car imaju neke "hot situacije", atraktivne osobe i zabranjene igre ili "zabranjeno voce".
Utipkao StIvIdEn - 31.3.2005. u 21:48 Komentari ( 0 )

http://www.astrolook.com/profil.shtml
http://www.astrolook.com/profil.shtml
Utipkao StIvIdEn - 31.3.2005. u 21:45 Komentari ( 0 )

http://www.maneken.com/
http://www.maneken.com/
Utipkao StIvIdEn - 31.3.2005. u 21:38 Komentari ( 0 )

http://www.bubicin-kutak.cjb.net/
http://www.bubicin-kutak.cjb.net/
Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:21 Komentari ( 0 )

:::PISMA 1::::::PISMA 2:::
:::PISMA 1:::


--------------------------------------------------------------------------------


Kako je bolan rastanak... Da svi rastanci su bolni, kao smrt, da, i ona je bolna. Uzdah rastanka je miris smrti. On nam samo donosi vijest, o onom sto svakog ceka. Kako smo samo u srcima tuzni. Ovaj svijet je pun granica, i mi ih moramo postovati. Cijena koju moramo platiti je da nismo zajedno. Ljudi su ograniceni, zato ovaj svijet ima granice, jer ljudi ne znaju sta je sirina dusa. Moja nada za tobom nece nikad prestati. Sad kad smo okruzeni sa prolaznostima ovoga svijeta, vidimo da jedino ljubav nije prolazna. Voljela bih ti toliko toga reci, ali bojim se ces biti jos tuzniji nego sto si sad. Trudim se pisati radosna pisma, ali ne uspijevam. Kako je to moguce? Kad mojim venama tece krv zvana tuga. Tezak je okus boli. Evo ja ti pisem o boli, a ko bolje zna sta je bol od tebe. Tebi je sudbina darovala bol, a meni tugu. Al opet zahvalna sam onoj slucajnosti sto mi je bila podarena da upoznah tebe ....
:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

Jutrima se budim pored nje....Gledam je dok spava onda kuham kavu..Kad miris kave napuni stan sjednemo za stol i pijemo ju...Miris duhanskog dima ne osjecam godinama..Kad se predvecer vracam svijetlo u sobi koje joj obasjava pola lica i knjiga u ruci unose mi toplinu u srce...Kad se pocne svlaciti i dok me grli strasti ispunjavaju pola sobe...Sretan sam, volim je tada mislim.....Ali kada jednom sasvim slucajno u jutro stane padati kisa, iz sna trazim lice andjela pored sebe....U glavi slika nekih davnih budjenja kad se nismo htjeli ustati iz kreveta do popodne....I lutajuci sjecanjima plovim sve dalje....tvoj "kreativni nered" cigareta u ruci, gledajuci te kako uvlacis dim covjek bi pomislio da bi uzasno sagrijesio ako bi ti bacio cigaretu....Kako se samo smijati znala, kako si svaku vecer zaspala u mom narucju i budila se tako....Noci pune lude strasti, sa zadovoljnim smjehom na licu zaspimo a ujutro dok otvaram oci i vidim tebe sreci nema kraja.....tvoje suze su boljele....tvoje rijeci ubijale...sve je bilo tako zivo...dok sam odlazio isti tren si mi nedostajala ali s vremenom sam navikao.....Rijetko te se sjetim...ali uvjek kad ujutro stane kisa lupati o prozore,ja pozurim otvoriti vrata misleci da si tamo....I kad otvorim miris tvog parfema dodje pa za tren iscezne a ja se vratim , legnem pored nje i jedna suza se iskrade, kapne na jastuk kao da govori...jos sam tu...jos sam u tebi....jos uvjek me volis....

:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

Najdraze moje,

Od onog trena kada sam upoznao tebe sve se je promijenilo. Dugo sam te sanjao, ali nisam znao da li stvarno postojis. Tada, jednog trenutka kojeg se još i sada sjecam jasno kao dan, sam upoznao tebe i citav moj svijet se je odjednom promijenio. Sve je dobilo svoj smisao. Dozivio sam svoje proljece osjecaja zahvaljujuci tebi jer ti si bila moj glasnik ljubavi i bila si ta koja je probudila moje pomalo uspavano srce. Postala si moj pojam apsolutne srece, sreca od koje ne postoji veca sreca. Osjecam kao da te znam citav život, kao da smo rasli zajedno... Volio bi da te mogu zaštititi od sveg zla na ovome svijetu, od svih loših stari i dogadjaja. Volio bi da mogu biti štit koji ce primiti umjesto tebe sve ono loše što se mora dogoditi. Pitam se svakog trena gdje si, da li si dobro, da nisi možda gladna? Strepim kad mislim da prelaziš ulicu, kad si na putu, na ispitu... Molim se za tebe... Molim se i da dobijem priliku da nešto uèinim za tebe. Trenutke koje sam proveo u tvojemu društvu su najljepši dijelovi mojega života. Tada sam osjetio kako je to kad život postane sretna bajka. U toj bajci ti si moja princeza, a ja tvoj najodaniji sluga. Dugo sam ljubomorno cuvao dvije najsladje rijeci za onu pravu i sve do tebe nikada ih nikome nisam poklonio, a tebi poželim svakoga dana stotinu ili tisucu puta reci: Volim te! Volim tvoj osmijeh, tvoj glas, tvoju predivnu kosu, tvoje oci, volim svaku tvoju grimasu, svaki tvoj pokret... Volim te zbog tvog duha, vedrine, zbog tvoje pameti, zbog svega onoga što vidim u tebi a rijeci to ne mogu izraziti. Moj si pokretac i moja inspiracija. Dovoljno je samo pomisliti na tebe i ono što mi je bilo mrsko postaje mi drago, ono što je bilo teško postaje lako... Zbog tebe zelim da se mijenjam. Zelim postati bolji, zelim pobijediti sve svoje mane i slabosti, zbog tebe zelim biti dobar covjek. Zelim biti netko s kime bi se ti ponosila... Daleko si od mene i jako mi nedostajes. Ništa te ne moze zamijeniti, ali radost pronalazim svuda oko sebe. Hodam putem kojim si ti išla, gledam ono što si ti gledala, osjecam ono što si ti osjecala. Tražim tvoje lice u moru drugih lica dnevne guzve i svaki tren se nadam da cu negdje ugledati. Kad zazvoni telefon, kad cujem korake, kad netko kuca na vrata... uvijek se ponadam da si to ti. Živim za jedan tren tvojeg osmjeha... Mnogi traze odgovor na pitanje na koje ja znam odgovor. Moj je smisao voljeti tebe.

:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

Ostaæu zauvek tvoja!

Ne želim da ti pišem i poènem sa: dragi i mili, nikada te neæu zaboraviti... Neæu da kazem: sjeæaj se vjeèno moga lika, kao i tvoj polako blijedi u mome sjeæanju. Još malo si tu, u mojim razdraganim mislima, a govorili smo da se mnogo volimo i vjeèno. Neæu te nazvati ni voljenim jer ti to ne želiš, a ni imenom jer me to stalno boli. Rastajemo se zauvjek. Nemoj plakati kao što ja sada plaèem jer ovo se jednom moralo desiti. Ja æu i dalje uzalud èekati tvoje pismo. Ko æe mi ubuduæe pisati onako lijepa i duga pisma i ko æe mi ubuduæe slati najljepše razglednice.
Noæas sam ponovo bila u ono našem izgubljenom, starom svjetu ljubavi. Prisjeæam se svega: ne, ja ustvari ne želim da to zaboravim!! Neæu da nestane iz mog sjeæanja ono jedino što sam voljela i zbog èega je vrijedjelo živjeti. Da li æu ikada moæi da izbrišem iz sjeæanja godine provedene sa tobom: ma gdje i sa kim bila, u meni æe ostati dio tebe. Jednog dana shvatiæeš mene i moju ljubav, ali biæe kasno, kasno za poèetak, kasno za nas. Od danas, za sve što je bilo lijepo, moram da kažem - bilo je, za sve što volim - prošlo je. Naša ljubav se raspala u najveæim rascjepima neba. U meni - ostalo je nešto prazno... Pustoš i praznina: tuga i bol bez plaèa. Ne znam kako da objasnim taj dio svoga života, jer je to bilo nešto drugo. Nešto novo što je imalo svoj poèetak i kraj. I sada šetam po ruševinama svoje izgubljene sreæe i ljubavi. Vjeruj.. teško je biti sam... užasno teško. Shvatiæeš to kad jedne veèeri, budeš èuo usamljene korake na uglu ulice i jecaj neèije sjenke u uglu... Ali ne! To neæu biti ja... Ja daleko lutam ulicama. Poklanjam svoje usamljene šetnje usnulom gradu, stihove, luckaste snove moje mladosti koje imaju oèi boje pjeska u tvoje ime... samoæa je uništila moju dušu. MRZIM TE... O ne, luda je to varka, znam. Suviše uspomena sreæe... Možda i sam znaš da te još uvjek neumorno èekam, volim i patim zbog svega što se zbilo. Vjerovatno znaš da ti to nezaslužuješ, ali ipak èinim sve da te zamrznem i uništim ideale koje sam navodno stvorila u tebi. Jedan dio moga srca odnio si sa sobom i evo veæ po koji put pitam se: "Zašto si to uèinio?" Zašto si želio da odeš od mene a da mi, osim bola, ne ostaviš ništa. Želim ti puno sreæe, ljubavi. Svega onoga što sam poželjela za nas dvoje a ti to nisi dopustio.
Posljednji put zbogom. Neæu se više osvrtati na prošlost. I zaklinjem se, nikada više neæu pisati o tome, jer sjeæanja bole. Zbogom, i ne zaboravi koliko sam te voljela... A ti si ipak surovo oteo dane moga života. Neka ti ovo pismo kaže da æu moæi da zaboravim tebe i neizmjerni idol ljubavi, tražeæi put ka obali sreæe, put kojim smo nekada zajedno krenuli... Na kraju ti opraštam sve, a pokušavam da ti napišem one dvije lijepe reèi i iskrene.

Ostaæu zauvek tvoja !!!
Sunce je daleko od tebe , ali ono te grli svojom zlatnom toplinom. Zvijezde su daleko od tebe ali one ti sapcu drhtavim svojim titranjem u tihoj noci. Ja sam jos dalje od tebe, a ipak budim te ujutro glasnim kucajima srca svoga, uspavljujem te uvece sapatom pjesme kad gledam kako se budi suncani dan, osjecam da si to ti! Krv iz moje desne ruke donijet ce ti pjesmu, sto je moje srce, grudi pjevaju tebi. Da mogu naci papir velik kao cijela zemlja, i da na njemu potrosim svu krv svoga tijela jos mi nebi moglo srce da iskaze svu ljubav sto je osjecam za tebe. Znam da si vjeran, znam da si nedostizan, ali sam sretna jer sam sva ispunjena tobom. Poznajes li dane kad sivi oblaci zaklone sunce, i kad je sve sivo, mutno i tuzno? Ja ih poznajem. To su dani bez tebe. To je moja stvarnost. Zasto nisam svjetlost dana sto te obasjava od jutra do mraka ? Zasto nisam crna noc da te uspavljujem od veceri do zore. Tvoje oci su ponori i ja sam se strovalila u njih. Vjecno bih htjela lezati ovako i krvlju sto tece iz mog ranjenog srca pisati svoje uzdisaje. Zasto nisam mjesec sto miluje u snu milo tvoje lice ? Samo sam covjek, i od tebe me dijeli pakao i raj ... Jedini Moj
:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

Najdrazi,

noc je tiha, vruca, vlazna i nesnosno zagusljiva.Nesto u meni kopka, dubi crv , kljuca krv, vrije svaka stanica.Izbavi me iz ovog pakla.Spasi me od ovog krvozednog svijeta. Dodji mi, dodji ugasi telefon, iskljuci mobitel, navuci zavjese.I zagrli me cvrsto, zavuci mi prste u kosu, privuci me sebi,stegni me uza svoje bokove. Lizni mi uho, ugrizi me za vrat, uhvati me za guzove, pritisni uza zid.Daj mi da te diram, ne zatvaraj oci, gledaj me, prati trag mojih prstiju po tvojim prsima.Osjeti vlazan trag mojih usana. Ne trazi otvarac moje haljine, samo digni skutove.Daj da osjetim tvoje cvrste sake na mojim bedrima.Stisni me uza sebe, razbi ogledalo na zidu mojim ledjima.Znam da donosi nesrecu, ali to nije vazno. Osjecas li moj vlazan dah na vratu? Osjecas li stisak mojih nogu ? Gledaj me u oci i sapni mi koliko me zelis. Ne pricaj o romantici, nego o onome sto nas je spojilo.Ludost, jedna neopisiva ludost.Koja traje iz dana u dan, iz noci u noc. Mi smo kao dva leptira koje privlaci svjetlost ulicne svjetiljke. I ovo pismo nije igra rijeci.Ovo je stvarnost, ovo je zbilja, ovo nije san. Dodji ulicaru moj, i razbi ovu prokletu noc.

Tvoja Darling.

:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

...Nisam te smjela voljeti ni zeljeti od samoga pocetka to sam znala ali ja sam ti se radovala onako kako se zemlja ispucala od sunca raduje kisi,voljela te kao sto djete voli svoju igracku.Voljela sam te nesebicno sa svojih dvadest godina voljela bez straha i kajanja ko moze razumjeti ljubav ko ako ne zaljubljeni.Sada kad je sve daleko iza nas u meni odzvanjaju rijeci pjesme "bila sam djete i nisam znala"Neznam dali su ove prosle godine rata ucinile od mene da odrastem i prije odrastanja,tada sam bila spremna na borbu protiv zla,bola nesrece a nisam uspjela pobjediti, nisam uspjela dobiti bitku koja se zove ljubav.Znamo da je nasa ljubav bila osudjena na propast od samoga pocetka ti si krivio moju mladost a ja tvoje tiransko ponasanje,htio si od mene napraviti marionetu koja ce reagovati na svako pokretanje koncica u tvojim rukama htio si da bjelo bude i kad je crno da bude da i kad je ne.Nisam to htjela a ni mogla mada sam se potajno nadala,nadala se sve do onoga trena dok u tvojim ocima nisam procitala prevaru......Ne znam zasto sada ova sjecanja....mozda sto zelis da vratis ono proslo vrijeme....proslo je ono sto si nekada mi znacio ne znacis vise za mene.... ---Ako zelis biti voljen---VOLI

:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

Ne znam ni kako, ni na koji nacin poceti i nasloviti ovo pismo. Nisi mi vise ni decko, ni prijatelj, ni ljubavnik, tek prokockana godina moga zivota. Znas da mi je zao sto sam ju stracila sa tobom.Dragi moj, meni je tek 17, a zivot prolazi kraj mene. U pocetku mi je bilo tesko preseliti u drugi grad, no sada su mi se oci otvorile. Ti nisi jedini na svijetu, ti nisi najpametniji, najzgodniji, najzanimljiviji. Dosadila su mi tvoja zivkanja.Zato ne zovi vise.I neka ti slucajno ne pada na pamet slati tvoju mamu da rijesava problem.Covjece, tebi je 27, a trebas mamu da ti rijesi problem!!! Shvati vec jednom da mene, za tebe vise nema.Da je gotovo s sjedenjem pred televizorom, zatvaranje u kucu. Zar si ti misli da cu se udati za tebe, roditi ti hrpu djece, biti divna snaha tvojoj majci? Dragi moj tu si se prevario, jaako prevario. Zao mi je, znam da sam gruba, ali ovo je najjednostavniji nacin da shvatis da te vise ne zelim ni vidjeti. Ohladila sam se, ne volim te vise, nisi mi uopce zanimljiv, mogla bi cak reci da te prezirem. I ne brini, naci ce tebi mama jednu finu dragu djevojku, kojoj se moci zapovijedati. Koja ce te obozavati, koja ce ti se diviti, koja ce disati za tebe. Ja to ne mogu, jer ne mogu biti 24 sata na dan u kuci, jer ne mogu biti bez prijatelja, jer ne mogu biti u tvom slatkom zatvoru.Bez brige, trajat ce malo , ali naci ces tu djevojku. Postoje i takve. Sad te molim da me ostavis na miru, da me jednostavno pustis da odem. Zovi me kuckom, krmacom, balavicom, prevaranticom, glupacom, meni je svejedno, tvoje rijeci meni vise nista ne znace.Cak ni uvrede. Drago mi je bilo sto smo se upoznali. Pazi na sebe i ne radi gluposti.Mozes me slobodno mrziti zbog ovoga, jer imas pravo.

Tvoja bivsa.

:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

Ljeto prolazi i uskoro ce opet jesen zima,vratit ce se ptice selice,zamirisat ce mladi kesteni,a na mom prozoru gorit ce svjetlo cjelu noc,cekajuci te da ces mi doci.Tvoji tragovi oko mene vide se svud,ali najveci,ne vidi se jer je on na srcu mom...Pratimo se i sustizemo kao sjene,podsjeca me na djetinstvo kad sam htjela biti brza od mjeseca.Ponekad imam utisak da bjezis od mene, i da je to sve sto znas,to je najlakse,ali ako ispravno pogledas,vidjeces da bjezis od sebe i od ljubavi koju moras prepoznati i sa njom zivjeti,bez koje ces vremenom okopniti...Jesenjin je rekao:Ne dozvoli da ti se nesto ili netko jako priblizi,pozelis zadrzati,a nista se ne moze zadrzati osim ljubavi,koja jednostavno tece,tece kao sto tece postojanje ovoga svjeta...Ponekad u sumrak prosetam alejom zaljubljenih i nesretnih,gledam tuzna lica prolaznika,tada sam sasvim sigurna u dusi da si ti moja sudbina sigurna sam da sam tebe sanjala, i zato nemojmo dozvoliti da nam je nesto unisti.Oko mene i dalje prolaze nepoznate ljudske sjene,htjela bi viknuti na sav glas da sam sretna,ali odsutim cuvam svoju srecu da je nebi neka zlobnica zgrabila....eh dragi kada bi ti sve moje zelje popio kap po kap zedan bi ostao,a kad bi tek moje usne osjetio, mislim da bi sve druge zaboravio,kad ti usne zamislim dodje mi od zelje da poletim, i osjetim vatru koja se kao otrov siri mojim venama.Tad mi tjelo zadrhte i zamagle se puti pa sve postane opasno.Ti najbolje znas da me razneses i da me smiris,ti najbolje znas da uzmes i da das.Zato ja dacu sve,da kraj sebe imam te...a ti daj sve da kraj sebe imas me.....i ne zaboravi...Ja te volim najvise na svijetu...i necu zaboravit te dok sam ziva.......

:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::


:::PISMA 2:::


--------------------------------------------------------------------------------


Vise ni sama ne razumijem svijet u kojem zivim. Zar su ljudi toliko zli? Imaju srecu ali opet nisu zadovoljni, traze nesto jos uz to. Valjda je nikad nisu izgubili kao ja pa ne znaju koliko znaci? Moja sreca je bila lazna, mada to nisam znala. Najgore je znati istinu, ali ipak pustiti srcu na volju. Ja sam ocit primjer kako osjecaji vladaju nad razumom. Znam da je los, znam da ga moram zaboraviti, da nanosi bol, da rusi sve sto dotakne....ali jos sam uz njega i branim ga, opravdavam ga pred sobom, iako opravdanje ne postoji. Otisla sam predaleko a da toga nisam bila svjesna. Sva se ta ljubav rodila u lazi, cvjetala u lazi, a sada umire u istini! Zato ta smrt i jeste tako bolna, da se laz nastavila, sve bi nas manje boljelo. Jedan pogled kroz prozor me doveo do suza. Jesenje lisce prekrilo je svaki djelic sivih ulica, prelijepo je! Mozda je ta suza pala samo zato jer je zaboli svaka ljepota, ljepota koju ne poznajem, koju nisam osjetila tako izbliza. Mozda ne zvucim pravedno, mozda sam i nezahvalna, ali ljudi, on je bio tako veliki dio moga zivota, sve sto sam ikada zeljela. I bez njega, sve se drugo cinilo tako nevazno, bezvrijedno. Sa njim je sve imalo svoj smisao! I toliko je ljepote u zivotu, a ja je nisam mogla dotaci s njim. I dalje imam sve, ali ne ono sto mi najvise treba: LJUBAVI!!! Mnogo toga je iza nas, on je bio jedini kojega sam voljela. Znam da je pogresno, ali ne mogu skupiti snage da krenem dalje. I cak uspijem sebi reci da je kraj, ali opet ostajem! On je moja najveca greska, greska koju sebi nikada necu oprostiti. I kako godine prolaze, sve vise sam toga svega svjesna. Sve sto danas zelim jeste da ga ne vidim, ne cujem, da sam sto dalje. Tako mi je lakse. Ja, zatvorena izmedju ova cetiri zida, osjecam tu ljepotu vani, ljepotu koja prolazi mimo mene a ja se bojim hladnoce i ne smijem izaci van. Opet sam zaplakala zbog njega...opet mi je srusio snove koji su stojali na klimavim nogama..... Zar sam trazila tako puno? Zasto se nije mogao zaustaviti na jednom mjestu i ostati? Navukla sam zastore. Ali opet osjetim kretanje. Lisce pada, muzika svira, samo ja stojim. Ne micem se, ne disem, njegovi nevidljivi koraci ostavljaju tragove na mome srcu. Ti, gazis po mome srcu, gazis po svojim odajama, gazis po svome srcu, gazis po sebi..... I neki drugi me zovu, i oni nisu manje dvolicni od tebe. Samo sto mi oni nece nikada znaciti to sto si mi znacio ti. Sada sam vec mirnija. Srce ne udara tako glasno. Valjda se i ono umorilo!! Sada mi je zao godina, zao mi je snova, zao mi je sto nasi tragovi nikada nece ostati na ovom jesenjem liscu...... Nemoze znati kako boli dno onaj koji nikad letio nije!
:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

Evo posmatrajuci sa praznim pogledom u daljinu,zeljela bi dokuciti u tvoju psihu i sa njom prozboriti par rijeci,nadajuci se otkriti gdje se ja nalazim? Ponekad mi se cini da sam ti blizu,da sam uz tebe dok u narenim trenutcima osjecam se kao igracka odbacena od djeteta po kojoj pada prasina zaborava.Ti mi uporno zelis dokazati ljubav,a dali je to ljubav ili mozda nosi neko drugo ime.Ja i ti ti i ja nehotice smo se vezali i cini mi se da isto mislimo,isto disemo imamo iste zelje, ti si me shvatio kad niko drugi nije to mogao u tebi sam pronalazila spas od svoje tuge od svoje tisine u koju sam bjezala i skrivala se kao uplasena ptica trazeci svoje gnijezdo.U samom pocetku nasega pisanja postojala je neka cudna nit koja nas je spojila i koja jos uvijek nije prekinuta.Dali smo ja i ti rodjeni da budemo skupa ili cemo nestati kao ovo uvelo lisce padne na zemlju trazeci svoje mjesto, ali iznenadni vjetar odnese ga na posve drugu stranu,odgovor na to neznamo ni ti ni ja ali znam da su moji osjecaji toliko jaki.....ali sta je sreca ? taman kad pokusam da je uhvatim ona mi se izvuce iz ruku.Koliko sam samo puta pruzala ruke misleci da je tu,i znam da sam cvrsto drzala tu prazninumisleci da je ljubav...ali da se samo igra skrivaca.Moj strah od srece je toliko velik jer svaki pokusaj da budem sretna bio je kao spasavanje potonuloga broda na kojem sam ja jedini putnik, a tamo blizu sa ispruzenom rukom spasa si bio ti.Pruzio si mi ono sto sam zaboravila da postoji sigurnost, ljubav...uz tebe sam naucila opet voljeti a ne misliti da na svijetu postoji toliko zla.Mislim da niko nije uspio stvoriti toliko osjecaja toliko koliko ih mi imammo i opet se pitam jeli to ljubav ?dali smo dosli do onoga zavrsetka gdje ce sreca bar na tren postojati samo za nas,ili ce se opet moj pokusaj da budem sretna rasprsnuti kao mjehur od sapunice.Htjela bi da moje rijeci dodju do tebe da pokrenu bujicu osjecanja,onih njeznosti o kojoj ja i ti mastamo i na kraju sa uzdahom zelje osjetimo svu ljepotu ljubavi.Ja imam jako velik jastuk koji ceka tebe da spustis glavu na njega i da u nocima kad otvorim oci sa puno njeznosti mogu reci Sretna sam ja volim....neka ove tockice ostanu nesto nedoreceno ali ipak nesto sto cemo ja i ti prepoznati.....Ako to nije ljubav ....sta je onda.....

:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

Ovako ti se osjecam tako blisko, kao da si mi na dohvat ruke, sto i jesi, ali si ipak tako daleko od mene. Cudna je stvar da covjek nakon kratkog vremena stekne neku naviku, a to je nase pricanje,nase pisanje , pa cak i mailovi, sve mi to sada nedostaje, SVE.......a najvise ti!!! Moji se osjecaji prema tebi trenutno ne mogu nikako usporediti.. Puno su intezivniji, jaki, da covjeka dovodi do bola. Izbrisao si sve iz moga zivota i ostala samo ti!! Sto god bi radio, uvijek si mi u mislima, nema trenutka u kojem nisi samnom. Dosta mi je da cujem glas ili koju njeznu rijec i vec se topim. S tobom dozivljavam prvi put u svom zivotu, da pricam ili pisem sa osobom, a da mi srce pocne jako kucati.Ponekad mi ponestaje daha, vjeruj mi , toliko te tada zelim da nije normalno. Pri samoj pomisli na tebe, uvijek prolazi ona tako lijepa struja kroz mene, osjecaj, koji sam vec davno mislio, da se nikad nece vratiti. Ne znam da li mi mozes vjerovati, sama pomisao na tebe me ponekad toliko uzbudi, da bi sve dao da si u tom trenutku kraj mene...... Kad pricamo preko telefona, osjetim tvoj dah na mojim usnama i onaj drhtaj glasa, to mi niko nebi vjerovao, ponekad priblizim slusalicu blizu uha a imam osjecaj, da sam stavio moje lice na tvoje. Ljubavi nemogu vise, steze mi se grlo, znaj da te volim I DA MI NEDOSTAJES !!! Dat cu ti sve , sve sto ti srce zazeli! Ljubavi ja nemogu vise bez tebe, zelim te .... Nezaboravi nikad, ja te volim! "
Necu nikada *

:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

Oprostajno pismo...

Nas susret je bio slucjnost,iznenada i neocekivano.Prve nase rijeci su nam davali jedan neopisiv mir, kojeg smo oboje tada zeljeli i bili potrebni.Sami smo se sebe bojali,jer smo toliko osjecali jedno drugo i krali misle, Kao da smo disali jednom dusom i zivjeli jedan zivot u dva razlicita tjela,sjecam se tvojih izgovorenih rijeci...... bojim se tebe,jer mi krades misle. Sudbina nas je cesto puta razdvojila, ali igrom slucaja smo uvjek se ponovo sastali, mada nismo to u onom trenutku ni ocekivali,dali je bila slucajnost ili subina ko zna? ljubav jedno prema drugom je rasla,dobivala je neizmjernu jacinu,znam da sam te toliko voljela da sam pri tome ponekad i osjecala bol.Nocima bi slusala nase pjesme i kroz nijh se tjesila sto te nema,svaki stih i rijec je bio melem mojih rana,mojom pozudom za tobom. Rijeci poezije"cekaj me ja cu ti doci" su me tjesile,davale su mi nadu i jacinu da izdrzim ovo sve,da izdrzim daljinu koja nas je djelila.U hladnim dugim nocima sam spominjala tvoje ime,gledala na nas jastuk cija je polovica prazna,sjecas se svojih rijeci"nama je dosta i polovica jastuka". Jos sada osjetim zar tvojih usana,njeznih dodira, strastvenih poljubaca i uz to tvoje rijeci, volim te.Te dvje rijeci tako male, ali velikog znacaja su se zacrtale u moje srce koje je vec i onako pripadalo tebi,nikada ti ih sama nisam izrekla, ali si sam osjecao to i bez rijeci.Nas prvi rastank je bio kao kraj moga zivota,ni sunce nije imalo vise onu ljepotu ni zivot draz bez tebe.Otisli su nasi snovi maloga ostrva mira,sva ljubav se je pretvorila u jedan pakao u jednu ne izmjernu bol.Dani su prolazili i ja sam nastavila zivjet zivot bez tebe,sama sam sebe lagala a uz to i tebe, da zvim nov zivot u kojem ti nemas mjesta,nazlost bila je laz. Ponovo se subina snama poigrava i spaja nas po drugi put,ali ovaj put sam ucila iz gresaka,nastojim biti hladna i bez osjecaja,mada sam te uistini voljela vise od dragoga boga,ali sada znam da za suze vise nema mjesta, moram biti jaka,jer znam da me mozes opet povrijedit.Ponovo je sve ljepo pocelo,nastavili smo gdje smo nedavno stali ali tada pronalazim,nase rijeci,nase pjesme,nase malo mirno ostrvo kod druge osobe koja se tebi obraca,i tek sada vidim da nisi bio vrijedan ni jedne moje suze prolivene za tebe,ni jednoga pomisla u pustoj i hladnoj noci,jer reko si mi polovica jastuka nama je dovoljna,ali mi nisi rekao da bi ga trebali djelit na tri djela! Ti si bio moja skitnica a ja tvoja princeza, nazalost je tako i ostalo, ostajes samo skitnica. Netrazi me vise,jer za nas vise subine nema,polako je i ona vise umorna od svega,kao i ja!! A sad ti pjevaj onu nasu pjesmu..........znas koja je.

:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

I ponovo nasha kleta sudbina,koja nama neda mira,koja iscrpljuje i zadnju snagu iz naseg tjela i zdravog razuma. Sumlja nas mori jedno prema drugom,a nismo toga bili dugo svjestni da je to samo zivotna igra i njen izazov.Sve je to bilo bozje testiranje, da vidi dali nam je ljubav dovoljno jaka da prebrodi sve zivotne prepreke. Necu i nezelim se vise otimat svojim osjecajima, isto tako ne onim iskusenjima koje nam je bog odredio,znam da te volim i da zivim za tebe. Za mene si moja nada ka boljemu sutra,moja snaga da prebrodim ovo tesko "danas". Tvoje sumlje da bi te napustila,da bi ti nanijela bol, su ne osnovane jer samo jedna osoba se naziva tvojim imenom,meni tako dragim(naj drazim na svjetu). Ono sto imamo ti ja, o tome mogu drugi samo mastat;jedan pogled gdje drugi zna sta se misli,jedan osjecaj koji nama daje do znaja kad je drugome lose,i da se tada jedno drugome javimo,jedno srce i jedna dusa koja se nalazi u dva razlicita tjela a ipak sve osjeti,(zar ovo nije ljubav)?, Od uvjek si bio na mojoj strani,podrzavao gdje si mogao,borio se za nasu mrvu ljubavi,ali mi je dugo trebalo to da svatim,jako dugo(pre dugo)za malo skoro vec i pre kasno!!! U nasem zivotu nema vise mjesta za sumnju, ima samo za povjerenje,nebi te nikada vise nikome dala kao ni ti mene,samo jos dragi bog ima prava na nas, i niko vise drugi. Znam da ces ovo procitat i da ce ti srce snazno kucat gledajuc ova slova, isto kao meni dok ih sada pisem. Znas ovu nasu lozinku 5+2 naj vise na svjetu.

:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

...Te noci,jednim jednostavnim klikom,usla si u moj zivot,nezvana tiho,i za sva vremena skrila se tu negdje duboko u meni...Zainteresovala si me brzo,jer sam u tebi vidio uplasenu pticu,koja trazi toplinu gnijezda,koju sam i sam trebao.I poceli smo da gradimo nasu ljubav,golubljega srca,srca sto je uporedo s nama raslo,koje je imalo bijela krila,i samo za nas kucalo.Nismo htijeli da zaprljamo,to perje cisto meko,jer smo znali da ce ljubav,tad otici od nas daleko....Trazila si minut vremena da se pronades,dao sam ti godinu,trazila si zivot pun srece,dao sam ti sebe,kad si pomislila na nebo,ja sam vec andjeo postao,skrivala si suzu,ja te tjesio i oblakom pokrivao...Dok smo pisali nocima,pokusavao sam da udjem u tvoju dusu,pogled.Govorio sam ti,uzalud se branis,znam te ko samog sebe,sve ti citam sa tvog lica,ti si malo zena,malo dijevojcica.Pozelila si da te odvedem,negdje daleko,gdje su bolji ljudi,gdje se vijetar samo za nas budi...jednostavno znao sam sta trebas,i shvatao,svo zlato ovog svijeta da ti dam,i ucinim te bogatom medu sirotinjom,ti ne trebas to,to te nece srecnom ucinit,zato sam ti davao osmijeh,koji nisi imala,i srce ,po cijenu da ga bacis lavovima.Htio sam da osijetis gnijezdo,da ti dam krila,da letis slobodno kroz zivot svoj,u nadi da ces najcesce slijetati na okapnicu mog prozora.Htijeli smo svojim zivotima,napisat pricu o sreci,birati rijeci sto suze brisu,vijerovat u narodna vijerovanja,i zato smo se pri prvoj proljetnoj kisici,zagrlili se,i prostrcali ispod duge....opricavali smo svoje zivote,uspone i padove,sklapali oci,otvarali srce,zidovi se rusili sami,i pustali nekad suze niz lice,od tuge i radosti,govorio sam ti da sam prije tebe mnoge zene ljubio,al nijednu nisam tako volio.Bili smo isti,i znali,nit sam ja lopov,nit ti svetica,medu nama nije bilo granica.Svoj put,leprsav i sav od zlata,sami smo stvarali,pun romantike,zezancije i ozbiljne price.Mogli smo o svemu,i u svemu se razumili,oo ljudi vijerujte,malo je taki ljubavi,koje su ispunjavale svu tu masu sitni uslova da uspiju...I doslo je proljece,i ljeto...vrijeme je jako brzo prolazilo.Bio sam rosa u tvojim ocima,i kap kise na usnama,uvijek kad ti je tesko bilo,kad si trazila samo malo srece,malo topli dodira,malo mojih usana....Za uzvrat sam trazio od tebe samo jednu..sitnicu..da me volis,al iskreno..klela si se u ljubav,pa opirala,bojeci se da te ne zaboli,da to ne prestane...a ljubav je ko malo dijete,treba je hraniti,dokazivati...samo rijeci,hmm..vijetar nosi...U to vrijeme sam,prozivljavao sam i svoje licne krize,cinilo mi se da je vrijeme stalo,da gubim tlo pod nogama,bila si uz mene,a ja se ipak pitao,da li uistinu ti postojis,ili sam te samo sanjao,kao i miris pokosene trave,u nosnicama...I sinoc sam te sanjao,i sinoc sam te ljubio,i znaj dok nastaju ove rijeci,recenice,ja te nisam zaboravio...Znao sam biti sarkastican,nihilistican sam prema sebi,umisljao da ti pobijede brojis,ja poraze zidam,ja da imam tebe,a ti mene da me izdas,da ljubav skrivas za neka druga vremena,a mene ostavljas na stranu,ko da me nema...Razmisljao sam tada,i molio,da poslije nas vise nikog ne volis,i vijerovo,da poslije nas nece vise biti ljubavi,samo bol,za tebe i mene,samo bol i uspomene...poslije svega treba skupit hrabrosti...Poceo sam da mrzim sve drumove,jer na njima nisam tebe vidio,na njima sam vidao neke druge svatove.Znao sam da ne zelis u dubini duse da m i naneses bol,htio sam te samo za sebe i mislio,da kad bi me samo jednom poljubila,nebi me tuga ubila.Znao sam da ljubav lijeci i ubija,a mi smo prebrodili sve,htijeli smo zivot,jedno drugom da oduzmemo dah,jedno da od drugog da nemamo srah.Pitali smo se ,zna li neko ovde o sreci pisati,zna li neko srecu u ocima prepoznati.Obecali si ,da cemo biti snaga valova,uzburkani zar na vrelim usnama,olujna noc i carobno jutro,kad mokri od dodira,ogledamo se u nasim ocima,svijesni ,da nema nama drugog sna,duso jedina,jer u nmasim venama,tece zajednicka sudbina........stigao je evo i novembar,gledam kroz prozor u noci,sitnu kisicu kako rominja,sa strane dopiru zvuci,meni dragog merlina:sta mi to nocas radis,mojom se mukom sladis,uzimas ovo malo,sto je od mene ostalo.Sta mi to nocas pricas,opet one iste price,zbog koji mi mladost prode,a ti mi ne dodje.Ma sta ce mi sad ljubav.nisam ti ja zato,sto me nisi voljela,kad je trebalo.....prosla su polja crveni makova,a tako bi bilo lijepo protrcati njima...novembar...Sazrijeva trenutak preobrazaja,i spusta se na sveti put,dolazi momenat da i mladuncad pokazu svoj kljun zut.Ja sad nedam,da me zelje more,to je zivot moj,ili snovi u jatu,kao da sam s one jeseni,preko proljeca i ljeta,pa do ove zore,sav put pretrcao na ruzicastom atu....Ja vijerujem ipak,u tvoju ljubav,hocu da vijerujem u tvoj glas,u tvoj zvonki potmuli osmijeh na tel,hocu da cujem od tebe vijes,da dolazis u moj grad,da se oci sretnu,da tijelo izgori,da si kazemo...volim te...Ne iznevijerimo ovo vrijeme,ne dozvolimo da presahnu izvori ovih pisama,da neki lesinari ne profitiraju,na strahu od ucinjeni gresaka,cekanja,jer mi smo najblize sreci,ko to nije spozno,nista spozno nije,nek se povuce zauvijek,ne trebamu se pozelit ni dobro,ni zlo,sljepoca zivota,bit cemu najbliza pratilja...Spreman sam za tebe,tugu cijelog svijeta nositi,spreman sam za tebe,cijelog sebe davati,jer nikad vise necu nikog,ovako jako ljubiti.Ako se to ljubav zove,onda sam ja njen,ako je to bolest,pusti me da umirem........ne dozvolimo nikom,da nas sprijeci,u ovom divnom snu.....da se volimo mi.....
:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

moj andjele, znas da sam te iskreno zavolio, nikada nisam ni vjerovao da ljubav moze biti tako jaka, tako romanticna i lijepa. U tebi sam je nasao, dozivjeo i vidjeo moju srecu, ljubav koju sam uvijek trazio ! Nekad je boljela ljubav ta, pekla i grizla, ali sacuvao sam je za tebe moja voljena. I tu moju ljubav nosit cu uvijek u svom srcu. Andjelom sam te zvao i zovem, jer si ti to za mene, zvijezdicom sam te zvao i zovem, jer si moja svijetlost i moja nada za sretnije i ljepse sutra, zlatom mojim, zato jer si mi vrednija od svega sto postoji. Toliko te volim ! Draga, tvoje njezne usne, tvoji poljubci, to mi je davalo snage i daje da sve izdrzim, zelja da te ne izgubim, zelja da budemo nekad sretni. Samo ti i ja ! Ljubavi, ja sam napravio veliku gresku, ali nemoj samo mene osudjivati, molim te ljubavi ! Poslije svega sto je bilo, mozda sam to napravio iz nekog inata, radi povredjenog ponosa, mozda radi postova i sms-a ? Ali moja ljubavi, ljubav kakvu za tebe cuvam, nikada niti jedna nece imati niti je dozivjeti ! Zadnji put kad smo se sreli, zelio sam te zagrliti, nisam se usudio. Zelio sam te bar samo u zagrljaju osjetiti ! Boze , koliko mi je to falilo! U srcu mi je drhtalo od silne ljubavi prema tebi, sto te opet vidim, mog andjela. Tako blizu, a neuhvatljivog. Srce mi se lomilo, kad god sam te pogledao, tvoje oci, tvoje usne sam trazio ! Moja zvijezdice, ja zivim i zivjet cu samo za tebe! Zamisljam si da si tu pored mene, da te grlim i ljubim, da te milujem! Zasto je sudbina tako surova, tako okrutna? Kada pomislis da si nasao svoju srecu, ona ti okrene ledja. Zar se uvijek mora patiti? Zar uvijek mora boljeti ? Andjele, zelim te ljubavi, zelim te uz sebe zauvijek! Zelim da prozivimo nas san, da zagrljeni setamo uz obalu mora, da slusamo sum valova, cujemo pjesme u daljini i potrazimo moju zvijezdicu koja nas je spojila . Da osjetimo nase poljubce, nasa tijela i sapatom izgovorene rijeci - volim te ........... U mom srcu je mjesto samo za jednu zenu, jednu koju iskreno volim i zelim ! Tebe moj mali andjele, sa smedjim ocima............... Volim te.....................

:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

Sto reci sada kad su svi prozori i vrata zatvoreni? Negdje na rubu usana ostale su zaledjene rijeci, u dnu grla knedla je pritiskala dah. Sa padom slusalice prekinulo se sve...Muk. Bol u srcu, suze bez povratka. Mozda to samo dim cigarete iritira oko, zamagljuje vid? Ne, ipak su to suze kojima tece ljubav, zelja, dio po dio price. Nase price. MOje... i tvoje. Mozda su to suze zablude, mozda su nestvarne, pomalo zamisljene? Pa zasto onda tako peku, zasto trne sve u meni? Poslijee tebe, mrak prija, godi mislima sto mnoze se brzinom svjetlosti. Stezem se grcevito za taj mrak jos samo nocas, mozda i sjutra. Naglim pokretom me iza nekog coska preplavi bijes - zasto ne vjerujes, zasto u sve moje sumnjas - I opet suze.... Lagane, tihe, ali grizu, cijepaju mi kozu na komade. Osvrcem se oko sebe, gledam u noc i pruzam ruke. Kome da ih dam, gdje da stavim glavu? Bol... Rijeci prosipam po papiru, sastavljam djelove slagalice i onda sve razbijem k'o ogledalo. Hocu jos mnogo toga da kazem ali kasno je. Kazaljke su pobjegle, ja sam se sakrila. Ucaurena u cosku sobe zagrlila sam mrak. zagrlila sam nadu u sjutra, zagrlila sam sjecanja. Suze... nema ih vise. Mozda sam priznala da te volim.... Jesam, ali u sebi. Jesam, a poslala bih te rijeci u vazduh, na kisu, niz planine posute snijegom. Ipak, cuvam ih u sebi. Tu su najjace, tu su najsigurnije. Ko uspije zaviriti unutra moci ce ih procitati, jer one su urezane u ovo srce. Zasto ti nisi bio taj? Umor me savladjuje. Posle toliko izgubljenih bitaka snaga me izdaje. Predajem se nekom besmislu, utapam sve svoje u malu casicu oporog lijeka. Previse je sumorna jesen, previse je tisine u svemu..... Ostavicu tragove u liscu, umiti se podnevnom rosom, gledacu okom krtice, sanjacu snom sove..... Udahnucu stijenu i progutati kamen. Tada ces znati da beskrajno volim.

:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::

....Neznam zasto me veceras sve sjeca na tebe....neznam zasto mislim da su sa nasega neba sve nase zvijezde opljackane ali jedna koja nosi tvoje ime blista u mome oku nisu je uspjeli skinuti jer sam je ja zadrzala i ona mi pokazuje put....put koji smo presli ja i ti sa onim jednostavnim klikom je sve pocelo.Cesto me sjecanja vrate na nas pocetak....Za tebe sam bila skoljka koju si jednom slucajno pronasao na obali mora,,uzeo si me u ruke i zelio da taj biser bude samo tvoj,,molila sam te da me vratis u dubine jer tamo sakrivena nisam mogla biti povrijedjena od stvarnosti ovoga svijeta. Rekao si mi malena ne boj se ja cu te cuvati od zla i polako pazljivo sto nitko nije mogao uspjeti pravio si put ljubavi do svoga bisera.Pokazao si mi da nisu svi ljudi zli...ja sam u sebi nosila tugu i kroz taj pretrpljeni bol postajala zrelija,imala sam osjecaj da ti mogu reci sve shvacao si me a i ja tebe bili smo nekako slicni u nasim sudbinama to nam je davalo snagu da se borimo dalje,,,,znali smo smijati se i plakati skupa znam da sam ti jednom rekla od nasih suza bi mogli napraviti jedno malo jezero samo za nas to bi nas podsjecalo na sve ovo vrijeme sto smo prolazili skupa.Padali smo i uzdizali se ja sam se otimala osjecajima nisam htjela biti povrijedjena....i jednoga dana sam osjetila da moje srce vise ne pravi iste otkucaje nisu vise bili tihi...sjetni pitala sam se sta se desava zasto je svijet postao opet lijep....tada iz dubine moga srca cula sam rijeci koje su odjeknule i bile jace od mene ....Ja volim.......strah me je bilo priznati sta ako ljubav nije obostrana...sta ako se okrenes i odes kako cu opet u dubine kako cu bez tvoga osmjeha....kako bez tebe??Nismo ni ja ni ti osobe koje tako lako izricu magicnu rijec trebalo je vrijeme trebala je snaga trebalo je da prodje dosta vremena i jednom kad sam mislila da smo blizu kraja kad sam htjela otici nesto je puklo u meni i rijeci su same krenule....htjela sam tad pobjeci jer su te rijeci nosile istinu ljubavi koju smo ja i ti znali hej pa mi se volimo ne volim samo ja ne volis samo ti mi volimo......ja i ti smo imali srecu da letimo skupa u toj ljubavi.......mi necemo pjevati pjesmu neke ptice nikad ne polete.......jer smo osjetili i dozivjeli ljubav koja je toliko jaka i pored pokusaja da bude unistita....ustrajali smo do sada prosli smo dosta i cini mi se kada bi doslo do kraja vratila bi se tamo gdje nitko ne donosi bol tamo gdje samo postoji sutnja i reci cu na kraju tvoje rijeci ako je to ljubav pustite nas da se volimo ako je to tuga pustite nas da umremo.........

:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::~:::




Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:21 Komentari ( 0 )


Ako ljubav zavisi od nase slobodne volje, zasto ne prestanu da vole oni koji bi htjeli da prestanu? Naprotiv, placu od bola i robuju ljubavi, cak i oni ponosni ljudi koji inace smatraju ropstvo za najvece zlo; rado se lisavaju zbog ljubavi neceg cega se inace nikad nisu htjeli odreci; i nose svoju ljubav kao bolest ili okov; i zive u strahu da ne izgube samo onog koga vole. (Jovan Ducic)
Ko u ljubavi ocekuje samo srecu, taj nema pojma o ljubavi. (Perl Bak)

Ljubav dolazi u papucama, ali kad odlazi treska vratima. (Frenk Sinatra)

Ljubav je neka vrsta vrsta kuvanja: bez materijalnih zacina gubi se apetit. (Fransoaz Sagan)

Ljubav je uvijek veliki pjesnik: nikad ne moze da vidi voljeno bice onakvo kakvo jeste, nego onako kakvo ga sam zamislja. (Z. Simon)

Ljubav mladica dolazi iz punog srca, a ljubav zrelog covjeka je posljedica punog stomaka. (Fransoa Rable)

Ljubomora je najvece nespokojstvo i nasilje nad sobom i nad drugim. (Jovan Ducic)

Sto vide slijepi, ne vide zaljubljeni. (Matija Beckovic)

Mozda uspjesna ljubav katkad upotrebljava jezik laskanja. Ali beznadezna ljubav uvijek govori istinu. (Vilki Kolins)

Svaka ljubav je slijepa, ali nijedna kao samoljublje. (Dusan Radovic)

Vise je za zaljenje onaj koji zbog pameti izgubi ljubav, nego onaj koji koji zbog ljubavi izgubi pamet. (Bozidar Knezevic)

Zena je uvijek zanimljiva kad je zaljubljena; tada je pametnija, odlucnija, ljupkija nego ikad. Muskarac je ili rastresen, ili grub, ili nerazmisljen, ili placljivo njezan. (Mesa Selimovic)

Ljubav pociva na planinskim vrhovima, iznad doline razuma. Ona je uzviseno stanje postojanja, najvisi vrh zivljenja... (Dzek London)

Kaze se da je ljubav slijepa. Ako se dvoje ljudi doista vole, ako se medju njima razvila prava spolna ljubav, oni ne mogu ne vidjeti partnerove osobine, i pozitivne i negativne. To zato sto se prava ljubav razvija u nama upravo na temelju sve boljeg upoznavanja partnera. Ako pri tome u njemu otkrivamo osobine koje nam odgovaraju, voljet cemo ga sve vise. Tada cemo s njim cuvstveno sazivjeti, a to nam omogucava da prodremo u njegovu bit, da ga do kraja upoznamo. "Slijepa" je samo erotska fasciniranost, ljubavna obmanutost. Takvo je nase cuvstveno stanje i nazvano "obmanutost" zato sto smo pri tome toliko odusevljeni nekim partnerovim osobinama, da za ostale ne pitamo. Svoje odusevljenje jednim dijelom njegove osobe prenosimo na citavu njegovu licnost. Tada sebi umisljamo da tog covjeka volimo, iako ga poznajemo tek sasvim kratko vrijeme i o njemu znamo vrlo malo. (Marijan Kosicek)

Uvijek bismo trebali biti zaljubljeni. To je razlog zbog kojeg treba ostati neoženjen. Oscar Wilde

Plašljiva ljubav nije ljubav. Španjolska poslovica

Tko nije nestrpljiv, nije zaljubljen. Talijenska poslovica

Ljubav kod muškaraca ulazi u oci, a kroz uši u ženu. Poljska poslovica

Ljubav je puno bolja ako niste u braku. Maria Callas



Pravi si genij ljubav ne iskazuje ulaskom u ljubav, vec izlaskom iz nje. George Moore

Jezik ljubavi nalazi se u ocima. Phineas Fletcher

U ljubavi i ratu sve je dopušteno. Engleska

Nezrela ljubav kaže: Volim te jer te trebam. Zrela ljubav kaže: Trebam te jer te volim. Erich Fromm

Savršena je ljubav ona koja nas cini nesretnima. Soren Kirkegaard

Ljubaj je poput rata: lako ju je zapoceti, ali vrlo teško zaustaviti. H.L. Mencken

Ljubav je poput svježeg kruha. Uvijek je iznova treba mjesiti. Ursula K. LeGuin

Ljubav je slijepa i zbog toga joj je tako izoštreno culo dodira. Jayne Mansfield

Postoje ljudi koji vam izvade srce i postoje ljudi koji ga vrate na mjesto. Elizabeth David

Ljubav je vatra, da. Ali nikad ne znate hoce li vam zagrijati srce ili zapaliti kucu. Joan Crawford

Ljudi kažu da postoji mudrost glave i mudrost srca. Charles Dikens

Krhka je ta ljubav, koja se od prvog udarca lomi. Ruska

Kad pripadam tebi, tad konacno potpuno pripadam i samome sebi. Michelangelo Buonarotti

Je li ljubav umjetnost? Tada zahtijeva znanje i napor! Erich Fromm

Postoje dva suprostavljena nacina kako covjek može voljeti sebe: nesebicno i sebicno. Samo prvi nacin služi samoodržanju, dok je drugi samouništavajuci.

Ljubav je aktivna briga za život i razvitak osobe koju volimo. Erich Fromm

Nije se teško zaljubiti, nego je to teško reci. Alfred de Musset

Nitko nije obavezan da da drugog voli više nego sebe sama. Ante Starcevic

Od svih istina najdublje su i najtrajnije istine srca. Antun Barac

Biti zaljubljen ne znaci nužno i voljeti. Biti zaljubljen je odredeno stanje; voljeti je cin. Stanje podnosimo, za cin se odlucujemo. Denis de Rougemont

Upravo zato što je tako topao, osmijeh je ljepši od bilo kojeg cvijeta na svijetu. Henryk Wiegeland

Ljubav je staklo koje se lomi ako ga covjek primi suviše nesigurno ili suviše cvrsto. Ruska

Da bismo nekoga dolicno voljeli, treba ga tako voljeti kao da ce sutra umrijeti. Arapska

Nije dovoljno ljubav posaditi, treba je i zalijevati. Njemacka

Ostavi onome koji voli ono što voli, jer ako mu kažeš da ostavi ono što voli, on ce i dalje voljeti ono što voli, a tebe ce mrziti. Senegal



Kome se ljubav smije, taj poznaje samo šalu i radost. Finska

Voli me da te mogu voljeti, drži me da te mogu držati. Grcka

Ljubav, vjernost, vjera i pravda otišli su na spavanje; kad se probude na svijetu ce sve biti bolje. Nizozemska

Ljubavne rane može izlijeciti samo onaj tko ih je zadao. Njemacka

Ljubav ne pita da li se dolikuje. Njemacka

Tko se u mrkloj noci uputi svojoj dragoj, svijecu nosi u srcu. Ruska Prava ljubav je nijema, a lažna brbljava. Talijanska

Nije teško zaljubiti se, nego je teško to reci. (Alfred de Musset)

Teško je kad si nitko i ništa onome tko je tebi sve.

Ocito je veoma teško kad covjek voli nekog tko ga više ne voli, ali je neusporedivo teže kad vas voli netko koga vi više ne volite.

Teže je prikrivati osjecaje koje imamo, nego glumiti one koje nemamo.

Zvuk poljupca nije tako jak kao zvuk topa, ali njegova jeka mnogo duže traje.

Ljubav je poptu prometne nesrece. Udari te i obori, a potom preživiš ili ne preživiš.

Ako je srce dom ljubavi, zašto ona mora tako dugo kucati na njegova vrata šcucurena i ponizna pred njima kao prosjakinja?

Ako ljubav nije ludost, onda nije ni ljubav.

Ljubav je kao vožnja automobilom: startaš naglo, voziš prebrzo, a kociš kada je vec prekasno. (Sagan)

Ljubav ne gleda ocima vec dušom, zato je i krilati Amor na slikama slijep. (Shakespeare)

Ljubav nije rezultat seksualnog zadovoljenja, vec je seksualno zadovoljenje rezultat ljubavi. (Erich Fromm)

Kada pripadam tebi pripadam konacno i samom sebi. (Michelangelo Buonarotti)

Ostavljamo one koji nas vole zbog onih koje volimo, a ne pitamo se hocemo li povrijediti one koji nas vole i hoce li nas voljeti oni koje mi volimo...

Gdje se ljubav useli, tu se pamet iseli. (Logau)

U dnu svake duše ima zakopanog blaga koje jedino ljubav otkriva. (E. Pod)

Ljubav je pobjeda snova nad stvarnošcu.

Ti si samo jedna osoba na svijetu, ali za nekoga si ti svijet.

Postoje dva suprotstavljena nacina kako covjek može sebe voljeti: nesebicno i sebicno. Samo prvi nacin služi samoodržanju, dok je drugi samouništavajuci.

Ljubav je aktivna briga za život i razvitak osobe koju volimo. (Erich Fromm)

Najgori nacin na koji vam netko može nedostajati je da ta osoba sjedi kraj vas, a vi da znate da ju nikada necete imati. (Gabriel Gracia Marquez)

Nitko ne zaslužuje tvoje suze. Ako takva osoba i postoji koja ih zaslužuje, ona nece izazvati. (Gabriel Gracia Marquez)

Ljubav je zapaljeno prijateljstvo. (Bruce Lee)

Jedan nacin na koji nešto možete zavoljeti jest shvatiti da to nešto možete i izgubiti. (Chesterton)

Zašto zaboravljamo voljeti sve dok nije prekasno?

Iskušenja nisu ništa drugo nego poduke koje smo propustili nauciti. (knjiga "Otkrice cuda")

Postoji samo jedan put u raj na zemlji - nazivamo ga ljubav. (Karen Goldman)

Ako nemate viziju o svojoj vezi i putu njezina ostvarenja, ona vas nikamo nece odvesti.

Ljubavlju nikada ne gubite. Prikrivanjem ljubavi uvijek ste na gubitku.

Ljubav je staklo koje se lomi ako ga covjek primi suviše nesigurno ili suviše cvrsto. (Ruska narodna poslovica)

Da bismo nekoga dolicno voljeli, treba ga voljeti kao da ce sutra umrijeti. (Arapska narodna poslovica)

Nije dovoljno ljubav posaditi. Treba ju i zaljevati. (Njemacka narodna poslovica)

Ostavi onome koji voli ono što voli, jer ako mu kažeš da ostavi ono što voli, on ce i dalje voljeti ono što voli, a tebe ce mrziti. (Senegalska narodna poslovica)

Voli me da te mogu voljeti. Drži me da te mogu držati. (Grcka narodna poslovica)

Tko se u mrkloj noci uputi svojoj dragoj, svijecu nosi u srcu. (Ruska narodna poslovica)

Ponuditi nekome prijateljstvo kad mu je srce ispunjeno ljubavlju, isto je kao i ponuditi koricu kruha kad umire od žedi.

Krhka je ta ljubav, koja se od provog udarca lomi. (Ruska narodna poslovica)

Gdje je jedna ljubav, tamo drugoj nema mjesta. (Turska narodna poslovica)

Ne placi zato što je došlo kraju. Raduj se jer je trajalo. (Gabriel Garcia Marquez)

Ljubavni pogled dug je tekst. (Njemacka narodna poslovica)

Kad je u srcu plamen, neka ce iskra izletjeti i na usta. (Engleska narodna poslovica)

Ne vole oni koji ne pokazuju svoju ljubav. (Engleska narodna poslovica)

Zar voli onaj koji samo govori - "volim" ? (Suahili)

Zavoljeti sebe istinski, znaci ne voljeti samo sebe. (Jevgenij Jevtušenko)

Voljeti znaci voljet usprkos, a ne zbog necega. (Han Suyin)

Ljudi kažu da postoji mudrost glave i mudrost srca. (Charles Dikens)

Ako neceš ici cijelim putem, zašto uopce ideš? (Joe Namath)

Ako nekoga voliš onda ne vidiš njegove mane, nego ih pretvaraš u vrline i one su ti drage zato što tu osobu cine onakvom kakva ona jest i to i je sama bit ljubavi. (Marijana Malinar)

VOLIM TE je kruna osjecaja. (Martina Ðerek)

Rijeci mogu samo ukrasti pravo znacenje osjecaja, jer su one ogranicene.

Postoje ljudi koji vam izvade srce i postoje ljudi koji ga vrate na mjesto. (Elizabeth David)

Ljubav je poput svježeg kruha. Uvijek ju iznova treba mjesiti. (Ursula K. LeGuin)

Ljubav je igra za dvoje u kojoj oboje mogu pobijediti. (Eva Gabor)

Ljubav je poput rata: lako ju je zapoceti, ali vrlo teško zaustaviti. (H. L. Mencken)

Nezrela ljubav kaže: Volim te jer te trebam. Zrela ljubav kaže: Trebam te jer te volim. (Erich Fromm)

Moguce je davati bez ljubavi, ali nije moguce voljeti bez davanja. (Ami Carmichael)

Plašljiva ljubav nije ljubav. (Španjolska narodna poslovica)

Tko nije nestrpljiv, nije zaljubljen. (Talijanska narodna poslovica)

Oci govore rjecitije od usana.

Jezik ljubavi nalazi se u ocima. (Phineas Fletcher)

Tko je voljen, a siromašan? (Oscar Wilde)

Najgori zatvor je zatvoreno srce. (papa Ivan Pavao II.)

Kroz naocale zaljubljenog i nakaza divno izgleda. (Alberto Moravia)

Kad volimo, srce je ono koje prosuduje. (Jaubert)

Ljubav odolijeva vremenu koje sve otima. Nikad nije zaista ljubio onaj koji misli da je ljubav prolazna. (J. W. Goethe)

Izmedu žene i muškarca prijateljstvo može biti jedino most koji vodi k ljubavi. Prijatelj je covjek koji te voli iako te poznaje u dno duše.

Dužnost bez ljubavi stvara ljutnju. Odgovornost bez ljubavi stvara bezobriznost. Pravednost bez ljubavi stvara poteškoce. Spretnost bez ljubavi stvara okrutnost. Prijateljstvo bez ljubavi stvara licemjerje. Urednost bez ljubavi stvara sitnicavost. Cast bez ljubavi stvara ponos. Vlasništvo bez ljubavi stvara bijedu. Vjera bez ljubavi stvara fanatizam. Život bez ljubavi nema smisao. - ALI, život u ljubavi je sreca i radost.

Covjek prima onakvu ljubav kakvu daje. (John M. Templeton)

Ljubav je dovoljno strpljiva da izdrži mane koje ne možemo izlijeciti. (J. Jelinek)

Što više ljubavi dajemo, to nam je više ostaje. (John M. Templeton)

Savršena ljubav doista je rijetka... Zaljubljeni uvijek moraju imati profinjenost mudrih, prilagodljivost djece, osjetljivost umjetnika, razum filozofa, smirenost svetaca, snošljivost ucenjaka i snagu samopouzdanih. (Leo Buscaglia)

Sretne veze ne ovise o tome hocete li pronaci pravu osobu, nego o tome jeste li vi prava osoba. (Eric Butterworth)

Nema te prepreke koju dovoljno ljubavi nece moci nadvladati. (Emmet Fox)

Covjeku na ovom svijetu nije potrebna neka stvar, nego osoba koja ce mu pružiti osjecaj da nešto vrijedi.

Imaj hrabrosti za velike žalosti i strpljenja za male. I kad si marljivo ispunio svoj dnevni zadatak, podi spavati u miru. Bog je budan.

Želite li da Vam se ostvare snovi, najprije se morate probuditi.

Buducnost pripada onima koji vjeruju u ljepotu svojih snova. Elonor Roosevelt

Ljubav je kada i sam pogled na voljenu osobu izmami tvoj osmijeh.

Gdje je jedna ljubav tamo drugoj nema mjesta.

Neki ljudi ulaze u naše živote, ali brzo i izlaze. Neki ostaju neko vrijeme i ostavljaju tragove na našoj duši, nakon cega mi nikad više nismo isti.

U nama samima naci srecu-je teško, a negdje drugdje-nemoguce. Agnes Repplier

Ako si se uputio prema cilju i putem poceo zastajkivati da kamenom gadaš svakog psa koji laje na tebe, nikada neceš stici na cilj. Dostojevski

Ako si onome što si osjetio mogao pridružti rijeci, to je postajalo tvoje. H.Roth

Mjeri svoj uspjeh po tome cega si se sve trebao odreci da bi to ostvario.

Zapamti: najbolja veza je ona kad je ljubav jednog prema drugom važnija od same potrebe da budete sa onim drugim.

Covjek ispravno vidi srcem; ono što je bitno, oku je nevidljivo. A.de Saint-Exupery Istinski volimo samo one koje volimo cak I u njihovoj nemoci i njihovoj bijedi. Cuvati. opraštati, tješiti, to je sva umjetnoa ljubavi. A.France

Antiteza ljubavi nije uvijek mržnja: može to biti i druga ljubav. Kotarbinski

Kako? Ljubav bi trebala biti nešto nesebicno? (Nietzsche)

Stisni se k meni, tko god bio i stvorimo od naših tijela nešto kao zvijezde nešto kao svjetlost nešto kao dušu. (V. Krmpotic)

Bracna ljubav stvara covjecanstvo, prijateljska ga usavršava. ali razuzdana ljubav covjecanswo kvari i ponižava. Bacon

Još dok je ljubav bila mlada. Mogli smo sjediti na macu, danas nemamo mjesta na šezdeset lakata širokom divanu. Židovska izreka

Stojte zajedno ljubavnici, ali ne preblizu, jer, stupovi hramski stoje odvojeno, a hrast i cempres ne rastu u sjeni jedan drugome. (H. Ðubran)

Ljubav je besmrtno i beskonacno žarište u nama, kojeg ništa ne može ograniciti i ništa ugasiti. (Hugo)

U ljubavi ste nastali, u ljubavi cvjetajte. (Schiller)

Ako si kamen budi ljubak, ako si biljka budi osjetljiv, ako si covjek budi ljubav. (Hugo)

Mrzim i ljubim; kako je to, pitate? Ne znam, ali osjecam da jako patim. (Katul)

Koristiti drugog kao sredstvo za zadovoljenje i sigurnost, to nije ljubav. Ljubav nikada nije sigurna; ljubav je stanje u kojem ne postoji želja da budemo sigurni; ljubav je stanje ranjivosti.Kad se covjek sjeti razdoblja u životu kada je volio, cini mu se da se otada ništa nije dogodilo. Nepoznati autor

Želim da volim i cijenim ono srce kome sam dopustila da bude gospodar moga srca. (nepoznati autor)

Dokle god volimo nekog zbog njegovih vrlina, to nije ništa ozbiljno. Kad ga pocnemo ljubiti zbog njegovih mana, onda je to Ijubav. (Guirry)

Najveca sreca koju nam može dati ljubav je prvi stisak ruke žene koju volimo. (Stendhal)

Nema te poezije koja bi mogla da se vine do onih visina do kojih dopire Ijubav. (Tagore)

Voljeti, a ne biti voljen, isto je što i odazivati se, a da te nitko ne zove. (latinska izreka)

Svi smo mi rezultat ljubavi i zanosa. (Byron)

Ljubav nije rezultat seksualnog zadovoljenja, vec je seksualno zadovoljenje rezultat ljubavi. (Fromm)

Ako dvoje ljudi koji su stranci, kao što svi mi jesmo, iznenada dopuste da se zid izmedu njih sruši, bliskost i sjedinjenost što ih osjete, predstavljaju najblaženiji i najuzbudljiviji doživljaj a životu. (Fromm)

Što je vjecna tajna? Ljubav. (Novalis)

Volim te, a ako je to grijeh, molit cu Alaha da mi taj grijeh nikada ne oprosti. (al Rashid)

Da nije bilo tebe, i divlje i mazne da nije bilo tebe i nagrade i kazne da nije bilo tebe nezaobilazne stigao bih daleko! Da tebe nije bilo Savršena prepreko. (Jakšic-Kant)

Kad umrem, sacuvajte mi u tišini jednu rijec za mene: “Volio sam” . (Tagore)

Gdje Ijubav vlada nije potrebno puno zakona. (Njemacka izreka)

Jedini put spoznaje naci cemo u cínu ljubavi. Taj cín nadilazí mísao, nadílazi rijecí. (Fromm)

Ljubav je aktivna zaokupljenost životom i rastom onoga što volimo. (Fromm)

Amentes, amentes ­zaljubljeni, zaludeni. (latínska ízreka)

Ljubav, tj, ostajanje u ljubavi, a ne zaljubljenost, je svjestan i odlucan cin volje, umijece, koje moramo savladati kao svako drugo umijece, kao umijece drvodjeljstva ili umijece glazbe. I zahtijeva brigu, odgovomost, respekt i znanje. (Fromm)

Na dnu svake duše postoji skriveno blago koje samo ljubav može iznijeti na vidjelo. (E. Rod)

Ljubav je vjecna sve dok traje. De Regnierov zakon

Dvoje ljudi se vole onda kada su sposobni živjeti jedno bez drugoga, ali su izabrali život zajedno. S.Peck

Vjera bez ljubavi cini nas fanaticnima. Dužnost bez ljubavi cini nas zlovoljnima. Red bez ljubavi cini nas sitnicavima. Moc bez ljubavi cini nas nasilnima. Pravednost bez ljubavi cini nas okrutnima. Život bez ljubavi cini nas bolesnima. Nepoznati izvor

Moramo razumjeti ljubav, biti u stanju uciti je, stvarati je i predvidjeti je - inace ce se svijet izgubiti u neprijateljstvu i nepovjerenju. Abaraham Maslow

Strah je energija koja sažima, zatvara, uvlaci, tjera, skriva, grci, šteti. Ljubav je energija koja širi, otvara, odašilje, ostaje, otkriva, dijeli, lijeci. Strah zamata naša tijela u odjecu . Ljubav nam omogucava da stojimo goli. Strah zgrabi i šcepa sve što imamo, ljubav daje sve što imamo. Strah grabi, ljubav pušta. Strah izjeda, ljubav blaži. Strah napada, ljubav popušta. Svaka ljudska misao, rijec ili djelo temelji se na jednoj ili drugoj emociji. Tu nemate izbora, jer nemate što drugo izabrati. Ali imate slobodan izbor koju cete od tih emocija izabrati. N.D. Walsch

"Ljubav je volja da sebe prosirimo da bismo potpomogli sopstveni i tudji duhovni razvoj i sazrevanje. Ljubav nije osecanje. Prava ljubav nije osecanje koje nas obara s nogu. To je posvecena, promisljena odluka. M. Scott Peck

"...druga faza je zaljubljenost. Za zaljubljenost je karakteristicno da na prvom mestu jos uvek stoji telesna partnerova opjava: glas, pookreti itd. To je slucaj kada se jos moze reci: Volim te zbog toga i toga (zbog glasa, nacina hodanja, kose, snage, ociju, itd. Buduci da je ocaran spolja, zaljubljeni je slep za karakterne mane drugoga, zbog cega se pre ili kasnije radja razocaranje. Medjutim, kako u zaljubljenosti osoba jos nije zahvacena u najdubljim dubinama bica, preko razocarenja se relativno lako prelazi. Treca faza priblizavanja je ljubav. Redovno se pojavljuje kasnije, ali cesto vec u adolescenciji. Za razliku od zaljubljenosti, ona ne ostaje na povrsini nego izlazi iz dubine i ulazi u nju. Ljubav je u sustini okrenutost prema drugoj osobi zbog njenih duhovno karakternih vrednosti. Otuda se javlja drugaciji stav prema ljubljenoj osobi nego sto je to bio slucaj sa zaljubljenosti, pre svega veca trajnost odnosa, zatim odgovornost za drugu osobu i veca dubina dozivljavanja. Ako smo za zaljubljenost rekli da se upravlja po nacelu 'volim te zbog ovoga i onoga', za ljubav vazi nacelo 'volim te uprkos svemu'." Mihaly Szentmartony

"Voleti podrazumeva duzevremeni, takodje intenzivni, ali ipak nesto mirniji, emotivni odnos. Zaljubljivanje je dozivljaj, ljubav je vec odnos. Ljubav odredjuje ukljucivanje i misaonih komponenti covekove licnosti, angazovan je i razumski, intelektualni deo licnosti, podrazumeva brojne zajednicke dozivljaje i uspomene, podrazumeva narocito uzajamno unapredjenje partnera i njihovog odnosa. Ljubav su, dakle, trajne emocionalne dispozicije prema drugoj osobi, uzivanje u radosti druge tj. voljene osobe. Zato se i dogadja da posle prestanka tzv. prave ljubavi ostane uvek jedan trajan rudiment, jedno divno secanje na tu ljubav, jedna inkapsulacija u srcu (formiranje ljubavne caure) u kojoj ce biti vecno pohranjeno secanje na te lepe trenutke. Ostaje, dakle, jedan momento na nesto lepo dozivljeno sto, zaista, moze dugo da traje..." Jovan Maric

"Onog casa, kad nam suza u tudem oku više ne bude obicna slankasta tekucina, i kad nas pocne boljeti i tuda bol, i kad se pocnemo radovati zbog tude radosti - dogodila nam se ljubav." Ivan Cvitanovic

"On ljubi ali koga, to ne zna; a ne razumije ni svoje stanje, niti ga može opisati, jer kao da se od drugoga zarazio ocnom bolešcu - ne može reci kako i kada, a ne zna da u ljubljenom kao u ogledalu gleda samo sebe." Platon

Onog dana kad se sjaj ugasi, ljubav umire. Kaže on da zaljubljenost nije tek slijepa, vec da je halucinacija. Ipak, o svemu tom bi se dalo pricati. Prije bih rekao da je zaljubljenost uvid u sakrivenu istinu o drugom, koju je zaljubljenik nakratko privilegiran u njemu vidjeti. Tako nešto je prelijepo, da bi bilo sasvim lažno. U tom smislu se slažem s pjesmom: Ako su sve to bile laži, lažimo se bar još malo…

No, nije to stvar samo tog trena, vec je to susret dugo išcekivan. Duša naša makar toga i ne bili svjesni dugo je meditirala taj pogled i cekala ga. Od najranijeg djetinjstva na njoj se taložila njegova slika. U trenutku stvaranja, Bog nas je svojom ljubavlju ranio ranom, koju samo njegova ljubav iscjeljuje. Na nju se, samo na nju - uvijek ceka. A susret je završnica cekanja, olakšanje i provala radosti. Život se tad uglavljuje. Osmišljavaju se svi propušteni dani i besmisleni trenuci. Susret s tim fatalnim ocima, nam našu prošlost dariva. I s njima buducnost zaželimo vjecnu.

Vrlina zaljubljenosti je u tom što se zaljubljenici se uzajamno stvaraju. Zaljubljenik ce nastojati postati što slicniji slici koju zaljubljenik u njemu vidi. A buduci da zaljubljenici imaju potrebu jedno drugom do kraja reci istinu o sebi, jer si beskrajno vjeruju - u tom je njena terapijska vrijednost.

"Kad kroz svoje oci primi odbljeske ljepote, koji kao kiša padaju na klice njegova perja, ugrije. A od te tople kiše rastopi se ono što je oko klice, što se davno do okorjelosti stisnulo i smetalo klijanju. Ali, kad pritece hrana, tada pocne iz klica rasti perje po cijeloj površini duše, jer je sva nekada bila pernata."




Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:17 Komentari ( 9 )

~STIHOVI 27~
~STIHOVI 27~


--------------------------------------------------------------------------------


PONEKAD II dio
Ponekad zazelim da te poljubim tako zestoko, da zadrhti zemlja i zaigra to tvoje plavo oko, ali nema te tu kraj mene i fale mi usne tvoje, fali mi onaj osjecaj da mi se dlanovi kraj tebe znoje.

Ti si jedina mina na koju bih rado stao, ti si jedina prepreka na kojoj bih od srece pao, ti si jedina s kojom bih na ludi kamen stao, i jedina si kojoj bih svoje srce izvadio i dao.

Ti si mi najdrazi spijun kojem sve kazem, ti si jedina koju nikad u zivotu ne lazem, ti si jedina koja mi zivot okreces naopako, ti si jedina koja mi adrenalin dize tako lako.

Znam da sam ti rekao mnogo puta da si jedina, da si u mom zivotnom mraku kao plavetna vedrina, da si ono za cim se cijelog zivota trci i traga, da si moja ljubav,da si moja jedina draga.



--------------------------------------------------------------------------------

JAVI SE
Javi se,neka bar jednom tvoje rijeci mene ozive, javi se,neka bar jednom tvoje usne nekog ne okrive, javi se,da osjetim opojnost tvoga umiljatog glasa, javi se,da osjetim da se i moj zivot napokon zatalasa.

Javi se,da ponovo zamislim na mjesecini tvoju siluetu, javi se,da ti kazem da si mi jedina na ovom svijetu, javi se,da ti sapnem onako njezno spontano i polako, javi se,da ti sapnem da nijednu drugu nisam volio ovako.

Javi se,bar u ime nekih proslih vremena i dana, javi se,budi lijek i melem na mome srcu rana, javi se,probaj da izlijecis tesko zaljubljenog u tebe pjesnika, javi se,probaj od mene napraviti ponovo najveceg sretnika.



--------------------------------------------------------------------------------

RECI MI
Reci mi neku lijepu rijec koja ce otjerati ovaj mrak, reci mi nesto lijepo sto ce ubrizgati u moja pluca zrak, dodji kao nekad da ti sklonim plavu kosu sa njeznog cela, i da te pogledam nevino u ta dva plava oka vesela.

Reci mi da me volis samo djelic onoga koliko ja volim tebe, reci mi da me zelis i odmah ti darujem samoga sebe, a ti odluci da li ces u moje srce zakljucati svoje ime, i da li ces dopustiti da ti i dalje poklanjam sve svoje rime.

Reci mi da me sanjas i da lutam sam kroz tvoju glavu, reci mi da si zaljubljena i da si nasla svoju ljubav pravu, a ja cu moliti Boga da budem predmet svih tvojih snova, i da inicijali moga imena budu u tvom srcu jedina slova.

Reci mi da zelis provesti zajedno sa mnom svoj zivot cijeli, reci mi da zelis samo sa mnom ponijeti na glavi veo bijeli, i da zelis biti ona koju cu zvati jedinom ljubavlju svojom, i da zelis biti majka koja ce se igrati sa djecom mojom.



--------------------------------------------------------------------------------

ISPOD KAPUTA
Ljubili smo se cesto, ispod kaputa, desetak puta, u toku noci, gledao sam te u oci, a one plave, zavele me, od pete do glave, a ti lijepa, zavela si me, kao prosjaka slijepa, ali ispod kaputa, od platna kruta, bilo je mjesto, gdje smo se cesto ljubili slatko, ali suvise kratko, svega nekoliko minuta, ispod kaputa, nasa dva tijela i prica cijela, ja i ti sami, sto ne prilici takvoj dami da bude sama bez skuta sa mnom,ispod kaputa. DODJI

Moje srce polako pocinje da drijema, i dusa pocinje da se pakuje i sprema, jer mene za zivotom vise ne hvata trema, jer meni se vise ne zivi otkad tebe nema.

Pokusao sam sve ne bih li te zamijenio, ali umjesto rijeci naprosto sam zanijemio, umjesto da u zivot uvedem neku drugu, ja sam nasao svoju staru prijateljicu,tugu.

Ona me sada nocu grije umjesto tebe, ona mi se,kao ti nekad,zavuce pod cebe, ona me sada pokusava zavesti svojim ocima, i ne da mi da mislim na tebe vec nocima.

Ali ja bez tebe ne mogu ovako vise, i evo vicem,jer ne mogu nikako tise, da pokazem koliko mi je do tebe stalo, sve u poredjenju sa tobom suvise je malo.

Mozda nikad nisam rekao da te zelim, ali znas da bih te platio zivotom cijelim, znas da je nama vrlo tesko,volim te ,reci, i zato te zovem,dodji,na trenutak me usreci.



--------------------------------------------------------------------------------

SVE ZA TEBE
Sjedim sam i razmisljam, tvoje lijepo lice u polusnu zamisljam, polako dotaknem, pa uzmaknem, jer tvoja koza za moje je srce ostrija od noza, jer takvu ljepotu pronaci i dotaci, tesko je u jednom zivotu, a ja imam samo jedan, ne tako vrijedan, ne tako pozeljan, ali je dovoljan da ti opet pridjem i pred noge sidjem i da ti kazem, da te ne lazem jer te volim, za tobom gorim, za tebe se borim, jer sve za tebe, cak i sebe, dajem sve i ne kajem se.



--------------------------------------------------------------------------------

AUTOR ovih stihova je KENNAN4EVER
http://www.geocities.com/p_kennan/stihovi2.html

Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:15 Komentari ( 0 )

http://www.bubicin-kutak.cjb.net/
POTRAZITE I SAMI PROCITAJE PRICE http://www.bubicin-kutak.cjb.net/
Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:14 Komentari ( 0 )

STIHOVI #17
STIHOVI #17


--------------------------------------------------------------------------------


Kraj jednog stuba dvoje su stajali i jedno drugom nesto saputali, ona se glavom nasloni na zid zatvori oci, skriva stid.

Mladic je steze za ruku jace kad ona poce tiho da place, zbogom ostaj zlato moje druga ljubav sada me zove.

Srce joj udaralo sve jace i jace i nije prestajalo da place, tihi se jecaj iz grudi ote sta mi to radis prokleti zivote!!

~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Polako zatvaram prozor i odlazim daleko u noc nemoj me cekati dragi jer vise necu doc.

Proslo je vrijeme snova sada je svemu kraj mogu ti samo reci da sam te voljela znaj.

Zatvori plave oci i prespavaj rastanak taj ako se ikada sretnemo prijatelj bit cu ti znaj.

~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Decembar,hladna noc kroz srce mi probada decembar,tama me opija. Koracam prema cilju svojih puteva, koraci su moji tezina slonova... Majka mi je rekla kad me rodila Zivot nije dzabe! na jedan nacin daje, a na drugi otima. Taku malenu vec me upozorila da je ljubav kocka,boli i prevara. Srce hladno snage nema a tvoje ime doziva negdje u daljini odjekuje se moj glas, dusa ranjena,kroz vremena gazena, pita boga zbog cega je KAZNJENA??

(Sanela)
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~


KAKO SAM SRECNA JA BILA DOK SE NISAM ZALJUBILA A SAD PLACEM NOCIMA ZA TIM SMEDIM OCIMA
ZAR JE ZIVOT TAKO RUZAN ZAR SE MORAJU SUZE LITI ZAR TEBE STO JEDNOG IMAM MORAM IZGUBITI

DOK ONA ZVIJEZDA NA NEBU SIJA DOTLE CES BITI MOJA SIMPATIJA

ZLATO JE METAL KOJE JAKO ZVECI LJUBAVI JE BOLEST KOJA SE NE LJECI

PROSIJACE STARI HAJDE DA PROSIMO TI ZA KOMAD HLJEBA JA ZA SAKU LJUBAVI OD ****NJEGA****

NISAM HTIJELA DA PLACEM A SUZE SAME TEKLE NISAM HTIJELA RECI DA TE VOLIM AL SUZE SU TO REKLE

LJUBAV JE LJUBAV LJUBAV JE BOL LJUBAV JE TEZE NEGO ALKOHOL!!!

More se talasa,Valovi se krecu,Nikad te ljubavi zaboravit necu'

ZABORAVI PROSLOST, TRPI SADASNJOST, MISLI NA BUDUCNOST!!!

Placite zaljubljeni i ja sam plakala kad sam ga najvise voljela nisam ga imala..

Zasto su rastanci bolni,zasto oni bole, zasto se rastaju oni koji se jos vole..

(Sweet Seka)
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~


Rekao si da me volis i da ljubav neces kriti a ja tebi govoreci do groba ti vjerna biti..ali ti me sad ostavaljas ljubav nasu zaboravljas,ostavijo si me proklet bijo do groba ti suze lijo, pored groba ti kad budes prolazijo sagni glavu sagni lice iz groba ces cuti rijeci 'JOS TE VOLIM NEVJERNICE"
(Amela)
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~


Otisao si s njom nisi mi ni rekao zbogom Jos uvek te volim kunem ti se bogom Vrati se meni sreco moja mila, jer je ljubav nasa najsretnija bila. Ja te mnogo volim i jos vise nego prije kad te s njom vidim srce mi umire! Zasto , zasto to ucini svijete moj plavi onu koja te voljela nesretnu ostavi
(Amela)
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Daljina nas djeli ali nemoj da patis cekacu te vjerno sve dok se nevratis Daleko si mi voljeni moj dugne su tamne noci ali ljubav mi snagu daje da izdrzim u samoci

(Amela)
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~


Daljina nas djeli ali ljubav spaja tesko je tesko bez tvog zagrljaja. Ako me ikada sretnes zastani malo da te vidim posto te jos uvek nemogu da prezalim
(Amela)
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Bili smo zajedno a nikad se vidjeli nismo, Voljeli smo se a ne znajuci se, Rastali smo se a ne poljubili se. Voljela sma te jako to znoa je svako, Samo ti vjerovao nisi i moje srce je ostalo da visi. Sreco moja sada kad priznala sma ti opet da volim te i kad si reko i ti meni sve, Zasto ljubavi moja mi se ne vratis???? Reci mi zasto?? Potreban mi je odgovor Jesu li druge toliko bolje od mene? Dali nekog volis vise??? Dali se tvoja ljubav za mene sada brise???? Dali ti je problem daljina? Dali je daljina toliko vazna kada se voli. Sreco "ljubav nema granice" I sada zadnji put zelik ti reci" VRATI SE BOJANE JER VOLIM TE NAJVISE

(za Bojana)
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~


Bolje bi bilo da priznam ti sve Ostavila sam te a voljela sma te Jedino bila vazna sam si ja Ali tebe sam najvise voljela Nisam to shvacala jer bila sam sebicna
(za Bojana)
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

MARIHUANA(druga verzija)

M-ožda je prošla vecnost cela od onog dana kad sam te slucajno na plaži srela kad se utopih u te tvoje oci nebeske boje i plave pramenove na licu što ti stoje

A- onda se upoznasmo i odmah pomislih: "covece, što sladak je on!" i ne cuh onaj mukli ton zvona sto ga preteci u smrt zove

R-uku mi pruži i smešeci se pita: hoceš li, curo, malo shita? i pružih ruku ruci što drhti i pružih ruku zovu smri

I- tek tada shvatim pred kim stojim pred onim što i sad živi u snovima mojim i dok je on bio smiren i izgubljen u svemiru ja sam živela vecno u nekom nemiru

H-teo je biti iznad svega hteo je da ja budem pored njega i tako je u iluziji provodio dane u zagrljaju mom i zanosu marihuane

U-zalud smo pokušavali ljubavlju ubiti drogu jer šta smo mi skrivili bogu? i ko su sad ti svi ljudi da mu sude?

A-samo je hteo voleti i voljen da bude! uzalud su bile sve nade naše sve više je bilo stvari što nas plaše... Polako, polako prolaze dani-

N-a izgled isti, ali nikad više kao lani. sad nad jednim grobom placem sama zbog toga zbog onog šta nam je napravila droga zašto nisam i ja s njim pošla u svitanje novo?

A-ko i za mene je sve skoro gotovo ovo i znali smo da ljudi poput nas dugo ne žive i da se kratko svom svetu dive i zašto je sve moralo biti tako? i zašto to sve pitam - gotovo je i ovako!

( Leila,Umag )
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~


A mnogo sam te, mozda, preterano volela, i jos malo i nikad te nebih ni preboela, neka mi nebo oprosti, ici cu bez milosti, kao sto rade ljudi zli, da na kraju br budem i ja, ista kao TI...
********************************************
Pozeli srecu drugima, kad nemamo je ti i ja, i nek se nikom nedesi, ono sto je tebi i meni...
********************************************
samo jedan put postoji, njime jednom prodju svi, s'leve strane srce boli, iza mene samo ti, samo jedan put posoji, da mom bolu dodje kraj, s'desne strane nove rane, iza mene promasaj...
********************************************
Nek nebo nam sudi, ak smo ludi, ako je greh sto Volim Te, nek nebo nam sudi, i da sve gubim Nemogu Bez tebe...
********************************************
&&&Samo Za Mog Malenog&&& JellenA Volim Te
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~


JESAM KAKVA JESAM TAKVA SAM NE KRIJEM KADA MI JE SMJESNO JA SE GLASNO SMIJEM JA UZVRACAM LJUBAV I STO TIME GUBIM AKO NIJE UVIJEK ISTI KOGA LJUBIM JESAM KAKVA JESAM KAKVA BITI ZELIM PA STO VAM TO SMETA I STO BISTE HTJELI
STVORENA ZA LJUBAV A NE RADI VAS PETE PREVISOKE i preuski stas GRUDI SU MI CVRSTE PODOCNJACI PLAVI CEMU ONDA PRICE STO SE TO VAS TICE JESAM KAKVA KESAM NETKOM JE TO MILO NIJE VAZNO DJE SAM STO SE SA MNOM ZBILO VOLJELA SAM NETKOG I TAJ NETKO MENE KAO DJECA CISTO CISTO I BEZ SJENE LJUBE SE I LJUBE CEMU RIJECI GRUBE.... TU SAM DA VAS TJESIM PA U CEMU GRIJESIM?

~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Tajna

spustila sam oci i zaplakala u sebi,tamo gdje niko suze ne vidi.

I posljednji,nevidjivi put,uzela sam te na svoje srce i zagrlila kao sto se san grli.

Pruzila sam ti,u sebi, uvek sputavane ruke i nevidljivo za druge spustila ih na tvoja ramena.

A ti si s bolom slusao nasmijane reci sto sam ih kao sarena ptica bacila u gomilu da je zabavim.

~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Poklanjam Ti Srce

Poklanjam ti svoje srce od kamena koje nikom nisam do sada dao da te ja ljubim znao sam dobro al` da te volim to nisam znao

Nisam znao da pruzim ti neznost vec ljubih usne koje ljube mene od pupoljka ljubav u cvet se razvi ali taj cvet sada lagano vene

Lagano vene a neznam zbog cega duboko u sebi ja osecam to slozenost ljubavi ti si tad htela a ja sam te voleo veoma prosto

Zaboraviti hteo sam ljubav ovu i pobeci iz grada negde, doveka al` shvatih tada u noci bez sna da bez tebe bicu samo pola coveka

Odustah od puta i ostah ovde da dokazem da te stvarno volim ako nesto do sada pogresih sada te iskreno za oprostaj molim

Primi na dar ovo malo srce i drzi ga blizu svog levog ramena to malo srce, to je moje srce moje malo srce od kamena.

(Zarko )
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~


Kruzile su mnoge price o tebi a ja sam se pitala u sebi da li me prijatelji lazu ili mi samo istinu kazu
Nisam verovala drugima nisam verovala bas svima verovala sam jednoj breskvici" mojoj najboljoj drugarici

Ona mi je pravu istinu rekla ali iz mog oka nijedna suza nije potekla jer sam zbog tebe i suvise patila i da mi nista ne znacis kasno sam shvatila

Neka bi druga na mom mestu tuzna bila jer ti si decko koga sam oduvek snila ali snovi i java to su razlicite stvari jer neko pogresi pa sve pokvari

Slusala sam opet tvoje slatke price i sve jedna na drugu lice slusala sam opet tvoje bezbrojne lazi sta stvarno mislis, budi iskren pa mi kazi!

Sada je vec kasno za sve jer ti si srusio sve moje sne jer si mislio da necu lazi otkriti a znao si da me mozes tako izgubiti.

Tako se i desilo, nema sta da se krije prevario si me, ali zao ti nije jer si neznas srcem svim da volis ali ces jednog dana za ljubav da molis

Toga ces dana i ti shvatiti da sam zauvek otisla, necu se vratiti da srecno zivim, bez ikakve tuge a ti budi srecan pored devojke druge

(Ivana )
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Jedna subota

Bila je to subota a mene je zanela tvoja lepota Bio je to divan dan i sve je licilo na predivan san.
Toga sam se jutra probudila pored tebe i bila srecna imati te kraj sebe.

Izasla sam iz sobe i srela tvoga druga na cijem se licu kasnije citala tuga zbog prvog aprila, zbog jedne sale mogao je da izgubi ljubav svoje male.

Ti si ustao malo kasnije, oko dva sata i pojavio se iznenada na vrata. Pricali smo o svemu po malo bilo je kao da je vreme stalo.

Ipak je brzo stiglo vece a moje je srce bilo puno srece jer to je vece trebalo da bude nase a ne da nam drugi srecu kao svecu ugase.

Ti nisi kriv, jer to nije tvoja ideja bila ali zbog tvog odlaska ja sam gorke suze lila, gorke suze su sijale u moje oko uspeo si i ovog puta da me ranis duboko.

Tesko mi je razumeti tvoje ponasanje i tvoja osecanja tesko mi je slusati uzaludna obecanja koje nikada neces ispuniti, jer ti uzimas sve, a neces nista davati

Drustvo mi o tebi prica svasta pa tu malo proradi i masta jer neznam kome vise da verujem a ti se samo smejes i kazes da preterujem

U trenutku rastanka, one proklete noci suze su potekle iz moje oci. Nisam trazila objasnjenja dok je iz oka suza sisla samo sam te poljubila, okrenula se i otisla.

Ti si me pratio pogledom misleci da cu se vratiti nisam to ucinila, mislila sam da ces shvatiti da se u meni gubi svaka nada i da sada u mom srcu zima vlada.

(Ivana )
JEDNOM
Jednom ako slucajno sretnemo se mi Ako za mene budu svitale zore Jednom ako ugledas me Ti Produzi samo tiho pored mene

I ja, proci cu tiho S pogledom negdje uprtim u prazno S izrazom lica neznanke neke Sto, slucajni prolaznik je samo

Jednom ako ugledas me ti I sjetis se zene iz price neke Produzi samo putem svojim Za tebe je ona, uspomena samo


~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

NOCAS

Nocas sam nebu pricala o Tebi Rekla mu svoje jade i patnje Pricala mu o ljubavi jednoj Sto nocas, proslost je samo

Nocas sam vjetru pricala o Tebi O ljubavi jednoj sto proslost se zove A on je tek zacvilio tiho I pustio samo suze svoje

Nocas sam te dozivala tiho Bila sam opet sama sa tobom Sa sjecanjem i sjetom na ljubav jednu Pustila suze i rekla Ti ZBOGOM


~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

OPROSTI STO VOLIM TE JOS

Oprosti sto nazvah Te ljubavlju svojom Sto dadoh si masti da s tobom luta Oprost sto htjedoh voljeti te samo I nevidjeh da putnik si bez cilja, bez puta

Oprosti sto kradoh ti noci i vrijeme Sto uzeh nesto sto nije moje Nevidjeh tada da nisam sama Neshvatih da volis, mnoge zene

Oprosti za sve grijehe moje Koji su te mozda vezali za me Odlazim sada, zatvaram vrata Ostavljam osmijeh i suze... svoje

Oprosti za sve, jos jednom te molim U ime osmjeha sto ti ih dadoh Znam da nemam pravo na to Oprosti sto jos uvijek te volim

Odnosim dio tebe sa sobom Najljepse trenutke iz dugih noci Neostvarene snove, uzdahe tvoje Odlazim na put sto, ZBOGOM se zove


(Ivana )
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~


CRNI MUSKARCI NE DONOSE SRECU
UMORNE KISE NATAPAJU ZEMLJU VRELE KAO KRV U VATRENOJ VENI PONOVO BOL I PUSTA GORCINA I SUDBINA ZLA SVETI SE MENI

U CADJAVOJ SOBI PUNOJ DIMA STARA CIGANKA U UGLU SJEDI STARACKO LICE PUNO BOLI PONOVO MOJE SRCE SLEDI

DUGO ME GLEDA CIGANKA STARA GLEDA U OCI A ONDA U DLAN UMIRU NOCAS SVE ZVIJEZDE MOJE OSVANUO JE NASEG RASTANKA DAN

"ZIVJET CES DUGO AL NE I SRETNO OD LINIJE SRECE NEMA NI SJENE AKO TI IKAD BUDE TESKO TI NEMAS SRECE SJETI SE MENE PONEKAD ZNAS DA NOSIS BOL AL NISI ZNALA PUNO PRUZAS MALO TRAZIS A NI TO MALO NITKO TI NE DAJE CRNI MUSKARCI NE DONOSE SRECU IAKO SI MLADA TO TREBA DA ZNAS JER UMIJES MNOGO NEOBICNO DA DAS I NEBRINI ZIVOT CE TECI PROCI CE KAO JEDAN TREN ON NIKADA NECE BITI S TOBOM ZAUVIJEK CE BITI ROB NJEN"

PUSTI MI RUKU CIGANKO STARA U UGLU SVIJECA MALENA GORI U SRCU MOM SE OTVORI RANA ZBOG RIJECI KOJE MI ONA ZBORI

O MAJKO MAJKO STO ME RODI KAD SRECE NEMAM JA ZAR OD TISUCU ZVIJEZDA STO NA NEBU GORI NI JEDNA NEMOZE ZA MENE DA SJA

ZIVOT CE TECI I OSTATI RANA VISE NIKAD PLAKATI NECU DOBRO JE REKLA CIGANKA STARA "CRNI MUSKARCI NE DONOSE SRECU"

~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

"Ne trazi me"

Jednom kad ti suza licem poetece, kad ostanes sam u noci, znat ces kako boli i pece kad cekas onog ko ti nece doci... I kad napuste te dragi ljudi oni koji su ti bili sve, mozda se ljubav u tebi probudi i sjecanje na dane protekle... Zelis nekuda krenuti a opet se vracas kao da nemas kud, ...tebe...koje druge ne shvacas sad je dostigao boziji sud... Slike se javljaju pred tvojim ocima, srce te u grudima grebe, tako je meni bilo u tim nocima kad sam CEKALA SAMO NA TEBE... Kad jednom ostanes sam, a srce tuzno zaboli, ...vjeruj...ja sve to znam, al ne vracaj se...ne trazi me... Nemogu vise sa tobom vremena prosla su ta, kunem ti se pred bogom da sam te ludo voljela ja... Zbog tebe bolne su uspomene... tuzne su rjeci tebi upucene... s vjetrom izgubljene... tihim glasom izgovorene... gorke su suze...zbog tebe prolivene...

(Selmic)
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~


JESENJE KISE
KAD DODJU JESENJE KISE KAD LISCE ZUTI I VENE DOCI CES NA STARO MJESTO AL NECES NACI MENE

PITACES JESENJE KISE GDJE SAM I STO ME NEMA PITACES I VITKU JELU AL ONA CE OSTATI NIJEMA

JA NIKADA VISE NECU DOCI PREMDA TE LUDO VOLIM PODJI NEGDJE DALEKO I NEMOJ LUTATI DUGO POKUSAJ NACI SRECU JER MI NISMO JEDNO ZA DRUGO

PONOVO CE DOCI JESEN PONOVO CE LITI KISE I OPET CE SUTJETI JELA JER LJUBAVI NEMA VISE

~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Uzdasi koji se radaju iz duse dna kao krilima noseni lutaju kroz tamu. Traze odraz postojanja svoga i nemocno tonu u prazninu.

Vracaju se, snazni i vreli na trenutke osjecaju zivota dah, nalaze se sami, neuzvraceni i polako se pretvaraju u prah.

Nekada davno culi smo ih kako govore, ispunjeni zivotom i strasti, hranili se dodirom sto prolazan je bio, kao zivot nas.

Danas vise ne govore, nestala je vatra koja ih grije sada polako umiru u daljini kao da ih nikada bilo nije.

~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Ne priznajem rastanke

Ne priznajem rastanke i nikad necu.

Suviše boli kada se grubo otkine cvet koji tek nice;

kada na samom pocetku price vreme zatreperi i stane, baš kada bleda, još prazna zora mesecevo srebro ucuti;

i kada zamre let povetarca što dahom sluti uzdahe nove, nasmejane...

Ja želim da još s tobom gledam kako se bude zlatasta mora, da s tobom dišem i da te volim i vatrom noci i zore sjajem.

I zato ne dam, i zato necu, i zato rastanke ne priznajem.

Želim da živim tvojim dahom i da se smejem osmehom tvojim, želim da bolujem tvoje boli i da strahujem tvojim strahom dokle me ima, dok postojim.

Želim da sanjam tvoje snove i da kroz virove tvoje reke ponovo osetim prste u kosi;

da razvejano seme maslacka tvoj vetar nosi i sipa u šarene misli neke, u žute duge na modrom tlu.

Zato ne dam i zato necu. Zato moj odraz još vešto krije istih osmeha tajne daleke. Zato cu uvek biti sa tobom, u dašku misli ili u snu.

Još uvek naš cvet negde nice, još uvek naše tajne snije i ustreptalom lepotom traje dok mu na lati leptiri slecu.

Svi su rastanci tužne price, zato ja rastanke ne priznajem i nikad necu.

~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Ljepota mladosti

Bezbrizni dani prolaze kroz zivot, ne manjka radosti, veselja, sve je lako. Upoznajem sebe, novi osjecaj, ljubav. Protivim se i na kraju ipak popustim, djelim je sa njom i svijet je ljepsi nego ikad. Cvijece u livadi se klanja, miris proljeca je neodoljiv, vrijeme, zasto ne stanes? Sutradan, budim se sa gorkim ukusom i mislim, svijet oko mene je gola pustinja.

~*~*~*~*~*~*~**~

Poznamo se vec dugo, znas moje mane i ja tvoje. Nema razloga za sumnje, respektiramo se i svako ima svoju slobodu. Slobodu, koja je ponekad potrebna ne previse da ne izmakne a ni cvrsto da pukne.

Nema poklona, samo zajedno se moze nesto stvoriti. Vjera u sebe, nas i nasu ljubav prema dijetetu za njegovu dobrobit. Sto ce biti? Pustimo se u zivotni vodopad, svladajmo prepreke, nikad ne zaboravljati tajnu svemira, LJUBAV.

Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:14 Komentari ( 1 )

~STIHOVI 5~ I TADA CU TE VOLETI
~STIHOVI 5~ I TADA CU TE VOLETI

Kada sunce srece zadje tuga mirise do duse mi staze nadje samnom uzdise i tada cu te voleti mozda cak i mnogo vise

~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Oprosti, ali ja te volim

Dali ces ikada saznati koliko zbog tebe neko pati i koliko si nanjeo boli jednom bicu koji te iskreno voli? Oprosti ali volim te i nemogu da nemislim na tebe. Oprosti ali u tvome bicu nalazim dio sebe. Nezamjeri sto moja ljubav zivi samo za tebe. Oprosti sto sam ljubomorna jer ja te zelim samo za sebe. Umrijeces a ja cu te i dalje voljeti i cuvati te samo za sebe. Ostaces bolna rana moje mladosti. Ostaces uspomena iz dvavne proslosti, jedna suza neisplakana. Jedna mladost i rijec nedovrsena.

~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Posveceno jednim plavim ocima

Plavo nebo,plavo more sve tako plavo,sve tako lijepo tvoje oci su isto plave, izgubim se u njima Gledas me sa opojnom plavom bojom ,koja mojim smedjim ocima daje plavi odsjaj.

Jao cini mi se da uzdisem taj slatki odsjaj u tvojim ocima i neprestajem da sklanjam pogled sa njih.

Gledas sve to i netrepces gledam te i lebdim .

mastamo zajedno i uzivam u svemu tome, i odlazimo do 7. neba. Delimo tvoje oci ,jer tvoje oci su sad i moje.

Sretna sam sto pripadaju i meni, sretna sam sto uzivam u njima, sretna sam sto me neprestalno gledaju i sretna sam sto su samo nase,SRECO,samo nase.

Niko mi ih nemoze oteti, nikome nebih ni dala jer te oci su stvorene samo za mene, stvorene ,da moje opiju i mene cijelu usrece .

Volim plavu boju, plavo nebo, plavo more, i sve sto je na ovom svetu plavo a najvise na svetu volim tebe i plave oci tvoje!!!

Dragana_BL
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Dvoje

Na pesku upisano ime tvoje al' ga obrisa lucki vetar na stolu urezano ime tvoje al' ga posjekose zli ljudi na staklu urezano ime tvoje al' staklno prsnu u sto komada i osta samo tuzna balada i sada urezano ime tvoje u dubini duse moje sve dotle ce biti ime tvoje dokle budi i nas dvoje..

Serbian Girl~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~
Zasto hrabrosti nemam da gledam tvoja oka dva? Zasto mi klecaju koljena, uvjek kad te vidim ja? Koliko zelim tvoje lice tu kosu i osmijeh drag ? Zasto onda bojim se tebe kad je tvoj osmijeh tako blag?

Serbian Girl
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Pitaces se ko mi je vazniji TI ili MOJ ZIVOT Ja cu ti reci da mi je MOJ ZIVOT vazniji a ti ces se okenuti i otici ne znajuci da si TI MOJ ZIVOT.

~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Pisem ti posljednji put sadrzaj zivota mog, prem da je bio los i tuzan. Sumrak se tiho spusta i cuju se zvona. Glas zalosne pjesme pjeva, dosao je rastanka cas. Pisem jer na rastanku put na dvije strane krece, poci cemo bilo kuda gdje ce biti vise srece. ~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~

Traze se najlepse okice, bez dokumenata presle granicu prijateljstva bez dozvole ukrale srce poslednji put vidjene u prostorijama mojih snova. VRATI MI IH!!! ~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~



Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:13 Komentari ( 0 )

~STIHOVI #3~ ~Zvjezdani odsjaj~
~STIHOVI #3~ ~Zvjezdani odsjaj~
Kao trajni zvjezdani odsjaj,
voljela sam te.
Kao posljednju zelju,
htjela sam te.

Kao valove na pucini,
tebe mi slali.
Kao lisce drvecu,
tebe mi oduzimali.

Kao vjecna stijena,
tebi ostajem vjerna.
Dok sapat kise kaze ne,
on te ne voli vise.



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~



DALJINA-mrzim je jer je izmedju nas!!! -volim je jer si ti na njoj!!!

(Bilja)


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~



Trazim te medju zvezdama i izvorima sna.
Trazim te u izvorima breze i u ocima prolaznika.
Trazim te u oku koje suzom vlazim - znam nema te,
a ja te ipak trazim i zato molim te brzo mi se vrati.

(Bilja)


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~





Razbacani Stihovi

U mom srcu bukti plamen iskrene ljubavi prema tebi. Na mojim usnama ostao je znamen poljubaca tvojih, jos si u meni. Osjecam ti ruke, za vratom dah, blagost tvog pogleda, miris tvog tijela. Bojim se ljubavi, tebe me strah, idi, molim te, ako me ne trebas. Postedi me lazi. Sta istina skriva? Odagnaj slutnje zle, mrzim kad sutis. Zar je to ljubav? Sta se s nama zbiva? Znacis mi vise no sto slutis...



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~



Veceras

Veceras je ugaseno svijetlo, svijetlo prijateljstva. Veceras sam izgubila povjerenje u prijateljicu kojoj sam istinski vjerovala. A sve se to dogodilo tiho, tako tiho da nitko, nista nije vidio...Nista vidio, niti cuo.



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~





Kazi mi jesili ikad volio onog tko tebe nije?
Kazi mi jesili ikad shvatio da lazno ti se smije?
Kazi mi jesi li ikad cekao u sjeni?
Ako jesi,reci mi,
i tek onda ces znati kako je meni!!!



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~



Bila sam samo djete kad sretoh njega zavoljeh tog decka vise od svega. Shvatila tada nisam toliko boli kada se neko iskreno voli. Mama ti nesmjes da places sto mene nema. Shvati i ti si zena, dugo smo bili skupa i ti si to znala mada su svi pricali da sam za njega mlada. Sada mi je sve jasno al' nazalost mama sada je kasno. Sada pokraj mene kuca sve tise i tise oprosti mi mnogo: "Ja njega volim najvise".



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~



Jednoga dana pitali su nas * Da li ste cura i momak? * "Da," rekla sam ja a ti si cutao. Jednoga dana pitali su nas * Da li se volite? * "Da," rekla sam ja a ti si cutao. Jednoga dana pitali su nas * Da li ce te se ikada rastati? * "Ne," rekla sam ja a ti si cutao. Jednoga dana pitali su nas * Da li vas je boleo rastanak? * "Ne," rekao si ti a ja sam cutela!!
~O kisi i njemu~
Zeljela bih napisati pijesmu
o kisi i njemu.
Ali neznam kako poceti.
Mozda polako,
kap po kap,
a zatim pljusak,
pa sve jace i jace...
I gle, tisuce i tisuce kapljica
padaju.
Samo za mene.
I to bas kao sto sam ja
nekad lila
tisuce i tisuce suza
samo za tebe.
I danas,
kada gledam kisu
kako se na granama
kapljice njisu,
prisjecam se starih dana.
Gdije su sada?
Zar su nestali
u sijeni uspomena?
Mozda mi se jednom vrate,
jednog lijepog kisnog dana,
jednom kada budem
u tisini slusala sama
kapljice kise
kako izgovaraju:
Nikada vise,
nikada vise...



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~



Nocas se jedna zvezda gasi Nocas pomislih jednu zelju Nocas pozeleh da sam tvoja Nocas dok neznam gde si jedina ljubavi moja Nocas dok ludo volim te ja i dok tisina traje Nocas i zauvjek zelim da te imam za se dok se neke svezde jos uvek gase i nema im broja. Zelim da sam kraj tebe, jedina ljubavi moja ...



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~



Ljubavi

Jednom kad se sjetis mene i svih mojih rijeci, sjeti se ljubavi i nasih mastanja o sreci. Jednom kad opet put svoj nadjes na put do mene kreni, zaboravi sto je bilo i vrati se meni...



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~



Iznad Svega

Sjetim se trenutaka nekih uz osmijeh ili s tugom, i nasih starih tema, neki su otisli dalje, a nekih vise nema. Sjetim se godina dugih, tek sada znam da lete, vec sam na pola puta, jucer sam bila dijete. I premda vrijeme nece sjecanja da izbrise, ipak od mladosti cijele tebe volim najvise.



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~





Svijetlost

Svijetlo me budi, u tvojim ocima sjajnim vidi se tuga. Svijetlo me budi u sreci i tuzi. U koracima bajnim vidim sjajnu stazu. I jednoga dana svijetlo se gasi i nema me vise, sve je tise i tise.



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~



Zeleo sam te sresti
zeleo sam te upoznati
hteo sam samo na tren da te vidim
ali ne, nisi mi dozvolila to sreco moja
jer nisi zelela da dodjem u tvoju blizinu
da osetim blizinu tvoju
da cujem otkucaje srca tvoga.
Znam da si princa na konju cekala
ali ja princ nisam.
Ja sam obican covek
koji zeli ljubav da ti pruzi
koji zeli da te voli
zeli da bude uz tebe
da ti ispuni sve zelje
sreco moja ljubavi jedina.

(duki)
~Rastanak~

Evo vec se rastajemo,
a nedavno smo se sreli.
Postali smo prijatelji,
sto su se kratko vrijeme voljeli.

Hvala sto si mi zelio biti prijatelj,
sto si se barem pravio da me razumijes,
da me volis...

Hvala sto si mi pruzio nadu i povjerenje,
hvala ti sto si vjerovao u mene.

Sada na rastanku samo,
jos jednom poljubiti bih te htjela.
Ako ne kao decka,
barem kao prijatelja.



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~



Bila je noc i bili smo sami uz zvuk vijetra stajali smo blizu, shvatila sam da prolaze mi dani i da sam samo jedna u nizu. U polumraku si stajao okrenut prema zidu dok ja sam pricala prilicno dugo, poluglasno si mi govorio da dani idu i da nismo vise jedno za drugo. Samo je jedna blistava suza stajala izmedju nas, samo su rijeci iz usta tekle, ipak, nisam ti cula glas, a oci su ti moje sve rekle. A danas, nakon toga, ne radim nista vise samo sjedim i gledam u oblake, osluskujem poznate kapi kise i u njima cujem tvoje korake. Samo jednom, dok spavaju ulice i dok se njisu kapi poslije kise primi rukama uplakano lice i poljubi me tad i nikad vise.



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~





Rijeci

Sat polako otkucava vrijeme, trenutak kraja blizi se, dolaze rijeci koje ne zelim cuti, rijeci: "Zbogom, zaboravi me." Zasto je uvijek na kraju tako, srce moje ponovo pati, polako, sasvim tiho i ono ce jednom stati. Kad bih mogla izbrisati vrijeme, izbrisala bih rijeci te, rijeci koje ne zelim cuti, a glase: "Zbogom, zaboravi me!"



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~



Zelenim Ocima

Setamo rijekom, zagrljeni, pored nas plavi val se pjeni, more pjeva pjesmu ljubavi, toliko ti toga zelim reci. Tvoj topao osmijeh meni daje nadu, tvoje blazene ruke meni daju snagu. Nase zelene oci kao cista zora, O Boze, koliko ideala, koliko snova. Samo na trenutak, samo na trenutak, neka nebo ucini sve ovo stvarnim, nase zelene oci, nas zivot tajnim. Sve je ovo bio samo san, i od nase zore radja se dan, novi dan, novi pocetak i jos jedan kraj. Zelene oci i sum valova, zauvijek izgubljen u mojim snovima.



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~



MOZDA

Mozda ces u nemoj tisini oseti
sam moj bol i moju tugu. Mozda ces
nekad na mene pomisliti dok budes
zanosno ljubio drugu..
Mozda ces me nekad pozeleti kad prodju godine
i ode lepota, mozda ces jednom shvatiti da si
bio ljubav mog zivota....
Mozda ce i tebi nekada zbog mene iz oka kanuti suza vrela,
mozda ces jednom slucajno saznati da sam te ludo volela...
Mozda ce i tebe bol ubiti kao sto mene ubia sada,
mozda ali ja to necu znati
jer bicu daleko od tebe tada!!!

(Dragana)


Vrati se na pocetak..
Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:12 Komentari ( 1 )

~PRICE #3~
~PRICE #3~
Ne Brze Od Zivota

Imala je 16 godina, bila je drugi razred srednje skole. Uvek je bila odlican djak, lepa kao lutka, pametna kao pcelica ali lakomislena. U osmom razredu osnovne skole po prvi put je osetila bol, ali onaj pravi. Po prvi put je osetila sta znaci izgubiti ljubav, po prvi put joj se ucinilo da nem razloga za srecu. Povukla se , nije nigde izlazila, od one vesele i nasmejane devojke koja je zivila za izlazke nije ostalo ni traga. Isla je u skolu, ucila za prijemni, pokusavala da preboli Marka i njihovu neostvarenu ljubav. Cekala je leto.

Polozila je priemni, upisala se u skolu koju je zelela. Marak jos nije bila sasvim prebolela, ali joj se dosadilo da place zbog njega, da pise tuzne stihove, slusa "njihove" pesme, zatvara se u sebe. Pocela je da izlazi, da se ludira, da se zabavlja. Svake nedelje je imala novog decka. Nijednog nije volela, zezala ih je, svetila im se zbog bola koji joj je Marko naneo. Jos ga je volela, ma koliko se trudila to da sakrije. Takvo ponasanje ju je drzalo malo vise od godinu dana. Onda je upoznala Dragana. Bio je pet godina stariji, imao je najbolja i najskuplja kola, najbrzi motor, kucu koja lici na hotel, crnu kosu , crne oci , "lice andjela " kako je govorila. Medjutim, ono sto sam ja znala, a ona nije mogla pored opcinjenosti njime da primeti, je da se ispod toga lica adnjela krije nsteo drugo.

Dragan

Dragan je imao 21 godinu, nije nista studirao, ziveo je na racun roditelja, menjao je devojke tri puta na dan, pio, pusio, ponekad se i drogirao. Nije bio ni neke lepote, ako cemo iskreno. Medjutim, bio je veliki sarmer, ribe su padale na njegove fore, mirisao je na najskuplje parfeme, uvek je bio lepo obucen - jednostavno, devojke su sekle vene zbog njega. Ali, moja Ana nije. Njoj je bila dovoljna lekcija pod imenom Marko da shvati zlatno pravilo: ako decko pored tebe ima jos 2-3 devojke nije vredan truda, ima onih za koje mozes biti jedna i jedina. Dragan je prema njoj bio takav u pocetku. Zabavljao se sa plavusama, crnkama, udatim, razvedenim, mladim, starijim, nije mu bilo vazno, a zvanicno je bio njen decko. Raskinuli su. Ana to nije htela da trpi. Ali, ubrzo su se pomirili. Ostavo je sponzoruse koje su ga jurile, bio je samo njen. Cesto joj je pustao Djokinu pesmu: "Citav zivot jurile me plave, sve neke iste kao kopije, hej moje plave, dosle ste mi glave, dosadne krvopije, HOCU JEDNU MALU GARAVU, da je gricnem kao jabuku..." Ne znam da li se bio zaljubio u nju, ponekad mislim da jeste, a ponekad, opet pomislim da on to ne ume. Sve u svemu, bili su zajedno non-stop. Vozili su se autom, motorom, isli zajedno u diskoteke, kafice, provodili se. Spavala je sa njim nekoliko puta. Nije joj bio pravi, ali je govorila da je on njena treca i najveca ljubav. Da se sve nastavilo kako je pocelo, ja mislim da bi se oni vencali odmah nakon njene srednje skole. Ali, sudbina je htela drugacije.

Prva Svadja

Te proklete veceri, bio je petak 13, otisli su na neku zurku. Tad su se prvi put posvadali. Rekao joj je da se promenila, da nije vise ona devojka koju je upoznao. Da je postala gruba prema ljudima, smatrala ih manje vrednim, svaku lepu devojku smatrala zakletim neprijateljem, uvek zelela da bude najbolja u svemu, "gazila preko leseva" da bi ostvarila ono sto hoce. Govorio joj je da previse pije i pusti , da to ne valja. "U sta si se to pretvorila, mala?, pitao je, ali nije dobijao odgovor. Cutala je. Nije znala sta da mu odgovori. Dragan i ja, njena najbolja drugarica, smo bili jedine osobe na ovom svetu prema kojima se normalno ponasala. Ali, u poslednje vreme se i to promenilo. "Daj oladi Dragane!, bilo je sve sto je rekla. "Ajde idemo kuci". Trazila je da vozi. Dragan se bunio, govorio joj da je pijana, ali nije slusala. Sela je u njegov crni kabriolet. Imala je opet onaj cudan sjaj u ocima, gotovo bolestan i ludacki. Vozila je brzo, vrisnula je na sav glas i pustila volan. "Ana, ne zajebavaj se s'tim, pijana si, udaricemo u nesto..."-dreknuo se Dragan. Nij ese obazirala. Ponovila j eto, pustila je volan i podigla ruke visoko u vazduh. U tom trenutku je iza krivine naisao kamion i dva automobila iza njega. Dragan je zgrabio volan, ali prekasno...

Imali su udes

U pola pet ujutru je zazvonio telefon. Javila sam se i cula Aninu mamu kako govori nesto nepovezano. Sve sto sam razumela je da je Ana imala udes. Odjurila sam u bolnicu. Videla sam uplakane ljude, nosila na kojima su je doneli su bila skroz krvava. Dragan je imao posekotinu na glavi i polomljenu ruku. Bio je pod stresom, dali su mu sedative da se smiri. Zelela sam da cujem detalje, kako se to dogodilo. Nije znao da mi kaze nista osim: "Ja sam kriv, nije trebalo da joj dam da vozi. Bila je pijana, trebalo je da je sprecim...." Ja sam bila u soku. Jedna zena mi je ispricla kako se sve desilo. Rekla mi je da su udarili u kamion, da je Ana izletala iz kola. Nisam mogla da verujem. Tesina sam Anine roditelje. Svi smo bili u soku. Posle pola sta se pojavio doktor. Anina majka je potrcala prema njemu. "Kako je ona? Dobro je, zar ne? Dali je povredila kicmu? Moci ce da hoda, recite mi nesto, pobogu!". Doktor je tiho rekao: "Zao mi je gospodjo. Vasa cerka, je izletela iz auta. Srce joj je stalo na mestu, izgubila je mnogo krvi... Primite moje saucesce". Nemogu opisati osecaj koji smo svi i mali tog trenutka. Od doktora sam saznala svaki detalj. Od silnog udara njeno srce se pomerilo i prestalo da radi istog trenutka. Pored toga, izgubila je mnogo krvi, imala teski potres mozda, i polomljene obe noge, kicmene prslje nove. Da je prezivela, bila bi u komi ko zna koliko, a ako bi se ikada probudila iz kome ostala bih nepokretna.

"Sta god da se desi, idi dalje"

Tuzna povorka ljudi u crnom, njeni najblizi izgledali su kao senka. Kovceg nisu otvarali. Zeleli su da je ljud zapamet onakvu kakva je bila. Lepa, najlepsa. Bar dvadeset ljud je govorilo na sahrani, svi su plakali, sahrana je trajala tri sata. Kao da su svi odugovlacili, kao da niko nije zeleo da se stvarno oprosti od nje, zauvek. Od tada je proslo neko vreme. Rane su jos uvek sveze. Sa Draganom sam nedavno pricala. On ne moze da se pomiri s tim da Ane vise nema. Njenu sliku u najvecem formatu koji postoj je uramio. Gleda u nju, tuguje, pije, ne shvata sudbinu koja mu je uzela. Ja sam tuzna, ali se trudim da tu tugu nekako sakrijem. Ma sta da se desi, idi dalje - Ana je to uvek govorila. Ali, nje nema da mi sada pruzi podrsku, da me svako vece pita: "A sot se ne smuvas s'onim, bash je sladak? Ili sa onim tamo, to mi je drug, lako cu ti ga srediti...", da mi gleda u solju, da mi pomaze oko matematike, da se smeje i kad nema razloga za smeh i radost.

Zivot ide dalje, to je tacno., ali kako i na koji nacin, to zavisi malo od nas, a malo i od Boga...

~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~


Neko, neko

Tamo, negde daleko, a mozda i blizu - niko zapravo ne zna tachno gde - postoje ruke, nezne blage ruke, tople ruke shto zele da me zagrle. I te iste ruke, svakoga dana, hladnom vodom zapljuskuju ochi; ochi shire i dublje od svemira, i u njima milioni iskrica sjajnijih od najvecih i najlepshih zvezda; ochi shto zele kraj mene da se probude, dochekaju svitanje i sa pesmom ptica moje poljube. Tamo negde, na nekom jastuku, postoje usne - vrele pune usne satkane od meda; one zele mene, da na mome telu ostavljaju puteve od vatre; one zele moje, da slushaju shapat, mukli shapat iz dubina, iz vrtloga strasti, ambisa pozude. Tamo negde ima neko ko me zarko zeli. Tamo negde ima neko ko me silno ljubi. Tamo ima neko ko me poshtuje i ceni. Ko se divno mazi. I josh divnije me voli. Tamo ima nesebichan neko ko me s celim svetom deli. I nije mu zao. Jer me izgubit ne moze. Ima neko ko me neprestano chuva. Od samoga sebe. Ima neko zbog koga se osecam sigurnim. Jer dok on postoji, na ovom svetu za mene nema opasnosti ni prepreka, samo uvek budne ochi koje motre. Ima neko ko je samo moj. Neko ko mi je ukrao srce samo da bi mi pozajmio svoje. Neko ko bi pogazio sebe samo da me uchini srecnim. Neko ko bi dao sve.... Neko siguran u mene.... Ti, moja najsjajnija zvezdo.... Znaj da u mojim ochima nikada necesh izgubiti sjaj. Tako krhka a tako mocna.... Jednim pokretom ruke u prah pretvarash sve moje mostove, sve moje puteve. A jedan tvoj jecaj dovoljan da se srushi sav moj svet; jedna suza sa tvoga obraza topi sve moje snezne plashtove. Tvoj smeh je zvonka pesma shto jechi hodnicima moje dushe - bez njega bih bio prazan i pust; tvoj osmeh sunce koje me greje, i bez koga bi celi moj zivot bila crna i sumorna noc. Kosa mirishe ti chas na modru uzburkanu puchinu, chas na shiroke divlje livade, chas na mesechinu; pozelim da je obavijem oko sebe, pomesham se s njom i zauvek mirishem na tebe. I kada nismo sami, oko tebe je neki veo tishine, tishine shto u choveku budi strahoposhtovanje prema dostojanstvu i eleganciji u svakom tvom pokretu; i neki oreol stida pred Bogom i svetom. Ali kad ostanemo sami.... Svi tvoji zastori padaju, kao tvoja haljina pod mojim prstima.... Prepushtash se mojim rukama.... I stida nestaje u nashoj postelji; za njega mesta nema. Nasha prisnost ga izliva, kao suvishne kapi u skoro punoj posudi. Volim nashe bezrezervno poverenje shto u meni budi spokoj koji me obuzme - volim shto samo u tvom naruchju mogu da bespomocno lezim i sanjam zauvek. Negde daleko postoji jedan glas u kome uzivam dok vodi me. Negde daleko postoji jedan dah shto greje, ili hladi me. Negde daleko, niko ne zna zapravo gde, postoji, uspravan kao stena, jedan obris shto se ne brishe. Neko ko me svake vecheri cheka, zabrinutim pogledom posmatrajuci stazu kojom cu, jedne vecheri, zaista i doci.

Prosjak
Sa obronaka Dinare, nedaleko od Knina, dizala se jutarnja izmaglica. Malo planinsko seoce jos uvijek je spavalo mirnim pravednim snom. Samo bi se katkada, kroz tisinu cuo ujednacen bat vojnicke cizme. Poneki bas bi se uzbunio ko zna zbog cega, i tada bi se zacuo reski lavez koji je planina preuzimala i slala dalje u svoja nepregledna prostranstva. I tada, kao na neki samo njima svojestven znak, nebo zapalise crvene svjetlece baklje, i za ljudsko oko nevidljivom brzinom odjurise u pravcu ustaske soldateske trazeci svoj cilj. Kao da su i oni dobili znak, u daljini pocese da gruvaju topovi. Izmedju detonacija, cuo bi se po neki usamljeni rafal "brovinga" ili "prage".

"Opet pocese", kao za sebe prosaputa strazar. Kad li ce, boze sve ovo stati? I kao da mu je otezala, sa ramena skinu pusku, sjede na obliznje truplo drveta i iz dzepa vojnicke bluze izvuce "sarajevsku drinu" i zapali. "Da li ce me pustiti sutra?", mislio je u sebi.

Petnaest dugih meseci, proveo je u ovoj sivomaslinastoj uniformi cuvajuci ideale komunistickog rezima. A eto, sada se sve raspalo: i drzava, i vojska ciji je vojnik bio, i rezim koji je toliko godina stvarao lazne predrasude o bratstvu i jedinstvu! Ko je mogao i sanjati da ce se posle toliko godina ustastvo povampiriti i ponovo dici kamen na srpsku nejac?!

A Danijela... pa, nista! Obecala je cekati dok se vrati iz vojske. A sutra je taj dan, dan povrataka u normalan zivot ako se vise mogao tako nazvati. Nadao se da se sav ovaj uzas nece preneti i na Srbiju. Nadao se da ce mu zivot u Beogradu biti onakav kao i prije. Cim se vrati, zapocece novi zivot, zaprositi Danijelu i biti srecan. I selo je pocelo da se budi. Sitni, plavi oblaci dima pocese se dizati iz dimnjaka. Jedna zena iz susedne kuce izadje i zovnu ga. -Hajde Dragane, na kafu. -“Sta ces, sudbina” ustajuci rece sam sebi. Obesi pusku na rame i uputi se kuci. Nepregledna kolona izbjelgica, upravo je ulazila u selo.

XXX

U disku "LAV" u Mirijevu, muzika je gromoglasno trestala iako je bilo vec tri sata posle ponoci. Igrajuci, Danijela se cjelim telom pripijala uz njega. Oh, kako se ludo zaljubila. Nije ni sama mogla vJerovati da neko takav postoji na ovom svetu. Otkad ga je pre tri dana upoznala nije se takoreci odvajala od njega. Dosao je iz Hrvatske, neko mJesto kod Gospica. IzbJeglica je, kako sam kaze ali nema veze. Ima dobar auto, lJep je i pun novca a ipak onakav kakvog ona zeli odavno da upozna.

A Dragan, na njega je gotovo i zaboravila! Kako je samo bila glupa i klela mu se na vernost, i da ce ga cekati! I sta ima od njega, jeste da je lep, ali uz to je i siroce bez igde ikoga. I ona baka sto je kod nje ziveo, skoro je umrla pa se nema gde ni vratiti. "Lepo cu mu sve objasniti kada dodje, valjda ce me shvatiti". I dalje je, razmisljajuci o svemu nastavila da igra u Zoranovom naruciju.

XXX

Dve godine posle... Ozrensko ratiste u Republici Srpskoj. Napadi muslimanskih jedinica neprestaju nego se njihov intenzitet iz casa u cas sve vise pojacava. Vatra iz pesadijskog i artiljerijskog naoruzanja se povremeno smenjivala, a katkada bi se ukrstilo sve moguce naoruzanje koje se zateklo na tom prostoru. Cinilo se tada da je i nebo i zemlja podrhtavaju od silnih detonacija.

Specijalna jedinica "VRS" u jeku neprijateljskih napada svom silom se odupirala i nije popustala ni centimetra Srpske zemlje. Dragan je secajuci se proslih godina, ubrzano menjao redenik na "ceci". Kako se samo onda radovao sto ce otici kuci! Kada se oprostio od drugova koji ostaju, krenuo je ka autobuskoj stanici. Upravo je prolazio pored bolnice kad je sleteo sanitetski helihopter. Iz njega iskocise dvojica bolnicara i iz njegove utrobe izvukose nosila. Bilo je dovoljno da na njima ugleda devojcicu od oko devet godina tako reci raskomadanu granatom! To mu je bilo dovoljno da se vrati.

Prijavio se kao dobrovoljac u Marticev MUP.

Od tada pa do danas obisao je sva moguca ratista u srpskim zemljama, zapadno od Drine.

U Beogradu je bio jednom od tada, da obidje ranjenog druga na VMA. Tamo je i cuo da se Danijela udala za nekog dezertera i da ga je odavno zaboravila.

Dok je ubacivao novi redenik u mitraljez i dugim rafalima osuo po neprijatelju, kraj njega pade Miomir, njegov pomocnik i najbolji drug u jedinici. Spustivski mitraljez na grudobran podize ga u krilo. Sa cela mu se slivao obilan mlaz krvi. Bio je vec mrtav! Bez reci oprostaja, prijateljskog zagrljaja, otisao je u nepovrat. Krupne suze pocese mu kapati sa lica. Polako ga spusti, sklopi mu oci i ponov se prihvati mitraljeza.

Osecao je kao da u rukama drzi zenu, a ne ubistveni stroj. Muslimani vec bejahu prisli na tridesetak metara. Tu ih doceka kisa kursumana ispaljenih iz njegove "Cece". Video je kako jedan od njih sa "zoljom" u rukama klece i uperi je ka njemu. Ocekivao je smrt i nije se plasio, a onda nastade bljesak, jedan kratak trenutak svijesti, pa se sve izgubi u kovitlacu nadolazece magle.

XXX

Danijela se polako podize iz kreveta. Reski plac deteta, cuo se iz susedne sobe. Ogrvnusi kucnu haljinu, preko golog tela, uputi se u deciju sobu. Cim je ugleda, mali Dragan prestade da place i na umiljatom decijem licu ukaza se neka grimasa nalik na osmeh. -"Mama, ja sam gladan"-rece mami. -"Ljubi mama svoje cedo, jesi li se naspavao, ljubicice mamina?" -"Jesam, mama"-procvrkuta decak.

Uzevsi ga u narucje, i dalje mu tepajuci, krenu u kuhinju da mu podgrije mleko. Zacuvsi zvono na vratima, ona spusti maloh na pod medju igracke, a sama se uputi da otvori. Mislila je da se to Zoran vraca iz kafane. Medjutim, na vratima je stajao postar, a u ruci je drzao pismo. -Jeste li vi pospodja Danijela Mrksic?-preduhtri e on pre nego sto je ista uspela reci. -Jesam-odgovori ona i uze pruzeno pismo.

Postar se okrenu i ode, a ona okrenu poledjinu pisma da vidi od koga je. Znala je da joj nema ko pisati. Ali poledjina je bila bela, ni jedne jedine reci nije bilo napisano na njoj. Ona ubrzano poce da cepa omotnicu. Bila je radoznala ko bi joj to mogao pisati. U koverti se nalazio samo jedan list papira, a na njemu je krivim sloima bila napisana neka pesma koja ona poce citati uzdrzavajuci se od placa.

U njoj je pisalo:

Secam se da si plakala kada je dan mog odlaska dosao rekla si da ces me cekati. I ja sam sa osmehom posao! Vreme je sporo teklo, i rat je dugo trajao. Mislio sam da ces me cekati, i zato sam do kraja istrajao. Dosao je kraj rata, i ja sam se tebi vratio. Al da se sve promenilo jos uvek nisam shvatio. Ne, nisi me cekala. Tvoj muz je kazu bogat i lep, a ja sam se iz rata vratio kao bogalj i slep. I svakog bih dana na uglu ulice tvoje prosio sa kapom u ruci a ti i ne slutis ko je. Vec poznajem tvoj malog sina, i trapav hod malih nogu! Sta bih sve dao da samo na tren tebe videti mogu! Jer kad naidjes kraj mene u sebi vidim tvoj lik. Tad grizem usne do krvi ga ugusim ocajan krik. I kad god bi prosla ti bi mi nesto dala. A ja ne skupih snagu ni da ti kazem hvala. Vreme jos uvek tece Jos uvek na uglu prosim sam sa svojom kapom koji jos uvek nosim!... I danas se secam tvojih suza kad je dan mog odlaska dosao!... Rekla si da ces me cekati?.. I ja sam sa osmehom posao.

ZAUVEK TVOJ DRAGAN!

Sa suzama ona povuce zavesu, i pogleda na ulicu. Dole, na njenom samom cosku, sedeo je usamljeni covek sa crnim naocarima i kapom u ruci koja mu je bezivotno pocivala na ostatku noge. Tada joj suze potekose jos jace.

Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:12 Komentari ( 1 )

http://www.bubicin-kutak.cjb.net/
SVE PRICE I STIHOVI SKINUTI SA STRANICE http://www.bubicin-kutak.cjb.net/
Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:11 Komentari ( 0 )

~PRICE #2~
~PRICE #2~
Veceras cu ugusiti zelje u srcu , pokusati da spavam i dodirnem prvu zvezdu. Da dunem u vetar i poljubim te. Mozda ce prostrujati nad tobom i pokazati ti varnicu srca mog. Zamolicu mesec da nocas duze stoji pored tvoga prozora. Mozda ces u onoj treptavoj raskosi sjaja jos jednom ugledati moj lik. I ptice sve one koje poput mene nocas nemaju sna uputicu na tvoju adresu da ti zagorom utkaju u snove moju ljubav. Nagovoricu zelene travke, da se napoje mojom neznoscu, i da sa novim danom osetis svezinu tih osecaja. Pokrenucu skoljke iz velikih morskih dubina, da ti se priblize i na uho tiho zasumore himnu ljubavi. Ove cu noci nahraniti i napuniti svaku tvoju poru. Reci cu kisi da duze dobuje oknom tvoga prozora. Zori da sto neznije udje u tvoje zenice. A onda cu utonuti u jastuk i zamisliti da me i ove noci greju tvoje ruke .....
Nina
~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~* Mladi Mjesec

Mladi mjesec obasjao sve prozore i ulice i obasjao je i lice jedne djevojcice..zvala se ???? BIla je sama na majcinim rukama..jednoga dana setala je ulicama grada ne suteci da je prate dva oka plava. Bilo je to djecak, onaj koji je zelio samo malo da je prati. A kad godina prodje njemu poziv dodje, da armiju sluzit mora, a njoj osta cedo koje cuvati mora. -Prvi put je pisao ...prvi put je plakala (odgovor je bijo) ja sam te zaboravila... -Drugi put je pisao ..drugi put je plakala (odgovor je bijo) ja sam se ozenio... Mladi mjesec obasjao sve prozore i ulice obasjao mrtvo tijelo djevojcice.

Serbian Girl ~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~* *-* Ovo je vece ispunjeno tobom *-*
Opet preturam po ostacima proslosti, kao bedni prosijak. Opet se nadam da je nastalo nesto od nase ljubavi. Gorak je ukus proslosti. Moram se negde sakriti… Moja soba je moje skloniste. Samo mracni zidovi moje sobe znaju sve moje tajne. Znaju kuda luta moj sneni pogled kada su noci duge I surove. Samo zidovi cuju cije ime sa uzdahom izgovorim pre nego sto zaspim. Moja soba cuva uspomene na tebe. Veceras sam zaboravila svoju dusu. Veceras cu slusati tuzne pesme I plakati nad tvojom slikom. Noc je odavno pobedila dan. Mozda je tako bolje. Ionako je bio uzaludan I dosadan. Slutim sta mi donosi ovo vece. Osecam da si tu u svakoj pori. Ovo je vece ispunjeno tobom. Miris toplote, kafe me opusta I opija. Sada mi je mnogo bolje. Ali zasto je jos uvek gorak ukus na mojim usnama?!! Moj pogled se gubi u dimu cigareta. Opet mi se javlja tvoj lik. Tako je nevin I drag. Tvoj misirs se uvukao u svaku poru I sada sve mirise na tebe. Cujem tvoj glas, ali ova gluva noc upija sve tvoje reci. Zelim da te dodirnem. Zasto te nema pored mene? Cigareta je dogorela. Na mom stolu ce ostati soljica neispijene kafe. Ja cu, kao I uvek, zaspati sa tvojim imenom na usnama. Ovo je vece ispunjeno tobom… ~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~* ~* STVARNOST *~

Sada, kada sam stotine kilometara daleko, kada ljubav polako prerasta u boli, kada mi toliko nedostajes, sad mogu napokon priznati I tebi I sebi da te volim… Zelela sam samo trenutke s tobom, pa da moje zbogom izbrise sve, ali nije bilo tako. Ostao je u meni, duboki, veciti trag… I veruj nikada mi nije bilo tesko otici kao sada. Pisak sirene, ocaj stvarnosti koja me budi iz sna, neisplakane suze, strah u ocima… Odlazim, bez tebe, sama. Ti znas da je to moranje, a ne zelja. Obecala sam ti da cu biti vesela I srecna. Ali kako? Ali gde? Kada sam daleko od tvog zagrljaja I daleko od tebe, od tvoje licnosti, glasa, pogleda, svega sto je na tebi. Ali kako? Kako kada su drage mi neke sada tako strane, druge usne tako hladne, a u drugim ocima ne mogu da te nadjem? I oprosti mi sto ti svaki dan pisem, ali ova pisma nikada poslati necu, jer znam da su se nase usne sasvim slucajno spojile. Voz me odneo predaleko u stvarnost… Bez tebe. Ali srce ne priznaje daljine, ono prkosi svemu I VOLI… Budi mi srecan, ljubavi… ti znas da ja ne mogu podneti tvoju patnju. A ja… I dalje cu mrzeti vozove, saputacu u vetar tvoje ime, plakati sa kisom, moliti je da spere secanje na tebe I nadati se zaboravu.

Nina ~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*~*
Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:11 Komentari ( 0 )

~STIHOVI 1~
~STIHOVI 1~


--------------------------------------------------------------------------------


KAD NEMA NICEG STO VEZE NAS
Jutro je, budi me njen glas, tih i mio do srca mog doseze. Boze, neopisivo je kakav ima stas, pa, ipak, ne znam sta me za nju veze.

Dodir je njen, uz osecaj topline drage, smrtonosan k'o ostrica maca, da trgnem se i pobegnem nemam snage ceznja za njom uvek me nadjaca.

Sve se zavrsi brzo, i samo za tren taj dodir nestaje i iscezava. Bolno je, al' opet, divno biti njen i pitam se da l' je sve san ili java.

Kad nista drugo ne preostaje samo vetar mirno dalje nastavlja ona odlazi i odnosi sve nase sne i kaze, bez imalo stida, da me ostavlja.

Sad ne osecam miris njenog tela, ne cujem vise njen glas mio, iako je uradila sve sto nije smela ja je volim i sve bih joj oprostio.

~**~**~**~**~**~**~**~**~

SASAVO MOJE

Sasavo moje, ti si jos mlada, ti ne znas sta je ljubav prava. Sasavo moje, ti si jos mlada, tebi jos prija keks i cokolada. Hej! Stani! Ne ljuti se, molim te. Da ti jos nesto kazem... Sasavo moje, VOLIM TE!!!

~**~**~**~**~**~**~**~**~

PRVI ABORTUS

Kome bi samo palo na pamet da ce sve tako gadno da bude, posle one noci nevaljale i lude... Izguzvan carsav na podu spava po jastuku rasula se kosa, ogledalo pamti nasa tjela i jednu suzu dole kraj nosa. Usamljen u punoj kafani pijem vino, sasvim mortus, glavom mi lupaju pijane misli klinka sto place, i prvi abortus. A htela je samo brzo da raste, da me voli i da se sminka, sad je tuzna sto je zena a i nije vise klinka. Kelneri samo gledaju u mene na stolu je previse vina, hocu vinom da ubijem tugu jer mozda bas veceras izgubim sina...

~**~**~**~**~**~**~**~**~

ZVAO SAM JE BAMBI

Zbog crnih ociju zvao sam je BAMBI.. U poslednjem redu bioskopa drzao sam je za ruku, i svi su je zeleli, svi osim mene... Na sirokom Bulevaru, u nekom nevidljivom izlogu ljubio sam je, a svi su je zeleli, svi osim mene... A danas su mi oci beskrajno tuzne, i placem zbog crnih ociju, zvao sam je BAMBI, SVI SU JE ZABORAVILI, SVI OSIM MENE....

~**~**~**~**~**~**~**~**~

NISAM ZNALA

Nisam znala, da se moze za nekim toliko da pati... Nisam znala, da moze neko biti da ti se ne vrati... Nisam znala, da ima ljudi tako zli... Nisam znala, da su iz ljubavi postali ljudi tako odvratni... Nisam znala, da moze covjek da ostane sam, Nisam znala, ali sad znam!!!

(Mirela)

~**~**~**~**~**~**~**~**~

ZENA KOJA PATI

Nisam zena koja place, nisam zena koja moli ja sam zena koja pati i iskreno zna da voli. Od prvog dana s tobom za patnju sam znala u zivotu sve sto imam za tvoju sam ljubav dala, kad za srecu i za ljubav ja uz tebe nisam znala Svoju ljubav ja ti dadoh a ti ljubav ne uzvrati jer kako ono rekoh: "Ja sam zena koja pati" ... Svoju ljubav drugoj dade ne necu te proklinjati, nikad nikom necu reci da zbog tebe srce pati!!

~**~**~**~**~**~**~**~**~

SMEDJE OCI

Zavoljela sam te one noci, zeljela buh da te vidim zeljela bih da te ljubim i svaki minut s tobom da podjelim. Zovem te a tako si daleko u nocnoj tami vidim tvoj lik, zamisljajuci dodire njezne dok napolju padaju pahuljice snjezne.. Tiho sapucem ime tvoje i zudim za tobom strpljivo cekam dolazak tvoj ceo cu zivot provesti s tobom... Ti mislis da mirno spavam a mene prate besane noci oci mi suze a usne govore: "DALEKO SU MOJE SMEDJE OCI!"

~**~**~**~**~**~**~**~**~

MOGU DA GLEDAM

Mogu da gledam tvoju sliku da me sve boli i steze jer vidim u tvom andjelskom liku da ti je zbog mene teze.

A razlozi su tebi strani i ne znam sad tacno cemu dok su meni dobro znani... zbog toga stalno menjam temu.

Osecam suzu u oku, prazninu i bol u dusi sto nam je ljubav u toku a sreca nam se rusi.

Sto si mi drazi od Boga sto bi za mene sve dao stalno placem zbog toga sto me je drugi krao.

Sto volimo se i to nas spaja a tako je malo ostalo do kraja.

~**~**~**~**~**~**~**~**~

TOLIKO TE VOLIM

Kao sto cvijece traba suncev sjaj toliko je i meni potreban njegov zagljaj... Svakoj njivi treba malo kise a ja njega trebam svakog dana vise... Ko` sto svaka riba treba more svoje, toliko njega treba ovo srce moje... Ptica treba krila a ja trebam njega da je samo on kraj mene mogla bih bez svega... Ovoj mojoj ljubavi dal' spasa ima, koliko ga volim pricala bih svima!!!

(Mirela)

~**~**~**~**~**~**~**~**~

KISA

I danas kisa pada kao i one noci kad si mi rakao da zajedno necemo moci. Plakala sam zajedno sa kisom, oplakala nas kraj tako tesko mi je bilo jer voljela sam te, znaj! I danas sve me sjece na tebe u ovoj noci kad si mi rekao da odlazis i da vise neces doci. Kisa, a u meni tuga, sve je zauvijek proslo medu nama. Kisa, a kraj tebe druga, ljubav je prosla, ostala je samo tuga....

~**~**~**~**~**~**~**~**~

HEJ MAMA, HEJ TATA

Dosla sam iz skole kad vec neko cudo vec mislim na disko, bice stvarno ludo. Sedim pisem matis i gledam u vrata sve na njega mislim, al' mi preti tata. Posla sam u disko, sve je bilo jasno, al' onda cujem mamu: "Kceri, nemoj kasno". Hej mama, hej tata, ne budite ludi, ostavite cerku neka sama sudi. Hej mama, hej tata, stanite malo, ne budite strogi, popustite malo. Disko je strava, poljupci su vruci, bacim pogled na sat, zar vec moram kuci?! Zurno idem kuci, ponoc vec je prosla a mama mi kaze: "Kceri, dobro dosla". Tata sedi, cita i glavu ne dize samo mirno rece: "Dobro da vec stize". Hej mama, hej tata, sta se s vama zbilo, ne grdite cerku, lepo joj je bilo.

~**~**~**~**~**~**~**~**~

NASE LETO (bubica)

~**~**~**~**~**~**~**~**~

NE ZNAM

Ne znam, i mozda necu nikad ni saznati, dal' si me ikad imalo volio, jesi li bar ikad pomislio na mene... Ne necu znati.... Ne znam dali si mi pricao lazi, ne znam jesi se samo pretvarao il si mozda istinu govorio... Ne vjerujem da cu saznati... Ne znam jesi osjecao istu bol kao i ja i mozda ti i nije bilo zao sto sam odlazila... Ne znam... Mozda ti je stisak moje ruke bio drag, i mozda ti je moj lik pred ocima sad... Ne znam.... Ne znam dal' si drugovima pricao o meni il' su ti mozda bili drazi pogledi njeni... Nisam sigurna.... Mozda si pozelio da s tobom ostanem, a mozda da zauvjek nestanem.... Ne znam, a mozda nikad necu ni saznati...

(bubica)
POSLEDNJE SECANJE
Secam se dana kada smo bili zajedno, kad si me prvi put drzao za ruku dok smo setali uz reku. Secam se da si me poljubio dok je sunce zalazilo i sum reke se pomalo cuo. Secam se kad si me ljubio po celom telu a ja sam se plasila jer je bio moj prvi put. Secam se kad si pogledao duboko u moje oci i rekao da me volis, da zelis sa mnom da zivis. Secam se dok lezim u beloj postelji i gledam u prsten koji si mi dao jer moje minute otkucavaju. Secam se i nadam se da mozes da mi oprostis sto necu moci da budem uz tebe i nasu kcerku. Sto necu moci da posmatram njen prvi osmeh, prve zubice, prve korake. Sto ce morati da ide kroz zivot sama jer zivot je najvise sto je mogla da joj da njena mama... (mozalina)

~**~**~**~**~**~**~**~**~

PRVA LJUBAV

Prodjem kraj njega, krisom ga pogledam, vidim u njemu tugu i srecu, decace dragi, ja te jos volim, tvoj lik nikada zaboraviti necu.

Ako u zivotu drugoga zavolim to ce sigurno puno da boli jer prva ljubav jos gori u meni, u srcu devojcice koja te jos voli!

~**~**~**~**~**~**~**~**~

POKVARENA DUSA

Nisam mogla vise da trpim pa sam odlucila da od tebe bezim. Nisam ni slutila da cu jednog dana da patim i tek sad vidim koliko gresim. Ocima punim tuge pokusam da se nasmesim kad me pitaju za tebe. A sada uzalud trazim te i znam da bezveze je sve ne vredi da se vise molim pokusavam da prestanem da te volim. U svakom drugom ja trazim tebe i svaki dan pitam sebe sto sam mrzila tvoju dobrotu, sto si srce dao detetu? Kako sam dozvolila da se ovo sve desi, da te izgubim i da ne znam gde si? To me muci a ja nekako trpim, pokusavam da te nadjem, mislim da ces doci ali nema te, dani postaju tuzni bez tebe. Secam se kad si rekao da je zadnji put da trazis moje ime, a ja sam rekla u redu, i ponisila se time. A sad me je sramota ovog sveta sto slusa tek si sad shvatio da sam bila jedna pokvarena dusa.

(bubica)

~**~**~**~**~**~**~**~**~

PRED ODLAZAK

Pred Odlazak STANI! NE IDI! Pusti me da u srce urezem crte tvoga lika. STANI! NE IDI! Pusti me da u njemu zapišem slova tvog imena. STANI! NE IDI! Pusti da isplacem poslednje suze na tvom ramenu i da ti kazem koliko te volim. STANI! NE IDI! Zelim da ti kazem zbogom. Zelim i poslednji trenutak do tvog odlaska da provedem s' tobom.

~**~**~**~**~**~**~**~**~

NISAM TE NI IMAO

Koliko zelim prijatelj ti biti u drustvu tvom sate provoditi Kakvu njeznost osjecam za tebe njeznost bez kraja i u tom trenutku silnu ceznju da u zagrljaj utonem tvoj odjednom cudnu silnu zelju da te imam bez granica,divlje neobuzdano za vjekove bez prestanka nakon toga samo strah da te ne izgubim a zapravo te nisam ni imao......

(Kalimero)

~**~**~**~**~**~**~**~**~

JEDNOM

Jednom kad te slucajno sretnem nemoj traziti da te ljubim, jer nezelim ponovo sto mi je drago da gubim. Jednom kad nam se oci sretnu nemoj traziti osmijeh na licu mome jer ces ponovo nanjeti bol vec ranjenom srcu mome. Jednom kad nam se ruke slucajno u prolazu dodirnu nemoj traziti stisk blag, jer bio si mi i ostao drag. Jednom kad te samo potrazim znaj da te uvijek mnogo volim...

~**~**~**~**~**~**~**~**~

AKO ME SRETNES

Ako me ikada sretnes ne spominji stara vremena, glumi zaboravljenog poznanika, duboka je reka uspomena. Ako me ikada sretnes ne staj, samo uspori korak, vise nisam tvoj mali cvet, ukus proslosti bice ti gorak. Ako me ikada sretnes zgnjeci svoj osmeh ivicom pete, nije svakoj ljubavi sudjeno da gori, postoje ptice koje nikad ne polete. Ako me ikada sretnes to neces biti ti, neces sresti mene, mi vise nikad necemo biti mi, neka ostanu samo uspomene.

~**~**~**~**~**~**~**~**~

DELIMICNO TVOJA

Nikada se nismo sreli, ni upoznali a kao da je tvoj lik trajao u meni. Prolazili su dani i godine, cekala sam da se pojavis ali ti si tvrdoglavo cutao skriven u toj betonskoj dzungli...

Bila sam svacija, ali ipak, samo tvoja; i lagala i varala, i ljubila i gubila... Ipak sam ostala svoja i, mozda, delom tvoja...

Sibali me vetrovi, mnogi me nazivali svojom. Ja sam isla dalje, preko staza i bogaza sve do najdaljih zvezda. Padala i letela trazeci tvoje ime po bespucima.

~**~**~**~**~**~**~**~**~

SVE STO JE SRCU DRAGO DALEKO JE

Okreni se... odleti kao ptica... i nestani... nestani zauvjek iz mog zivota... zaboravi da ikada sam te voljela. zaboravi da si me voljeo zaboravi da sam postojala.... zaboravi nase dane, zaboravi nase ljeto, samo nase ljeto zaboravi moje ime, znam bice tesko jer je isto ko i tvoje, ali zaboravi...i nestani... okreni se boljem zivotu, idi naprjed... bez mene jer ja nemogu biti tu... zaboravi dan kada si rekao “moja mala curica” zaboravi onaj dan kada smo zajedno cekali zoru, kada si mi pricao o sebi, o nama, o zivotu... kada si rekao da bez mene tvoj zivot nece imati smisla, zaboravi, svaki tren, svaki osmjeh, svaku suzu, svaku rjec, svaki dan, noc, sve zaboravi... i ne idi vise na nase mjesto, molim te... jer znas i sam, da vise nikada tamo necu biti ja zaboravi, nasu pjesmu... onu svima tako glupu a samo nama tako dragu... zaboravi, onu noc, kisa je padala... sami smo bili... saputao si mi na uvo, slatke rjeci.. i njezno me ljubio, zaboravi.... zaboravi, onaj dan kada zajedno smo plakali... kada smo se bojali onoga sto ce biti, onaj dan kada na svjetu samo mi smo bili vazni i onaj dan, kada sam ti rekla da odlazim, i dan kada si jedini.. .samo ti bio tu... onaj dan kada si me tjesio, i grlio dugo... zaboravi i posljednji dan kada si bio u mom zagrljaju, posljednji dan kada sam te videla, tvoje oci, tvoj pogled, tebe... i sva pisma, slike... baci, zapali... i svaki razgovor, sve sto sam rekla.... zaboravi... sve zaboravi i nestani... jer ja nikad vise necu biti tu... idi naprjed... zasluzujes to... znam, opet ces voljeti... opet ces zeljeti... ima mnogo djevojaka koje ce ti pruziti ono sto ja nisam mogla, ali sreco moja, moj jedni andjele... znaj da sam te voljela, znaj da jos te volim, i znaj da zao mi je sto nemogu biti tu, ipak... idi ... ali bez mene... zao mi je... volim te ali nikada necu biti tu... nase vrjeme, proslo je.... idemo razlicitim putevima.... i sacuvaj prsten... za neku drug... suvise smo mladi za to.... to je samo prica, za nas toga nikad nece biti. sacuvaj svoj zivot za neku drugu sacuvaj srecu za neku drugu... a mene zaboravi... i hvala ti... hvala ti sto dao si mi zivot, sto dao si mi sanusu... da zivim i volim... hvala ti .... ali zaboravi... zaboravi i nestani... sreco moja, i ovoga puta suvise smo slabi... nemozemo se suprostaviti sudbini... ili ne zelimo, nemamo snage... ili je i suvise kasno za to.... ipak... nije vazno... nestalo je sve... ostaces zauvjek u mojim mislima, kao neko koga cu zauvjek voljeti, neko koga nikada necu preboljeti, neko koga cu traziti u drugima a nikada ga necu naci, neko ko pruzio mi je i uzeo zivot, ostaces kao lijepa uspomena, bices u mom srcu... ali pored mene vise ne... idi i zaboravi......

(andjela_09)


Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:10 Komentari ( 0 )

SPOJILA NAS JE LJUBAV PREMA BOKSU
SPOJILA NAS JE LJUBAV PREMA BOKSU http://www.bubicin-kutak.cjb.net/

Ne znam da li ste se nekad oseæali neprihvaæenim, da li ste nekad mislili da je ceo svet protiv vas i da niko ne može da vas razume? Ako ste se bar jednom u životu tako osetili, onda æete me lako razumeti. Jer, ja sam dugo, dugo bila neprihvaæena i neshvaæena... I to samo zbog "ustaljenih pravila" koje nisam poštovala. Nikada nisam bila kao druge devojèice, tako su bar prièali ljudi. O, imala sam ja i kikice i mašnice, èak i slièice "Sara Kej", ali eto, ja sam bila drugaèija. Bila sam drugaèija samo zato što sam volela da gledam muške sportove, što sam obožavala da provodim sate i sate gledajuæi "Rokija" i "Ramba", što nisam (kada bi izbila tuèa u školskom dvorištu) vrištala i zvala upomoæ uèiteljicu. Eto, zbog svega toga u osnovnoj školi nisam imala nijednu drugaricu. Sve devojèice su mi se rugale i govorile da sam muškaraèa, a deèaci da sam glupaèa koja tura nos gde mu nije mesto. No, pravi problemi su poèeli tek kada sam krenula u srednju školu. Svi momci u gradu su mislili da sam "drug do panja", ali (na moju veliku žalost) nikada na mene nisu gledali kao na devojku sa kojom bi mogli da se zabavljaju. S druge strane, prijateljice su me smatrale za najpoverljiviju osobu na svetu, dolazile su kod mene po "pravi savet", ali im nije padalo na pamet da bih i ja želela da sa njima odem u šoping ili kod frizera... Mislile su da me to ne zanima, jer, bože moj: "Ona voli boks! Ona voli tuèu".
NIKO ME NIJE RAZUMEO

Niko nije shvatao da boks za mene nije sport koji "deformiše mozak", ljudi nisu shvatali da je on za mene sport izdržljivosti, borilaèka veština koja pokreæe adrenalin, koja pleni, koja u èoveku budi onu uroðenu potrebu za opstankom. Da, ljudi nisu mogli da razumeju da ja u ringu ne vidim dva (uglavnom æelava) debila koja se iživljavaju jedan na drugom, veæ dva zatoèenika na pustom ostrvu koji se bore za život. Jednostavno nisu mogli da prihvate da sam ja, i pored toga što volim boks, samo devojka kojoj je neophodna ljubav, koja èezne za "gospodinom idealnim", za sigurnošæu... I baš zbog tog nerazumevanja okoline, ja sam dugo, dugo samovala. Prvog momka sam imala tek na drugoj godini studija, ali ni on nije mogao da razume moju bit. Ostavio me je posle pola godine zabavljanja. Bilo mi je neopsivo teško i verujem da bih poludela da kraj mene u tim trenucima nije bio moj kolega Filip. I tako... Tešeæi me i ulivajuæi mi samopouzdanje, Filip je jednog dana shvatio da ne može da živi bez mene i ja sam postala najsreænija žena na svetu. Uvek je bio uz mene, uvek me je vodio na sve meèeve koji su se organizovali u gradu, navijao je, i ja sam mislila da sam konaèno našla deèka koji mi odgovara. Mislila sam da sam naišla na osobu koja me zaista shvata. A onda... Veèe uoèi odluèujuæeg boks-meèa, Filip je došao u moju podstanarsku sobu i snuždeno mi saopštio: - Una, ja ne mogu više ovako... Ne mogu više da te pratim! Mislim, ti si meni draga i veoma si oseæajna, lepa devojka, ali... Ne znam kako da ti objasnim - sagnuo je glavu. - Ali, ja bih ipak želeo da kraj sebe imam devojku, ako razumeš šta hoæu da ti kažem... Prvo što mi je u tom trenutku palo na pamet bilo je: "Zar opet?!", a potom: "Valjda me neæe ispaliti za veèeras!". Sva uzrujana i uspanièena upitala sam svog (sada veæ bivšeg) deèka: - Filipe, nadam se da dogovor za veèeras važi!? Mislim, ako ne želiš više sa mnom da se zabavljaš, to ne znaèi da ne možemo da se viðamo i družimo, je l' tako!? - Ne, Una, nije tako... Ja tebe ne mogu da gledam samo kao drugaricu. Izvini - rekao je i pognute glave napustio stan. Ostala sam skamenjena, slomljena, besna! Zaista ne znam da li me je više pogodila èinjenica da sam izgubila deèka ili pomisao da sada neæu imati s kim da idem na veliko finale. "Možda æe ti Dragana izaæi u susret... Pa, pobogu cimerke ste! Pitaj je, Una", bodrila sam sebe, "Pa ti bi za nju sve uradila. Da ti ona recimo traži da ideš sa njom na Karleušin koncert, je l' bi išla? Išla bi! Eto, vidiš, za druga se sve radi! Zato lepo skupi hrabrost i pitaj je!" Ali...

DRUGARICA MI JE IZAŠLA U SUSRET

- Da li si ti normalna žena!? - uzviknula je moja cimerka. - Da idem da gledam boks! Slušaj, Una... Ja mogu da shvatim da ti voliš taj, uslovno reèeno, sport! Ali, molim te nemoj me terati da to gledam... - Draganice, molim te, molim te poði sa mnom... Nemaš pojma koliko mi to znaèi! - oèajnièki sam sklopila ruke. - Una, proði me se, života ti! Ako ti je do krvi, a ti lepo preði kod Petroviæa, èula sam da danas kolju svinje! - Nemoj da se šališ! Znaš šta mi boks znaèi! To dobro znaš... Dragana, nisam ovo htela da ti kažem, ali... Filip me je ostavio! Molim te, nemoj i ti da mi okreneš leða... - Šta kažeš?! - najednom je skoèila sa fotelje. - Skot te ostavio?! I to baš veèeras! Pa da, tipièan muškarac! Nema problema, Una, poæi æu sa tobom, ali zapamti, ovo je prvi i poslednji put da idem na takve gluposti. - Hvala ti do neba! - povikala sam i skoèila joj u zagrljaj. Dobro, priznajem, igrala sam na "kvarnjaka", ali Dragana drugaèije nikada ne bi pošla sa mnom. Morala sam da se pozovem na žensku solidarnost. - Nemoj da mi se zahvaljuješ, veæ idi da štrebaš tu dinamiku, a ja odoh na faks! Vidimo se veèeras u osam, je l' tako?! - Jeste, srce moje - još uvek sam trèkarala oko Dragane. Te veèeri, taèno u osam stajala sam ispred velike dvorane "Pinki" i èekala svoju cimerku da se pojavi. "Crna Dragana, šta si to obukla!", zavapila sam u sebi kada sam je ugledala kako se približava. Naime, moja draga cimerka je imala mini, mini suknju, èizme sa štiklom od deset centimetara i tonu šminke. - Bog te tvoj, znaš li ti kud si pošla!? - uzviknula sam umesto pozdrava. - Znam, u halu punu muškaraca... Draga moja, trebalo je i ti malo da se doteraš. Nikad se ne zna... - Grešiš, Dragana, ovde se zna! Ovde se dolazi da se gleda boks, a ne ženske noge! - Videæemo... - grohotim se nasmejala i ušla u halu. U trenutku kada je poèeo meè, ja sam sasvim zaboravila na Draganu, na Filipa, na sve svoje nevolje. Maksimalno sam uživala u borbi i trudila sam se da shvatim odakle tim momcima tolika izdržljivot i kako mogu tako gipko da se kreæu. Sasvim sam se iskljuèila, nisam slušala skandiranje mase, zvižduke, gongove. Jedino šta sam pratila bili su skladni pokreti boksera. I taman kada je borba bila na vrhuncu, osetila sam jak pljesak po ramenu. POZNANSTVO NA MEÈU - Halo, devojko! Halo!!! Koliko puta treba da te zovem!? - uzvikivao je mladiæ iza mene. - Daj, èoveèe, 'oladi! Pusti me da gledam meè! - ljuto sam mu odgovorila. - Ti si luda, majke mi! - vikao je i dalje. Pokušala sam da se ne obazirem na njegove komentare i okrenula sam se ka ringu, a potom sam osetila mnogo jaèi pljesak (ovoga puta po leðima). - Halo! Drugarica ti se onesvestila! - Mo...molim!? - zbunjeno sam promucala, a potom se okrenula ka svojoj cimerki, ali nje nije bilo. Naime, Dragana se "zavukla" ispod sedišta. U tom trenutku nisam znala da li da vrištim ili da se smejem. - Dragana!!! Dragana, da li me èuješ?! - bespomoæno sam pokušavala da je dozovem. - Ma, beži bre! - ponovo sam zaèula glas onog momka. - Daj, ja æu to srediti! - uzviknuo je i polio Draganu pivom. - Šta to radiš, skote jedan?! - izderala sam se iz sveg mozga. - Pokušavam da je dozovem k svesti, a koliko mi se èini i uspevam u tome... Usplahireno sam pogledala u Draganu. Moja draga cimerka je zbunjeno treptala svojim vešto našminkanim okicama i uporno ponvaljala: - Una, vodi me odavde, nemam snage da hodam... Molim te, vodi me odavde! - Draganice, strpi se samo još malo, sada æe kraj! - Ma, slušaj me, idiote! Vodi me smesta odavde ako neæeš da te ubacim u onaj ring! - U redu, u redu... Smiri se! Hajde, idemo polako, osloni se na mene - govorila sam joj i dalje gledajuæi u "borbu veka". - Je l' vam možda treba prevoz!? - opet se umešao Draganin spasilac. - Da... Posle ovoga ne mogu da idem busom, hvala! - Dragana se ljupko nasmešila. I tako smo (na moje veliko razoèarenje) svo troje napustili halu. Dragana se ležerno naslanjala na zabrinutog momka, i meni je u tom trenutku palo na pamet da se ona namerno onesvestila samo da bi privukla njegovu pažnju i da bi mene naterala da napustim meè. Kada smo stigli ispred kuæe, moja cimerka je uljudno pozvala "uspanièenog" mladiæa da uðe. - Da ti se bar nekako odužimo... - nasmešila mu se. I, naravno, momak nije mogao da odoli njenom šarmantnom pozivu i (kako mi se te veèeri èinilo) nije mogao da odoli njenim èarima. Sve vreme su se smejali, upadali jedno drugom u reè, a ja sam oseæala kako lagano kljuèam. - Znate šta?! - najednom mi je pukao film. - Mogli ste da saèekate da se završi meè pa da se onda 'muvate'! - proderala sam se i krenula da ukljuèim radio (ne bih li èula ko je pobedio). - Uuuu! Ala ti voliš boks! - uzviknuo je Dušan (tako se zvao, u stvari, tako se još uvek zove momak). - Ona... Ma, ona ti je fanatik! - opet je Dragana uzela glavnu reè. - Stvarno! Pa to je divno! Da li si možda èula za ono kada je... "Da li si možda èula?", "Jesi li gledao onaj meè"... pitanje za pitanjem i Dragana je sasvim bila izbaèena iz razgovora. U stvari, ona je praktièno bila izbaèena iz sobe. Zaista, zaista nisam primetila kada je napustila prostoriju, niti sam primetila kako mi vreme s Dušanom naprosto leti.

PRONAŠLA SAM SRODNU DUŠU

Razgovarali smo o svemu, ali bukvalno o svemu... Prvo smo, naravno, prièali o boksu, potom smo malo prešli na karate, onda na Brus Lija, preko njega na filmove, a preko filmova o muško-ženskim odnosima. - Stvarno ne mogu da shvatim tog Filipa! - uzviknuo je kada sam mu isprièala svoju tužnu storiju. - Ma, ne mogu da razumem ljude koji te okružuju. Ti si tako divna i oseæajna devojka, a osim toga si veoma lepa... - Ali ne kao moja cimerka! - nisam izdržala da ga ne pecnem. - Ako æemo iskreno, tvoja cimerka je zaista atraktivna i zgodna devojka, ali nekako nije moj tip. Razumeš?! Mene privlaèe devojke poput tebe. Volim kada se žena predstavlja kao svaðalica, a u stvari je jagnje, volim kad pokazuje kako sve može sama, a u suštini vapi za pomoæ, volim kad žena... - Dušan se smešio i otkrivao moju liènost. Zaista, taj momak je, samo za nekoliko sati, uspeo da shvati moju suštinu, uspeo da razume moju bit. - A znaš li šta još volim kod žena? - upitao je i lagano mi se približio. - Ne... - osetila sam kako mi srce ubrzano lupa. - Kod žena volim, kod žena obožavam kad uživaju u boks-meèu! - Stvarno?! - "naivno" sam ga upitala. Umesto odgovora Dušan me je lagano poljubio. Oseæala sam kako se topim, kako nestajem u njegovom zagrljaju, osetila sam kako se naše duše pronalaze, kako... - Hej, Una, gde su... - moja cimerka je naglo ušla u sobu. - Ups, izvinjavam se! Nisam znala šta se ovde dešava! - Ma nema veze... Uði! - osetila sam kako lagano crvenim. Naravno, Dragana je kulturno odbila moju ponudu i meni je pao kamen sa srca. Dušan i ja smo ostali zajedno do ranih jutarnjih sati, a kada je polazio kuæi zagrlio me je èvrsto i kroz poljupce obeæao: - Videæemo se još danas, ma videæemo se za svega par sati... Ne smem dozvoliti da izgubim ovakvu devojku. Tog dana smo se videli kroz samo par sati, sledeæeg takoðe i onog sledeæeg. Bolje je reæi da se nismo odvajali. Svuda smo išli zajedno, od pijace, pozorišta, do starih, dobrih boks-meèeva. Posle godinu dana, Dušan me je zaprosio i ja se nisam mislila ni trenutka. Znala sam da je on moja sudbina, moje drugo ja. Vest o udaji je do neba obradovala moju širu i užu rodbinu, moje prijatelje, kolege. Jedino je Dragana tih dana gunðala: - I zašto sam se ja uopšte onesvešæivala?! Naravno, znala sam da se šali, jer kad smo rekli sudbinosno: "DA!", ona nam je prva poletela u zagrljaj.



--------------------------------------------------------------------------------


OKRENUO MI JE LEÐA ÈIM SAM MU SE OBRATILA ZA POMOÆ
Na moj dvadeseti roðendan Miroslav je predložio da poènemo da živimo zajedno. Zabavljali smo se svega nekoliko meseci, ali sam bez razmišljanja pristala. Celog života sam èekala da mi se tako nešto dogodi. Rastuæi u domu za nezbrinutu decu svakodnevno sam maštala o sopstvenoj porodici. Nisam ni sanjala da æe mi se san tako brzo ostvariti. Bila sam presreæna i veæ zamišljala sebe i Miroslava okružene nasmejanom deèicom. Želela sam da budem majka više od svega i pružim svojoj deci ono što je meni u mladosti bilo uskraæeno.

PRAVILA SAM VELIKE PLANOVE

Zajednièki smo iznajmili stan i uselili se èim su se prethodni stanari odselili. Donela sam sa sobom sve što sam imala, nešto malo nameštaja, posuða i posteljine. Miroslav je doneo samo svoju odeæu. Nije mi smetalo što je tako. On je došao iz roditeljske kuæe i èinilo mi se normalnim da tamo ostavi sve sem onoga što je pripadalo samo njemu. Muškarci su drugaèiji od žena, oni ne razmišljaju unapred o svom buduæem domu i ne kupuju stvari koje bi im tek kasnije mogle zatrebati. Uostalom, ni ono što sam ja donela u naš zajednièki život nije bilo ništa posebno. Sve je bilo veoma skromno, ali me to nije ni najmanje brinulo jer sam verovala da æemo vremenom Miroslav i ja zajednièki izgraditi topao dom i da nam ništa neæe nedostajati. Kako nikada nisam rasla u pravoj porodici nedostajalo mi je iskustvo kada je zajednièki život u pitanju. Druga deca su veæ u ranim godinama posmatrajuæi roditelje nauèila neke norme ponašanja, dok sam se ja oslanjala na razum i živela onako kako mi se èinilo da bi svi normalni ljudi živeli. Želela sam da budem prava dobra domaæica i žena, pa sam na sebe preuzela sve kuæne poslove. Kuvala sam, prala, peglala, spremala kuæu... Nije mi ni na kraj pameti bilo da Miroslava optereæujem tim stvarima. Volela sam ga i nije mi bilo teško da sve to èinim za njega. Da, èinila sam to iskljuèivo za njega i on mi je svakako bio zahvalan. Stalno me je hvalio, pogotovo pred svojim prijateljima. - Eh kakva je moja Ivana domaæica, nema joj ravne. Kad uzme varjaèu u ruke prava je umetnica. 'Ajde, 'ajde probajte, pa da vidite i sami kako su ukusne ove njene kiflice, - govorio je ponosno. Mene su ove pohvale oduševljavale i terale me da se još više trudim i zadovoljim svog èoveka. Posebno bi mi godilo kad sam iz poreðenja sa njegovom majkom izlazila kao pobednica. Pogotovo zato što je ona bila prava domaæica koja nikada u životu nije imala drugi posao, dok sam ja usput stizala i da radim u salonu lepote. U domu su nas usmeravali na zanate da bi se što pre osamostalili, pa sam tako i ja završila za frizerku. Odmah posle škole sam našla posao i poèela da zaraðujem. Nisam imala veliku platu, ali je bila pristojna pa kad se na to doda i bakšiš koji sam svakodnevno dobijala nisam mogla da se požalim. Miroslav je radio kao automehanièar. Imao je svoju garažu i jednog radnika. Njih dvojica su sve sami postizali vredno radeæi od jutra do mraka. Ne znam kako, ali Miroslav me je uverio da se od njegovog posla ne zaraðuje puno. Tvrdio je da kad plati poreze i radnika njemu ne ostaje skoro ništa, ali da æe se sve to promeniti kad bude imao više stalnih mušterija i kad proširi posao. Verovala sam mu slepo i trudila se da nièim ne optereæujem naš kuæni budžet. Kupovala sam na rasprodajama, odricala se šminke i sitnih zadovoljstava. Ništa od toga mi nije teško padalo jer nikada nisam ni bila naviknuta na luksuz i rasipanje.

NJEGOV TVRDIÈLUK JE DOŠAO DO IZRAŽAJA

Živeli smo tako nekoliko godina bez znakova poboljšanja. Kad god mi se uèinilo da bismo mogli da stanemo na noge i uštedimo nešto ispostavljalo se da Miroslavu treba novac za garažu. Kupovao je nove mašine, proširivao prostor... i to sve uz obeæanja da æe mu baš to poboljšanje napokon doneti zaradu. Pristajala sam na sve naivno mu verujuæi sve dok mi nije otkrio svoju malu prljavu tajnu... - Dušo, kupiæemo automobil, - saopštio mi je ozarenog lica dok smo doruèkovali jednog jutra. - Automobil? Odakle nam pare za automobil? - pitala sam zateèeno. - Štedeo sam malo po malo ovih nekoliko godina koliko smo zajedno i skupilo se, - rekao je gledajuæi me preko stola kao da mi saopštava nešto sasvim normalno i uobièajeno. - I nije ti palo na pamet da mi kažeš nešto o tome? Krio si te pare od mene sve ovo vreme? - Mislio sam da te neæe zanimati, - rekao je mirno. - Ti si stvarno... , - ostala sam bez reèi da opišem svoj bes i sve što sam oseæala prema njemu u tim trenutcima. - Što, je l' neki problem? - Još pitaš! Èoveèe, ja se ovde muèim, sve što zaradim dajem za kuæu, a ti štediš i još mi ništa ne kažeš, - ustala sam od stola i poèela nervozno da šetam kuhinjom. - Dobro, dušo, nemoj da se ljutiš. Rekao bih ti da sam znao da æeš toliko da se uzbudiš. - U redu to što si štedeo, ali kakav to auto spominješ? Mislila sam da æemo se èim skupimo malo para venèati. Znaš da bih htela da rodim dete. - Ima vremena za brak i decu. Još smo mi mladi za to, Ivanice. Treba prvo da uživamo u mladosti, pa kada nam to dosadi onda æemo da raðamo decu. - I dobro onda, koliko si uštedeo? Je l' imaš dovoljno za neku polovnu krntiju? - pitala sam veæ umorna od tog razgovora. - Pa nisam baš toliko loš štediša, hoæu da uzmem nešto dobro. Kakav je to automehanièar koji vozi loš auto? Gde si ti videla zubara sa pokvarenim zubima? Ispostavilo se da je njegova uštednjevina predstavljala popriliènu sumu. Bila sam šokirana i ljuta, ali nisam mogla ništa da uèinim da ga spreèim u kupovini automobila. On je rešio, pa rešio i nije bilo šanse da se predomisli. Da bi me odobrovoljio uveravao me je da æe to biti naš zajednièki automobil i da æu moæi da ga koristim kad god poželim. Naravno, to su bile samo laži jer mi nije dozvolio ni da pipnem njegovo mezimèe, a kamo li da sednem za volan. Posle ovog iskustva pokušala sam da promenim stvari i nateram ga da svoju zaradu, za koju sam sada znala da je mnogo veæa nego što je on želeo na poèetku da mi prizna, donosi u kuæu. To ne da mi nije pošlo za rukom veæ je izazvalo novi problem. - Neæu ja nikome da podnosim raèune. Moje pare, moj problem. Dajem ti koliko treba za hranu i raèune - ljutito mi je ponavljao jedne veèeri pred spavanje. - E, da bar toliko daješ! Od tvojih para ne bi ni deset dana preživeli. - A šta bi ti htela, da ja sam plaæam sve? Valjda i ti radiš, treba da platiš svoj deo. Vi žene se stalno busate u prsa, ravnopravnost ovo, ravnopravnost ono, a kad treba da se plati raèun onda ste staromodne. Da neæeš i ti da postaneš jedna od onih èuvenih sponzoruša? - Kako možeš tako da prièaš? Treba da te bude sramota. Koliko sam ti ja samo para dala za garažu? A kad si ti meni nešto dao? Još da ti ne spominjem da ja radim sve po kuæi, a ti kad dodješ digneš noge na sto i gledaš fudbal. Pala bi ti kruna s glave da opereš nekad sudove. - Ko te tera da radiš i ko te je terao da mi daješ pare? Nisam ti na silu uzimao! Mogla si i ti da štediš za sebe. Šta da ti radim kad nisi našla pametniji naèin da iskoristiš svoj novac, pa si ga meni poklanjala! A što se tièe pitanja kad sam ja tebi nešto dao, nisi mi nikad ništa ni tražila! Zaprepastile su me njegove reèi. Bio je to Miroslav koga nisam poznavala, okrutan i sebièan. Nisam imala šta da dodam, nisam našla u sebi nijednu reè koja bi opisala zgaðenost koju sam tada oseæala. Otišla sam na spavanje sa ljutnjom koja me je držala nekoliko nedelja. Sa njegove strane izgledalo je da njemu uopšte nije jasno šta mi to toliko smeta. Ponašao se kao naivno dete koje ništa ne razume i samo bespomoæno sleže ramenima.

POÈELA JE DA SE RAÐA SUMNJA

Posle svega toga poèela sam da sumnjam u našu vezu i pitam se da li bi ipak bilo bolje da se rastanemo. Nije mi bilo lako da mislim o kraju. Iza nas je stajalo veæ nekoliko godina i èinilo mi se da bi bio greh baciti u vetar toliki trud. Niko mi nije garantovao da bi neki drugi muškarac bio bolji. Miroslav bar nije bio ženskaroš, nije pio, imao je mirnu narav, a osim toga pokazao se kao nežan ljubavnik. Na kraju, uz mnogo prolivenih suza i dilema odluèila sam da mu pružim još jednu šansu gajeæi nadu da æe se kad osnujemo porodicu i dobijemo decu njegovi prioriteti promeniti. Vreme je polako prolazilo ali se malo toga istinski menjalo. Kad god sam pokušala da pomenem brak nalazio bi dobar izgovor da promeni temu. Kada nije u tome uspevao izgovarao se našom mladošæu i suviše teškom situacijom u zemlji. Brinulo ga je da naša deca ne bi imala dobru buduænost, pa je trebalo da saèekamo da se država izbori za ekonomsku sigurnost pre nego što i pomislimo na naslednike. Izgovori, izgovori i još izgovora... majstorski ih je smišljao. Nije mi preostajalo ništa drugo nego da mu dalje dosaðujem nadajuæi se da æe mu konaèno biti dosta mog zvocanja te da æe popustiti. Verovatno bi ga i dan danas moljakala da se nije desilo nešto što me je konaèno nateralo da uvidim kakava je njegova prava priroda. Naime, salon u kome sam sve vreme radila zatvorio se i ja sam izgubila posao. Prvo sam mislila da potražim zaposlenje u nekom drugom salonu, ali mi je odjednom palo na pamet da bi pametnije bilo da otvorim svoj salon. Ako je Miroslav mogao da ima svoju garažu, što ja ne bi mogla da imam svoj salon? Èinilo mi se da je to odlièna ideja. Za to mi je, naravno, trebao novac. Rešila sam da zatražim pomoæ od Miroslava, on mi je ionako uvek govorio da bi mi dao koliko god para ima, samo ako bi mi to zaista bilo potrebno. - Da, razumem, nije ti loša ta ideja, ali ja nemam sada ni dinara da ti dam. Znaš da sam sreðivao auto, frizirao sam motor i presvukao sedišta kožom. Sve to košta... - pravdao se tobože ožalošæen što ne može da mi pomogne. - A kako bi bilo da prodaš taj auto i kupiš neki skromniji, pa da razliku uložiš u moj salon? Ne tražim da mi išta pokloniš, vratiæu ti svaki dinar èim poènem da zaraðujem. - Da prodam Živadina (tako je on iz milošte nazivao svoj automobil)? To ne dolazi u obzir! - Ali, kad ti vratim dug moæi æeš ponovo da kupiš dobar auto... - Ma nema šanse. Toliko sam vremena i rada uložio u njega, ne bi ga sad prodao pa da je pitanje života i smrti - rekao je na moje zaprepašæenje.

TEST LJUBAVI

Znala sam da je tvrd na parama, ali da je toliko sebièan nisam mogla ni da zamislim. Odjednom, palo mi je na pamet da se takav èovek teško ikad menja. Šta bi bilo da imamo dete, pomislila sam, možda bi i tada ostao isti. Možda se ne bi promenio kako sam ja pretpostavljala. Rešila sam da proverim. - A da imamo dete i da nam trebaju pare za njega, da li bi onda prodao Živadina?- Ma kakvo dete! Prestani veæ jednom da me daviš sa tim glupim prièama o deci. Izbaci to sebi iz glave. Možda za deset, petnaest godina, sad nema govora o tome, - ljutito je reagovao. - Za toliko godina æu ja biti prestara da raðam decu, - rezignirano sam odgovorila. - A ko je rekao da moram baš sa tobom da ih imam? Na te reèi sam zanemela. Sve mi je postalo jasno. Zamolila sam ga da spakuje svoje kofere i napusti stan. Uèinio je to ali veoma nevoljno. Shvatio je da ozbiljno mislim tek kada sam odbila svaki razgovor o pomirenju. Pokušao je da me omekša slatkim reèima i obeæanjima i nekako me natera da se pomirimo, ali ja sam ostala tvrda srca. Snašla sam se bez njega. Našla sam novi posao i polako štedim za svoj salon. Samostalna sam i sreæna iako sam sama. Miroslav se još uvek povremeno javlja, moli za oproštaj, kaže da mu nedostajem, izmišlja svakakve prièe, ali sve je to uzalud. Imao je svoju šansu i upropastio je. Ne želim da mu pružim još jednu i posle nekoliko godina shvatim da je i nju prokockao. Život je suviše kratak da bi se traæio na ljude kao što je on.



--------------------------------------------------------------------------------


NESPORAZUM KOJI SE PRETVORIO U LJUBAV
Pisma su poèela da pristižu u avgustu prošle godine. Sasvim besmislena pisma: adresirana na gospoðu Petroviæ, kratka i nepotpisana. Neko ih je ubacivao direktno u moje sanduèe. Sadržaj je uvek bio isti: draga gospoðo, vaš muž i ja se volimo, razvedite se i vratite mu slobodu, preklinjem vas... Manje više to je sve što sam iz njih saznala. Prvih nekoliko sam ignorisala, šta su drugo mogla ta pisma da budu sem neèije neslane šale. Kada su, meðutim, nastavila da se redovno, svake subote, pojavljuju u mojoj pošti stvar je postala ozbiljnija. Radoznalost mi više nije dala mira, morala sam da saznam ko se krije iza te uporne kampanje protiv mene.

UHVAÆENA NA DELU

Zadatak zapravo i nije izgledao težak. Trebalo je samo saèekati donosioca i uhvatiti ga na delu. Veæ u prvu narednu subotu sedela sam na klupi ispred zgrade pretvarajuæi se da èitam jutarnje novine, a izistinski motreæi na ulaz i poštanske sanduèiæe. Odmah sam je prepoznala. Mlada, moderno obuèena i sa prejakom šminkom za rano jutro. Nervozno se osvrtala oko sebe. Ubacila je belu kovertu u moje sanduèe i dugim korakom poèela da se udaljava. - Izvinite, možete li da zastanete na trenutak? Samo jedan tren... - pritrèala sam joj. - Da? - zbunjeno me je pogledala. - Ne bih htela da vas zadržavam, ali... Mislim da bi trebalo da porazgovaramo. Znate, ona pisma koja mi šaljete ... dugujete mi objašnjenje, zar ne? - Ja... ovaj... nisam mislila da... - unervozila se. - Iza ugla je mali kafiæ, hajde da sednemo. Ne bojte se, neæu vam ništa... - rekla sam nasmejano. Zabavljala me je njena zbunjenost. Hodala je ispred mene. Nežni smeði uvojci padali su joj niz ramena dajuæi dodatnu draž njenoj ženstvenoj figuri. Majstorski se nosila sa visokim potpeticama. Sve u svemu bila je prava mala zavodnica. - Dakle, pretpostavljam da imate puno toga da mi kažete. Bilo bi dobro da poènete od imena... - rekla sam kada smo se smestile i naruèile kafu. - Stefan vam nije ništa rekao o meni? Niste mu pokazali pisma? - pogledala me je upitno preko stola. - O, neee, nikako. Htela sam od vas da èujem celu prièu - odgovorila sam prikrivajuæi osmeh iza ozbiljnog lica. - Pa, vidite, ja sam Lela, Lela Tomiæ. Upoznala sam Stefana na službenom putu ovoga leta. Odmah smo se zavoleli, bila je to ljubav na prvi pogled. Sve je bilo divno dok mi nije rekao da je oženjen... - Mmm, razumem... i sad vam ja stojim na putu sreæe? - rekla sam trudeæi se da na licu zadržim kameni izraz. - Pa da... tako je ispalo. Vidite, on me voli, ali ne može da vas ostavi. Kaže da ne bi bilo fer. Ali ja mislim da vi niste fer. Oèigledno je da vas više ne voli... - objasnila je i popila gutljaj kafe. - Logièno - složila sam se klimajuæi glavom. - Zar nije to najvažnije? Ako vas ne voli, zašto biste ga vezivali za sebe? Mladi ste, ne baš kao ja, ali niste ni stari. Izgledate dobro, mislim za svoje godine. Naæi æete sebi nekog drugog muža. Nekog kome neæete biti dosadni i ko æe vas voleti. Kažem vam to kao žena ženi, razumete? - Moram nešto da vas pitam, Lela... Zašto se meni obraæate? Zar niste mogli da nastavite vezu sa Stefanom u tajnosti, tako da ja ne saznam? Ne bi li vam tako bilo zgodnije? - Ne, pošto hoæu da se udam za njega, a to je nemoguæe dok ga vi ne oslobodite. Ja nemam nameru da mu budem ljubavnica. Hoæu da mu budem žena, da imam sva prava... - rekla je gledajuæi me neprijateljskim pogledom. - I on bi da se oženi vama, pretpostavljam... - Paaa, nije baš to rekao, ali to je sve zbog vas. Da vas nema on bi se oženio sa mnom sigurno. - Aha, shvatam... Vidim da ga baš mnogo volite, nedavno ste se upoznali i veæ ste spremni da se udate. Mora da vas je zaista impresionirao. - Jeste, on je prosto idealan. Sposoban, zgodan, mlad, bogat... - odjednom se zaustavila i oborila pogled shvativši da je rekla više nego što je trebalo. - Da, u pravu ste... ali zar mislite da bih ja takvog èoveka rado pustila? - Ne, ali on vas ne voli. Zar to nije najbitnije? Ne voli vas! A mene voli - uporno je ponavljala. - Znate šta, u pravu ste. Slažem se i mislim da bi to trebali nas troje da raspravimo, Stefan, vi i ja. Šta kažete da doðete u sledeæu subotu u stan, prvi sprat, znate veæ, pa da se zajedno oko svega dogovorimo? - Stvarno tako mislite? - poskoèila je od sreæe. - Da, vi ste sasvim u pravu. Doðite oko podne, ali nemojte ništa unapred da kažete Stefanu. Ja æu razgovarati sa njim. Tako æe biti najbolje! Pristala je. Brzo smo se rastale i Lela je odlepršala nošena talasom oduševljenja.

NEVEROVATAN PLAN

Vratila sam se u stan ne prestajuæi da se smejem. Sve se pretvorilo u mnogo bolju zabavu nego što sam mogla i da pretpostavim. Uzela sam pisma i popela se na treæi sprat. Zazvonila sam na vrata na kojima je iznad table sa prezimenom Petroviæ stajao broj šesnaest. Otvorio je ležerno obuèen, nasmejan i privlaèan muškarac. Pozdravio me je raspoloženo i pustio me da uðem. Pošto sam mu uzvrtila pozdrave pružila sam mu mali svežanj pisama i pozvala ga da ih proèita. - Vladice, pa ti uopšte nisi udata, šta je ovo? - pitao je zbunjeno. - Nisam? Uh, da u pravu si, Stefane! Biæe onda da su sva ova pisma upuæena tvojoj gospoði Petroviæ - rekla sam kroz smeh. - Ma šta prièaš, otkud meni žena? - Ne znam... Izgleda da bi trebalo da pitamo gospoðicu Lelu Tomiæ - rekla sam osmehujuæi se znaèajno. - Lelu? O, ne! - lupio se odjednom po èelu moj sagovornik. - Poznaješ mladu damu? - pravila sam se naivna. - O bože... Ona je baš uporna. - O da, veoma uporna. Rešila je da se uda za tebe... ali tvoja supruga, to jest ja, vam se ispreèila na putu. Kako sam samo okrutna... - dok sam govorila ponovo sam poèela da se nekontrolisano smejem. - Tebe ovo baš zabavlja, ha? - 'Ajde prièaj, da èujem! - Klasika. Bili smo na nekom kongresu u Budvi i znaš kako to ide... More, sunce, dobro raspoloženje, a ona se nije ni malo opirala, naprotiv. Ali ja nisam ništa ozbiljno mislio, razumeš veæ. Shvatio sam od poèetka da ona juri bogatog mladoženju, a ja sam joj valjda lièio na jednog od takvih. Eh da, ne znam otkud joj to. Kad smo se vratili nisam imao nameru da nastavim vezu. Ali ona je bila strašno dosadna, poèela je da me progoni. I onda, palo mi je na pamet da joj kažem da sam oženjen. Mislio sam da æe je to naterati da me ostavi na miru... Jao, u šta sam se ja uvalio sa tom malom - rekao je neraspoloženo i svalio se u fotelju. - Dobro 'ajde što si sebe uvalio, nisi bolje ni zaslužio. Ali šta sam ja skrivila da se naðem usred te prièe? - Izvini... oèigledno je pobrkala stanove... - zastao je na trenutak zamišljen. - I sad sam definitivno gotov... Kako je reagovala kad si joj rekla da nisam oženjen? - A neee, nisam joj ja ništa rekla. Dolazi u narednu subotu kod mene... i ti æeš biti tamo, pa æeš sam da joj kažeš! - Nisi joj rekla? Pa ti si divna! Obožavam te... - skoèio je sa fotelje, prišao mi, podigao me sa mesta i poèeo da me grli. Njegov dodir proizveo je talas topline koji mi se proširio celim telom. Kada se konaèno odvojio od mene pogledi su nam se na trenutak sreli. Njegove oèi su svetlucale plavim sjajem. Zapitala sam se kako je moguæe da nikada ranije nisam obratila pažnju na te prelepe oèi. Ipak, nisam smela da razmišljam o njemu na taj naèin. Otresla sam nežne misli i objasnila mu da mora da doðe narednog vikenda i svojoj nesuðenoj ljubavnici objasni sve što ona treba da zna. Složio se i ja sam posle toga htela da odem, ali me je on zadržao na ruèku. Morao je da mi se oduži zbog neprijatnosti koje mi je priredila njegova prijateljica, objasnio je. Ruèak je bio ukusan, a provod zanimljiv. Moj "suprug" mi se sve više dopadao.

PRONAŠLI SMO LJUBAV

Naredna subota je brzo došla. U meðuvremenu smo se Stefan i ja nekoliko puta sreli da utvrdimo detalje oko Leline posete, mada iskreno govoreæi Lelu gotovo da nismo ni pominjali. Zapravo, za tih nedelju dana se naše do tada površno komšijsko poznanstvo pretvorilo u prijateljstvo ispunjeno uzajamnim simpatijama. No, da se vratim na tu kobnu subotu. Stefan je stigao veæ oko jedanaest. Nervozno je šetao dnevnim boravkom lomeæi prste. Zvono sa ulaznih vrata ga je trglo iz tmurnih misli. Pokazala sam mu rukom da sam otvori vrata, što je on prilièno nevoljno i uèinio. - Stefane! - oduševljeno mu se bacila oko vrata devojka obuèena u kratku jaknicu i suknju koja joj je jedva prekrivala guzu. - Obuzdaj se, Lela, nismo sami - odgurnuo ju je Stefan od sebe. Uzeo je njenu jaknu i ponudio joj da sedne. Odabrala je fotelju u uglu sobe koji je bio najudaljeniji od sofe na kojoj sam ja mirno sedela prekrštenih nogu. Bio je toliko fin da se èak ponudio da skuva kafu. Ponudila sam da ga zamenim, ali je on insistirao oèigledno nervozan i voljan da što više odloži razgovor sa Lelom. - Kako ste, Lela - upitala sam ljubazno. - Vrlo dobro, hvala na pitanju - odgovorila je samouvereno. Stefan se vratio noseæi tri šoljice pune kafe na ovalnoj tacni. Ruke su mu podrhtavale. Kafa se prosipala na sve strane. - Ne zamerite mu, strašno je nespretan. To vam je u stvari sreæa. Šta ono kažu kad se prospe kafa. Biæe vam lep muž.. ili bogat. Kako beše? - obratila sam se Leli kroz smešak. Umesto odgovora samo me je nadmeno pogledala, kao da je htela da me podseti da æe se ona poslednja smejati. Stefan se pravio da ništa ne èuje. Poslužio je i mene kafom pre nego što je seo na drugi kraj sofe na kojoj sam i sama sedela. Spremao se neko vreme kao da u poslednji èas smišlja šta æe reæi. - Neæu da okolišim, najbolje je da odmah preðem na stvar - zapoèeo je. - Lela, ti moraš nešto da znaš. Vladica - pokazao je rukom na mene - i ja se neæemo razvesti... - Šta?!? Ali ona je pristala! Recite mu, pristali ste! Ti je ne voliš, seæaš se! Recite mu! - govorila je brzo Lela naizmenièno se okreæuæi ka Stefanu i meni. - Polako, sad æu ti objasniti... Neæe biti razvoda zato što... zato što... zato... Zbunio se i malo je falilo da ja umesto njega kažem da je razlog to što nismo nikada ni bili venèani. Lela ga je upitno gledala spremna da eksplodira. - Zato što se volimo - izustio je Stefan ostajuæi bez daha. Premestio se i seo do mene. Stavio je zaštitnièki svoju ruku preko mog ramena. - Molim?!? - pobesnela je šokirana Lela. - Dobro si èula. Volimo se. Da nije bilo tebe ne bismo to ni saznali. Stvarno smo ti zahvalni. Ranije se nismo voleli, ali sad se volimo. Ovih nedelju dana od kad je sve poèelo da se dešava napravila si pravo èudo. Tek sad sam shvatio da imam divnu ženu pored sebe. Volim je i nikada je neæu ostaviti. Izvini, ali šta æeš, takav je život - rekao je zadovoljno se osmehujuæi. - To nije moguæe! - prosiktala je Lela. - Moguæe je, vidi - rekao je Stefan, okrenuo se ka meni i trenutak kasnije me strasno poljubio. Bio je to pravi pravcati poljubac, snažan i dubok - jedan od onih od kojih zastaje dah. Trenutno sam zaboravila Lelu i prepustila se uzvraæajuæi Stefanu punom snagom. Iz èarobnog sveta u kome smo se izgubili prenuo nas je tresak zalupljenih vrata. - Svaka èast, odlièno si to odglumio - rekla sam pomalo tužno se odvajajuæi od njega. - Ko je rekao da sam odglumio? Sve je istina... - odgovorio je Stefan, nasmešio se i ponovo poèeo da me ljubi. Prepustila sam mu se, u mislima zahvaljujuæi Leli na predivnoj ljubavi koju je, makar i nesvesno, zapoèela. Ko zna, možda zahvaljujuæi njoj jednog dana zaista postanem gospoða Petroviæ. Što da ne, u svetu ljubavi sve je moguæe!



--------------------------------------------------------------------------------


SPASIO SAM LEPU LJUDMILU IZ KANDŽI MAFIJE

Ne pamtim da smo ikada toliko dugo stajali na crvenom signalu, na pruzi od Subotice prema unutrašnjosti. A kondukter sam, evo, veæ petnaest godina... Napolju je duvala košava i putnici, obuèeni u jakne i kapute, bili su opravdano nervozni. Èim bi me videli da prolazim uskim hodnikom, izlazili su iz kupea i, pošto nisam mogao da im objasnim usled èega je nastao zastoj, grdili i mene i železnicu na pasja kola. Ali, ništa novo, navikao sam... Vagon restoran bio je pun dima i ljudi koji su srkali retku kafu ili se grejali alkoholom. Da bih se ugrejao, odluèio sam da budem revnostan i izvršim još jednu kontrolu karata. Vojnici, studenti, starci zadubljeni u novine, šverceri, piljarice... Uobièajena mešavina korisnika usluga Železnièko-transportnog preduzeæa. U jednom od kupea sedeo je nekakav razbacani tip koji sa uha nije skidao mobilni i pri tom mahao rukama, izražavajuæi oèito nemoæ zbog više sile koja ga je zadržala. Oko njega je sedelo pet devojaka, nijedna starija od dvadeset pet godina, koje su u odnosu na mobilnog galamdžiju predstavljale sušti kontrast. Kao da su odavno pomirene sa tim da ih sudbina baca kao orahove ljuske po uzburkanoj vodi, sedele su prekrštenih ruku i gledale tupo u patos ili kroz prozor. Meðu tim devojkama i tog tipa postojala je neka veza, to se dalo odmah videti... Elem, kada sam ponovo prolazio pored njihovog kupea, iz èiste radoznalosti, bacio sam pogled unutra. Tada sam se sreo sa oèima jedne devojke. Devojke koja je predstavljala neobiènu mešavinu azijatsko-slovenske lepote. Duga, crna kosa, jeftinom šnalom skupljena na temenu, visoke jagodice, bademast oblik oèiju, visoko èelo, guste i pravilno oblikovane obrve, pune usne. I - umesto smeðih ili crnih oèiju - dva oka boje razlièka. Te oèi, tako neobiène boje na licu Èerkeskinje pratile su me, kao hipnotisanog, do kraja kompozicije voza. Uskoro smo krenuli i šištanje otpuštenih koènica delovalo je kao uzdah olakšanja stotine putnika. U Beogradu sam predao smenu, otišao kuæi i dugo se prevrtao po krevetu. U misli mi je stalno doplazilo predivno egzotièno lice strankinje iz voza. I evo, dok se u ovom delu prièe prevræem u rastrzanom snu, red je da vam kažem nekoliko reèi o sebi... Siroèe sam od šeste godine. Otac je takoðe radio na železnici, gde je i smrtno stradao kada su ga prignjeèili odbojnici nezakoèenih vagona. Majci je, nepunih godinu dana iza toga, prepuklo srce, pa je za ocem otišla i ona. Sudbina, šta li, jer i oni su oboje bili ratna siroèad, tek ja sam, izuzev tetke u Srbobranu, ostao sam samcit na svetu. A tetka je imala svoju porodicu i ne preteranu želju da hrani još jedna usta, te su mene smestili u Dom za nezbrinutu decu. Najgore i najtužnije godine mog života! Po prirodi tih i povuèen, trpeo sam poniženja, batine i maltretiranja. Naravno, sve to je ostavilo traga na moj karakter - ostao sam stidljiv, nekomunikativan i èinilo mi se nespreman da pronaðem devojku i osnujem porodicu. Ukratko - samotnjak. A pomalo sam i strahovao od onog usuda da svi mi Panteliæi završavamo tragièno. Železnica me je stipendirala, ali sa jedva prolaznim ocenama u srednjoj saobraæajnoj školi, mogli su da mi ponude samo mesto konduktera."Pa dobro", mislio sam kad sam prihvatio posao, "imaæu svoj dinar i, uz skromne prohteve, dovoljno èak i da iznajmim mali stan u Beogradu". To sam i uèinio i smestio se u blizini hotela "Bristol". Dok sam služio vojsku u Bileæi, upoznao sam jednu gimnazijalku i to mi je bila prva i jedina ljubav. Dopisivali smo se i kasnije, ali kako su meseci prolazili sve reðe, dok se i to nije prekinulo. I onda jednog jutra iste one zime (negde pred Božiæ, došao sam sav skoèanjen na posao i još iz hodnika u stanici èuo da se iz kondukterske sobe ori muzika i prepliæu pijani glasovi. - Boža dobio petsto soma na Bingu - sa vrata me je doèekao kolega. Naravno, Boža je èastio sve redom i flaše vinjaka i piva praznile su se rekordnom brzinom. Iskreno obradovan, prišao sam Boži: - Božo, èestitam i želim da ih potrošIš u veselju i zdravlju - rekao sam mu. Potom smo se zagrlili i izljubili. Zakrvavljenih oèiju i kape zabaèene na teme, znojav od silnog piæa, Boža mi je tajanstveno namignuo: - Ima, braco, tek da vidiš šta je Boža pripremio za svoje prave drugare. Istina, Boža i ja smo se zaista dobro slagali i najèešæe radili u paru. Mislio sam da je ono bilo olako obeæanje pod uticajem maligana, ali malo kasnije Boža me odvede u stranu i reèe: - Dolazim po tebe veèeras u deset, da mi se lepo obuèeš i... Novèanik ti ne treba! Opaaaa... Lomi je, kume! - veæ sledeæeg momenta okrenuo se ka tranzistoru sa kog je treštala muzika. Pravo da vam kažem, dvoumio sam se da li da izbegnem to Božino specijalno iznenaðenje, ali nisam želeo da ga razoèaram. Boža se te veèeri pojavio sa pola sata zakašnjenja, ali u kakvom izdanju! Zeleno listersko odelo, ljubièasta košulja, lakirane cipele i zlatni prsten peèatnjak na domalom prstu. Dole ga je èekao taksi i on me je dozivao toliko glasno da su na okolnim zgradama poèeli da se otvaraju prozori i ljudi stali radoznalo da vire. Strèao sam dole, da bi ta halabuka prestala i uskoèio u taksi, gde su se pozadi veæ tiskali Joška i Ðuka, takoðe kolege sa posla. Boža je izvadio "manastirku", ponudio me i proderao se na uho taksisti: - Vozi, majstore, ne pitam šta košta! Ovom nije trebalo dva puta reæi i ubrzo smo prošli Zemun, Batajnicu i zaustavili se u Pazovi. U jednoj mraènoj ulici taksista nas je istovario ispred lokala, èije je ime bilo ispisano ružièastim neonskim cevima. Bila je to prostrana, preureðena seoska kuæa, sa "ajnfort" kapijom i žaluzinama na prozorima koje su skrivale pogled u unutrašnjost. Pored kapije bio je instaliran interfon. Boža je pozvonio par puta i rekao nešto u mikrofon. Vrata nam je otvorio kratko podšišan momak u trenerci i sve nas pretresao èim je zatvorio tešku kapiju. Ðuki je oduzeo bricu i stavio u neki metalni sanduk, a zatim nas otpratio do lokala, gde smo sreli još jednog mrgu, ali je ovaj bio obuèen u odelo. Došao je konobar, doneo piæe. Pijuckajuæi, radoznalo smo razgledali enterijer. Separei su bili razmešteni ukrug oko prostrane uzdignute bine od debelog providnog pleksiglasa. Kroz sredinu te "pozornice" prvovlaèila se hromirana šipka. Mislim da je sasvim jasno o kakvoj se vrsti lokala radilo. Iz nevidljivih zvuènika dopirala je erotièna muzika, obogaæena dahtanjem, a posebna prièa bilo je svetlo od kpojeg su stvari dobijale fluorescentan odsjaj. Joškini veštaèki zubi blještali su pri toj svetlosti kad god bi otvorio usta, pa je Boža u šali tražio od njega da ih skine da ne plaši narod. - Misliæe ljudi da si veèerao gips, ha, ha... - podbadao ga je. Ali, Joška nije mario veæ se, posle litre manastirke, cerekao kao lud na brašno. A onda je na pozornicu izašao neki zalizan tip koji je prièao bajate masne viceve i izvodio neke vulgarne maðionièarske trikove sve dok, negde oko ponoæi, nije poèeo glavni deo programa. Na binu su izlazile oskudno obuèene devojke: plave, crnke, brinete, šatirane... I ubrzo, tokom plesa oko šipke, ostajale bez ièega na sebi. Boža se skroz razmahao i kada bi neka od njih prišla našem stolu, kitio ih je novèanicama od pedeset maraka. U jednom trenutku odnekud se stvorio konobar i diskretno nas upitao: - Žele li gospoda da sa damama popiju piæe? - Pa zato smo i došli, prijatelju - rekao je Boža i bogzna koji put te veèeri mašio se za džep. Tako su, nakon "oficijelnog" dela programa, našem separeu prišle èetiri oskudno odevene devojke i iako smo se skupili da im napravimo mesta, one su onako rutinski sele svakom od nas u krilo. Osetio sam na kolenima meku i toplu žensku kožu i slab miris znoja pomešan sa nekim jakim parfemom. Rekao sam veæ da sam po prirodi stidljiv i nisam se usuðivao da dignem pogled, sve dok devojka nije poèela da mi razvezuje kravatu. - Nemoj! Ne treba - kajao sam se što sam se uopšte upustio u ovu avanturu. Ali, kada sam digao pogled ka devojèinom licu (koja nije prestajala da se bajagi muèi sa mojom kravatom), èekalo me je neverovatno iznenaðenje. Prepoznao sam je po oèima i visokim jagodicama, uprkos debelom sloju šminke i promenjenoj boji kose. Da, bila su to dva oka boje razlièka... Zurio sam u nju kao oduzet dok su mi se u glavi slagale kockice. Pa da, onaj mobilni zvekan bio im je vodiè, trgovac belim robljem, sirotim devojkama iz istoène Evrope. Bože, o tome sam samo èitao u novinama, ali evo, svedok sam da je ta pogana trgovina i te kako stvarna! Iz šoka od saznanja da je sudbina namerila da se ona i ja ponovo sretnemo (nažalost ovako) trglo me njeno pitanje: - A zaèem? Ruskinja, Ukrajinka, Moldavka... U polumraku ostalih separea bahanalije su veæ poèele. Neke devojke igrale su na stolu, a neke... Dobro, nije važno. Pažljivo sam skinuo ruke plavooke sa sebe i zamolio je da sedne pored mene. Poslušala me je, ali me je èudno gledala. Nisam gajio nikakvu nadu da me je prepoznala, ali sam želeo da saèuvam sliku prelepe, smerne putnice, a ne prostitutke. Osmotrio sam je iz profila. Imala je jedva vidljiv grè na licu, koji kao da je govorio da sve ovo ne radi iz zadovoljstva, veæ je na to bila prisiljena. Patila je, ukratko. U svojim razmišljanjima otišao sam toliko daleko da mi se èinilo da u njenim oèima i spuštenim ramenima mogu da naslutim oèaj i poziv za pomoæ. - E pa, braæo, ovo je prvi èin. 'Ajmo sad, igranka tek poèinje! - povikao je Boža koga su vešte ruke njegove pratilje veæ raskomotile do potkošulje. Ðuka i Joška su to jedva doèekali. Dok je jedan zakopèavao pantalone, drugi je zamalo prevrnuo sto prepun èaša i pepeljara. - Ama, šta je tebi? - Boža je video da u meni nešto kuva. A zatim se sagnuo do mog uha i zapitao: - Da nisi ti od onih? A? Znaš onih... - i pokretima prstima iskazao svoju sumnju da sam možda homoseksualac. Stvar je izgladila moja "devojka". Uzela me je za ruku i kao tele povela za ostalima. Zaputili smo se prekoputa, u dvospratnu zgradu u mraènom dvorištu. Negde iz mraka režali su psi. Ispred nas je išao onaj "humorista" i uveo nas u nemalterisanu kuæu koja ni iznutra nije izgledala mnogo bolje. Najpre se nešto dogavarao sa Božom, a potom nas ostavio u društvu devojaka koje su nas povele, svakog u zasebnu sobu. Nesvestan onog u èemu sam se obreo, tupo sam gledao u pornografske postere na zidu. Inventar sobe su èinili prostran krevet, lampa sa crvenim abažurom i ogromno ogledalo na plafonu. Otišla je u kupatilo i odande se èulo da se tušira. Na komodici pored kreveta stajala je staklena èinija sa prezervativima u raznim bojama. Izgledali su skoro kao bombone. Kada je izašla iz kupatila, devojka je bila obuèena u providni negliže i ja opazih da je savršeno graðena. Kao... Kao Venera. Duge noge, zategnuti mišiæi i male, ali izazovne grudi. Ponovo mi je sela u krilo i po drugi put zapoèela "operaciju" mog svlaèenja. Nisam se opirao, ali ona mora da je primetila moj pogled negde u prazno. - Ja se tebi ne sviðam? - pitala je na lošem srpskom. Uronio sam u te modro plave oèi i odmahnuo glavom. - Nije u tome stvar... Ja bih... Samo da prièamo. - Zdrava sam, nemoj da se bojiš - rekla je. - Ama nije to! Nego... Ne mogu da ti objasnim. Kako se zoveš? Kao da je konaèno ukapirala da od seksa sa mnom nema ništa, udobno se smestila na jastuke i odgovorila: - Ljudmila. - Odakle si? - Moldavija, Kišinjov. A kako se ti zoveš? - Dragan. - Imaš lepe brkove. Ja volim brkove - rekla je i pomazila me ispod nosa. - Zašto ovo radiš? - pitao sam je. Samo je slegnula golim ramenima. I uèinilo mi se, beskrajno tužno naslonila bradu na ružièasta kolena. - Mi smo se veæ sreli, znaš? - rekao sam joj. Pogledala me je zaèuðeno. - Ja sam kondukter, na železnici, video sam te u vozu iz Subotice. Možda se seæaš da smo dugo stajali na jednom mestu. Od tada mislim na tebe, ali sam sada jako nesreæan - morao sam da biram reèi i da sporo govorim da bi mogla da razume taj koktel oseæanja koji je u meni vrio. - Ah, nama su rekli da mi ovde budemo manekenke, a posle nam uzeli pasoše... I tukli nas i ljubili na silu - tiho je zašmrcala. Za još dvadeset minuta, koliko smo prièali, to jest, pokušavali da se sporazumemo, saznao sam da je bila neka gimnazijska prvakinja u ritmièkoj gimnastici i da je maštala o tome da na Zapadu napravi karijeru modela. Èim je postala punoletna, krenula je, èinilo joj se tada, putem u bolju buduænost. I evo gde je završila. Da stenje i glumi zadovoljstvo pod telesinama ko zna kakvih tipova... Utom se upalilo crvano svetlo i oglasilo neko neprijatno zvono iznad ulaznih vrata, što je bio signal da je seansa završena. Uspeo sam još da joj kažem da æu doæi ponovo. - Svakako æu doæi - i poljubio sam je u obraz. Tada sam video da je u srži Ljudmila neiskvarena i èestita devojka. Zamislite: pocrvenela je i zaplakala. U kolima koja su nas vozila nazad, dok su moje kolege buèno razmenjivali utiske, pravio sam se da spavam i doneo odluku: oteæu Ljudmilu od mafije, od trgovaca belim robljem! Kroz jedno tri nedelje sišao sam sa autobusa u Pazovi i uputio se ka striptiz baru. Bilo je veæ dovoljno kasno kada sam ugledao poznata ružièasta neonska slova. Odluèno sam prišao i pozvonio. - Da?! - èulo se iz interfona. - Zdravo! Hoæu da se vidim sa Ljudmilom, razumeš? Da se "vidim"! - Ko ti je pa ta? - 'Ajde, nemoj da se foliraš, bio sam veæ ovde. Sa druge strane je zavladao muk... - Slušaj, brate, sam sam i imam para k'o Džajiæ, pa ti odluèI - prosiktao sam u interfon. Vrata na kapiji su se konaèno otvorila i u mene je radoznalo zurio onaj tip u istoj trenerki, dok mu se iz leve ruke ka meni otimao rotvajler režuæi. - Ko æe vas, bre, sve popamtiti, sledeæi put kaži lozinku! - Zaboravio sam je, pa šta? - Uf, je l' imaš prangiju, nož... - pitao je. Otvorio sam kaput. - 'Ajde, upadaj! Sultan æe mi otkinuti ruku. Ne dopadaš mu se - dodao je. Izmicao sam se pred Sultanovim èeljustima, sve dok me nisu pustili u bar i posadili u separe. Imao sam plan. I trista maraka u džepu i mobilni telefon. Kad budem nasamo sa Ljudmilom, nazvaæu policiju i prirediti bandi raciju. Ha! Uvodni program bio je u dlaku isti. Muzika, vicevi, trikovi... Ali, od Ljudmile ni traga. Pored mene je sela neka ocvala sredoveèna žena, ofarbana u plavo. - Zdravo brko! Ja sam Lidija iz Zemuna i opaaa...šta imaš tu ? - uhvatila me je izmeðu nogu. Sklonio sam joj ruku i pozvao konobara. - Slušaj, komšija, vodi ovu od mene, došao sam zbog Ljudmile. - E, ovaj još bira - gnevno reèe Lidija iz Zemuna i odnjiha se od stola. - Žao mi je, gospodine. Ljudmila ima grip i mora da leži. Ako vam se ova devojka ne sviða... - poèeo je da utvrðuje novi pazar. - Ne smeta mi što ima grip. Hoæu sa Ljudmilom - bio sam uporan. - Pa... Zapravo, vidite... Ljudmila istina ima temperaturu i to, ali imala je i malu saobraæajku, ne prima mušterije. Mislim, malo se ugruvala i tako... Izvadio sam sto maraka i stavio mu u džep. - To je, brate, muzika za moje uši. Neka je i nastrano, ali volim ih modre, razumeš - namignuo sam mu. - Eh, moram da se konsultujem sa gazdom. Prošlo je dvadeset minuta kada se u separe uvukao proæelav, krupan èovek, sitnih, pronicljivih, svinjskih oèiju. - Kljun? - Molim? - Kažem: pandur? - ponovio je pitanje. - Gde je? - pitao sam. - Pa ti, moronu! Namirišem vas na kilometar. Šta 'oæeš? Izvadio sam moju železnièku legitimaciju i pokazao mu je. - Nemam ja veze sa policijom - rekoh. On je iz džepa izvadio olovku, papir i nešto prepisao iz moje legitimacije. "Auh, loše je krenulo", pomislio sam. - Ali zato voliš da biješ dok... - dodao je. - Volim, pa šta? A koliko èujem, ona je veæ obraðena - u tom trenutku sam to bio neki drugi ja. Glumac za kojeg nisam znao da živi u meni. - I ti bi baš Ljudmilu? - pitao je gazda. - Najbolja je! Bundesliga! Klimao je glavom. - Pazi, pre par dana išla je na posao sa strane i jedan od mojih pajvana izvrnuo ih je u jarak. Sreæa, samo se ugruvala. Može da te mazi, ili veæ šta, ali digneš li ruku na nju, napraviæu ti betonske cipele po meri, pa plivaj do Beograda! Jasno !? Sada sam ja klimnuo glavom. - Da! I to ti je dupla tarifa, za isto vreme - dodao je. Dok je odlazio, mahnuo je nekom rukom i uskoro sam se ponovo nalazio u dvospratnici, gde sam upoznao Ljudmilu. Izgledala je užasno. Sa "šljivom" ispod oka, nateèenih, razbijenih usana, zavojem oko glave, oteèenim nosem... Ali, dva plava oka su i dalje imala isto dejstvo na mene. - Zdrastvuj, Ljudmila! - pažljivo sam seo na krevet pored nje. - Nemoj da me gledaš! - rekla je i okrenula glavu ka zidu. Ma koliko da sam bio naivan ili glup, dalo se videti da je moja ljubav brutalno pretuèena. - Zašto su ti to uradili? Došao sam da ti pomognem. - Onda mi daj nož, staklo, žilet, bilo šta...- okrenula se prema meni i moleæivo me pogledala. - Hoæu da se ubijem! - Šta ti pada na pamet? Imam plan - izvadio sam iz džepa mobilni telefon (posuðen) - sada æu da zovem policiju i onda æemo... - Ne! - vrisnula je i otela mi telefon. - Sledeæi put iseæi æe mi lice. - Šta sledeæi put? - pitao sam. Tada sam saznao da je takve teške batine dobila jer je, sirotica, pokušala da pobegne kada je, tokom dana, oslabila pažnja èuvara. Našli su je na autobuskoj stanici, ugurali u kombi i pretukli na mrtvo ime. Toliko o saobraæajki... Ipak, verovala mi je. Dokaz je bilo to što mi je isprièala istinu. - Pa dobro, šta æemo sad? - upitah. - Ubiæu se - ponavljala je. - Daj, ne budi kukavica. Ja te od srca volim i ne mogu da živim bez tebe - rekao sam i pažljivo je pomilovao po glavi. Obesila mi se oko vrata i tiho poèela da jeca. Upalila se ona prokleta sijalica, oglasilo se ono odvratno zvono. Na vrata je hrupio stražar. - Evo, evo... - rekao sam mu, a njoj došapnuo da æu doæi èim smislim nov plan. Izbrojao sam novac i uputio se sad veæ znanim putem ka autobuskoj stanici. Jedne noæi, kroz desetak dana, zazvonio je telefon. Zvala je Ljudmila. - Ja više ne mogu - zaplakala je u slušalicu - ponovo sam u programu. - Sutra dolazim - odgovorio sam, sišao na ulicu, prvi put kupio cigarete i ispušio celu kutiju do zore. Ali imao sam nov plan. Istog dana, kasno uveèe, po treæi put zvonio sam na interfon Ljudmilinog zatvora. Usput su mi se pridružila i dva momka sumnjivog izgleda tako da sam preskoèio gnjavažu oko lozinke. Kada me je video, krkan u veèito istoj trenerci pokušao je da bude duhovit: - Opa... Stigao je i Romeo ! Uði, brko, dokle god nam zaraðuješ plate, dobro si došao! Momci su iz džepova izvrnuli èitav arsenal oružja, pa smo sva trojica ušli i zauzeli posebne stolove. Popio sam nekoliko oštrih piæa da se okuražim. Èim je završila taèku, Ljudmila mi je prišla i sela u krilo. Bila je na ivici plaèa. "Od radosti", kako je rekla. Rane su joj bile donekle zaceljene, a ostatke batina prekrivao je gust sloj šminke. Prišao je gazda. - Uz sado-mazo svinjarije, dupla tarifa, Romeo! (eto, dobio sam i nadimak) - rekao je. - Ne. Ne planiram ništa takvo, ali æu platiti i želim dve seanse zaredom - nastupio sam samouvereno. - Da neæeš i popust? - od smeha mu se zatresao podvaljak dok se gegao prema šanku. Kada sam mahnuo konobaru, da platim piæe i "uslugu" i zatražio pratnju do sobe, on je samo nemarno odmahnuo rukom. - Mani me, put znate i sami - odgovorio je. - A kerovi? - zabrinuo sam se. - Ni brige, u boksovima su. Izašli smo u dvorište, u hodniku sreli siledžiju u trenerci, koji je kazao: - Znaš ti brko šta valja, a ? Imali smo sat vremena da smislimo šta dalje. Èim smo ušli u sobu (bez prozora), po prvi put sam kroèio u kupatilo. Iznad WC šolje nalazio se prozorèiæ za provetravanje. Kroz njega je mogao da se provuèe èovek proseène graðe. Ali, nevolja je bila što smo bili na drugom spratu, odnosno na nekih pet metara visine. - Šta je iza kuæe? - pitao sam Ljudmilu. - Ništa. Njive. - Da li se bojiš da skoèiš. Napolju je sneg a ispod, kako vidim nije beton veæ zemlja - rekoh joj. Ona me je samo æutke odgurnula sa klozetske šolje, munjevito se provukla kroz prozor i nestala u mraku. Još u èudu, zbog njene hrabrosti i gipkosti, izvirio sam i ja dopola. - Šššš! - dozivala me je. - Dobro sam, skaèi brzo. Bila je više nego oskudno obuèena, pa sam najpre izbacio moju perjanu jaknu, a zatim i sam (s mukom) ispuzao napolje i uhvatio se za okvir prozora. Pustio sam se i kada sam dotakao zemlju, bacio sam se u stranu i poèeo da kotrljam, kao što su nas uèili na vojnoj obuci. Kuda sad? Duž zidova zaèelja kuæa trkom smo se uputili u mrak, ka centru. Na jednom mestu neèija bašta je izlazila na ulicu, sreæom ne na onu u kojoj se nalazio bar. Pogledao sam na sat. Imali smo još èetrdeset minuta vremena dok ne otkriju da smo nestali. A kada otkriju, lako æe pratiti naše traove u snegu. Savio sam žicu, propustio Ljudmilu i izbili smo na slabo osvetljenu ulièicu. U tom trenutku mi je sinulo! Sa tog mesta znao sam kako da stignem do železnièke stanice i to za najviše pola sata. Morali smo samo voditi raèuna da ostanemo neprimeæeni i da zametnemo tragove u bljuzgavici. Kada kažem neprimeæeni, shvatiæete da je to bilo teško izvesti jer smo predstavljali zaista neobièan par. Ljudmila u mojoj perjanoj jakni, golih nogu i u cipelama sa visokom potpeticom, a ja samo u sakou - na minus deset. Sreæom, bilo je kasno i nikog nismo primetili na ulicama tog malog grada. Uspeli smo. Zadihani, utrèali smo u èekaonicu. Odmah sam banuo u sobu dežurnog i za sobom uvukao Ljudmilu. Ona je cvokotala i pribila se uz razgorelu furunu. - Dragane! Otkud ti?! Hvala dragom Bogu, dežurni je bio moj stari poznanik iz saobraæajne škole Ljubiša. - Ništa me ne pitaj, skloni nas negde i ako nas budu tražili neki mrki, opasni momci, nisi nas video ! Uèiniæeš mi to ? - Ama dobro, samo da nisi nekog ubio - izbeèio je oèi kada je Ljudmila raskopèala jaknu. - Nisam. Juri me mafija. Prièaæu ti. Kad je sledeæi voz za Beograd? - pitao sam. - Tek u pet - odgovorio je, a zidni sat pokazivao je tek pola dva. - Gde da se sklonimo? - Ostanite ovde i zakljuèajte se, ja idem za šalter. Da, imaš ovde - pokazao je mastan paket na stolu - nešto slanine i pola flaše ruma u radnom stolu. Skuvajte èaj. Pristavio sam èaj i u æošku ugledao dugi èekiæ za proveru ispravnosti toèkova na vozu. - Sad smo na sigurnom? - pitala je Ljudmila. - Jesmo. Evo ti èaj. Ali ona je pored tople peæi veæ bila zadremala. Došli su u petnaest do tri. Èuo sam ih kroz zakljuèana vrata i stegao èekiæ u desnu ruku. Moj školski drug je poricao da nas je video. Njuškali su po praznoj èekaonici i klozetima. Jednom su probali da otvore vrata sobe gde smo se krili. - Šta je ovde, klipane? - pitao je neobièno dubok glas. Ljubiša mu je rekao da je to upravnikova kancelarija, da je unutra kasa i da tu nikako ne sme da ih pusti. Otišli su i posle sat vremena se ponovo vratili. Pitali su kad je prošao zadnji voz i u kom pravcu. - Za Novi Sad, sinoæ u 22 sata - nabusito je odgovorio Ljubiša. - A kada i gde ide sledeæi? - bilo je sledeæe pitanje. - U pet izjutra, za Beograd. Posle toga, Ljubiša je tiho zakucao na vrata, predstavio se i ja sam ga, još stežuæi èekiæ u ruci, pustio unutra. - Uf! - obrisao je èelo. - Ovima ne bih stao na crtu ni za milion maraka. - Pazi, života ti, da se ne vrate - rekoh mu. - Neæe. Potrpali su se, sa sve bejzbol palicama u kombi i èuo sam kako su rekli da idu u Beograd. Ne znam kako onaj debeli zna gde stanuješ, ali... Tada sam mu sve potanko isprièao. Samo je zamišljeno klimao glavom. - Pa gde æeš? - pitao je. - Prvim vozom do Novog Sada, onda u Srbobran, kod tetke - rekoh. - Uništiæe ti stan! - Neka. Dokumenta i ušteðevina su kod mene. Jedino... - Da se mala presvuèe, a? - pokazao je glavom ka usnuloj Ljudmili. - Javiæu ženi da nešto donese, a ti uzmi moj šinjel. - Drug si - zagrlio sam ga èvrsto. - Eeee... Kao u romanima - nasmejao se. Sreæa je bila na našoj strani. Na strani ljubavi. Kada smo tog dana kroèili kroz drvenu kapiju tetkine kuæe (koja je sad veæ bila udovica, sa decom koja su živela u inostranstvu), njenom iznenaðenju nije bilo kraja. Nisam umeo, a ni želeo da lažem. Tetki sam isprièao baš sve, ne krijuæi ni svoja oseæanja prema Ljudmili. - Ali, Dragane... Pa ona je... Znaš, onakva ženska, možda joj opet doðe u glavu, a ti blesav, koliko s dobar... - vajkala se tetka. - Neæe. Garantujem životom. Imao sam prilike da upoznam i ocenim ljude. Primi nas, tetka, samo dok ne proðe najgore. Molim te. Tetka je pristala, doduše ne baš oduševljeno, ali verovatno zbog griže savesti što me je kao malog ostavila u Domu. Bilo kako bilo, dala nam je da živimo u letnjoj kujni i život je krenuo skoro normalnim tokom. Ljudmila se bavila domaæinskim poslovima, ja sam nadnièario, testerisao drva, utovarivao ugalj... I da! Vodili smo ljubav opèinjeni jedno drugim, kao dvoje balavaca, što je Ljudmila zapravo u suštini i bila. Tek, bili smo sreæni. Jednog dana, kad sam unosio ampere sa ugljem u "naš stan", zatekao sam Ljudmilu da halapljivo jede kisele krastavce iz tegle. Iste noæi sam je èuo kako povraæa... Živeli smo kod tetke svega tri nedelje i ja sam znao da nema šanse da biološki otac tom detetu budem ja... Mislite li da sam se pokolebao? Da sam ijednog trenutka pomislio na to da treba da abortira (što je ona želela)? Nisam ni trepnuo, prihvatio sam je takvu kakva jeste. Ubrzo smo otišli na preglede i, Bogu hvala, i ona i dete bili su zdravi kao dren. Dalje je sve, kako kažu - hepiend! Stupio sam u vezu sa Božom, koji je bio sindikalni aktivista pa mi je sredio plaæeno odsustvo na godinu dana za doškolovavanje za viši rang u železnici. Ljudmila je pisala svojima u Kišinjov i oni su joj poslali potrebne papire da se venèamo... Dovoljno sam vas veæ gnjavio svojom prièom, ali želim da kažem još samo ovo: završio sam viši stepen u školi železnice, dobio nameštenje u Somboru i venèao se sa Ljudmilom, što je bio potez zbog kojeg se nisam pokajao nijednog trenutka. Beba, naša beba, treba da se rodi kroz nedelju-dve...

Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:09 Komentari ( 0 )

http://www.ljubavnazona.com/istina.html
http://www.ljubavnazona.com/istina.html
Utipkao LEA - 31.3.2005. u 21:07 Komentari ( 0 )

DNEVNIK TEK UDATE PLAVUSE:
DNEVNIK TEK UDATE PLAVUSE:
Ponedjeljak:
Evo zavrsio se medeni mjesec i smjestili smo se u nas novi dom. Veoma
je
zabavno kuhati za Toma. Danas sam napravila predivan kolac po ovom
receptu.
"Umutite 12 jaja odvojeno." No kako nisam imala dovoljno posuda, morala
sam
posuditi par od susjeda da bi umutila sva ta jaja. Kolac je ispao
super.

Utorak:
Htjeli smo vocnu salatu za veceru. U receptu je pisalo:"Posluzite bez
icega." To sam i uradila. Skinula sam odjecu sa sebe. Ali, Tom je doveo
nekog prijatelja na veceru. Nikad nisam vidjela tako zacudjena lica
kada sam
posluzila salatu.

Srijeda:
Odlucila sam da danas posluzim rizu po receptu koji glasi ovako:
"Potrebno
je dobro pranje prije stavljanja rize u kipucu vodu." Tako sam ugrijala
vodu, okupala se, pa tek onda stavila rizu da se kuha. Nije mi jasno
bilo
zasto sve to, jer riza nije imala nista bolji ukus.

Cetvrtak:
Danas je Tom trazio salatu. Probala sam novi recept. Glasi ovako:
"Isjeckajte sve sastojke i onda pospite po listovima zelene salate sat
vremena prije no sto je posluzite". Morala sam otrcati skroz do maminog
vrta. Posula sam salatu po listovima i cekala tu sat vremena da je pas
ne
pojede. Tom je navratio i pitao dali se osjecam dobro. Pitam se zasto?

Petak:
Danas sam nasla jednostavan recept za kolacice koji kaze ovako:
"Stavite sve
sastojke u zdjelu i dobro izmjesajte, i to je to". Kada sam to uradila
otisla sam do mamine kuce. Vjerovatno nesto nije u redu sa receptom,
jer
kada sam se vratila kuci, smjesa u zdjeli je izgledala isto.

Subota:
Tom je danas bio u kupovini i donio je kokos. Zamolio me je da je
sredim za
nedjelju. Nisam bila sigurna kako se kokosi oblace nedjeljom, ali sam
nasla
jednu preslatku haljinicu i male cipelice. Izgledala je preslatko, ali
kada
ju je Tom vidio, izasao je iz kuhinje brojeci do 10?!

Nedjelja:
Danas su Tomovi roditelji dosli na veceru. Htjela sam napraviti
pecenje, ali
sve sto smo imali u zamrzivacu bio je hamburger. Tako sam ga stavila u
rernu
i podesila kontrole na pecenje. Mora da nesto nije u redu sa rernom,
jer je
na kraju pecenja opet ispao hamburger?!

Laku noc Dragi Dnevnice.
Ovo je bio uzbudljivi tjedan. Jedva cekam sutrasnji dan, tako da mogu
isprobati nove recepte na mom dragom Tomu.

PITANJA AMERICKIH ADVOKATA

. "Kazite nam doktore, je li istina da kad covjek umre u snu, toga
nije
svjestan do ujutro?"
2. "Vas najmladji sin, dvadesetjednogodisnjak, koliko je on star?"
3. Jeste li bili prisutni kada su vas fotografirali?"
4. "Da li ste bili sami ili nije bilo nikoga?"
5. "Da li ste vi ili vas mladji brat ubijeni u ratu?"
6. "Da li vas je ubio?"
7. "Koliko su vozila bila udaljena u trenutku sudara?"
8. "Bili ste tamo dok niste otisli, jel tako?"
9. "Koliko puta ste izvrsavali samoubojstvo?"
10. Dakle beba je zaceta 8. kolovoza?
-DA
-A sta ste vi radili u tom trenutku?
11. Ona ima troje djece zar ne?
-Da.
-Koliko je djecaka?
-Nijedan.
-A djevojcica?
12. Kazete da stepenice vode dolje u podrum?
-Da.
-A, moze li se tim stepenicama popeti gore?


PLAVUSA ISPUNJAVA UKRSTENICU:

1. NAJZDRAVIJE PICE (4 slova).............PIVO
2. TELEFONSKI POZIV (3 slova)..............ZVR
3. GRAD U ITALIJI (3 slova).................TRS
4. VRSTA ZIVOTINJE SA KUCICOM (3 slova).....PAS
5. NIJE GLADAN (3 slova)................JEO
6. VIDI SLIKU (4 slova).................VIDO
7. ZENIN BRAT (5 slova).................JOSIP
8. NEIZLJECIVA BOLEST (4 slova)..........SMRT
9. DRAGI KAMEN (4 slova).................MILI
10. DIO PRIBORA ZA JELO (3 slova).........ZUB
11. ZENSKO DIJETE (3 slova).................ONA
12. NAJMANJI TROCIFRENI BROJ (3 slova)......000
13. MJERA ZA TEZINU (4 slova)..............UTEG
14. SVECANO ODIJELO (4 slova)...............CRNO
15. HLADNO ORUZJE (3 slova).................TOP
16. NEIZLJECIVA BOLEST (3 slova)............KAP
17. KOKOSJI PROIZVOD (4 slova)..............JUHA
18. ZAJEDNICA MUSKARCA I ZENE (4 slova).....STAN
19. MUZJAK VRANE (6 slova)...............VRANAC
20. MJERA ZA DRAGOCJENOST (5 slova).........NOVAC
21. SESTRIN MUZ (3 slova).................IVO
22. DIO KUPATILA (4 slova).................VODA
23. MORSKI GREBEN (2 slova).................MG
24. INICIJALI PJESNIKA JESENJINA ............PJ
25. ZLATO.................ZL
26. KISIK.................K
27. GRADANIN TIRANE (7 slova)..............TIRANIN
28. HLADNO ORUZJE (6 slova)...............PALICA
29. DOZIVLJAJ PRI SPAVANJU (3 slova)..........SEX
30. BIBLIJSKI LIK (3 slova).................POP


PORUKE CRVENOG KRSTA:

00. "...Uzeh ovaj humanitarni papiric..."
01. "...Ne dolazi. Ozenio sam se..."
02. "...Ne brinite se nista za staru, umrla je prirodnom smrcu..."
03. "...Ujak je otiso sa halikopterom..."
04. "...Eto, nemoj puno da se brines, zena ti je ugusena u konvoju..."
05. "...Mati samo place i strika... "
06. "...Uze malo papira da ti napisem svoju iskrenost prema tebi..."
07. "...Prvo da te pitam jesi'l naucio citati, ako nisi da ti ne pisem
dalje..."
08. "...Sjecas li se onih dana kad smo se dijelili na crne i zute..."
09. "...Kako te sluzi konj i sta s'njim radis..."
10. "...Stric Ante je umro. Evo vam adresa pa mu se javite..."
11. "...Prekuhala sam kosu..." (Dala je mini-val)
12. "...I nemoj se nigdje udaljavati radi razmjene..." (poruka poslana
zatvoreniku u Batkovicima)
13. "...To bi bilo sve. A sad imam nekih obaveza..." (poruka od
zatvorenika
u Batkovicima)
14. "...Pocela sam pricat' zivinicki jezik..."
15. "...sto i vama zelim u ovim teskim i ratnim slucajevima..."
16. "...Dom za nezaboravljenu djecu..."
17. "...Nenad nije bolov'o. Samo je rek'o: "Nedo, okrenu mi se
mozak!"I
to je bilo sve..."
18. "...Pisi mi molim te, da li ti je porasla frizura..."
19. "...Franjo je porast'o k'o konj..."
20. "...Sad se nalazimo u srpsko-hrvatskoj kuci..."
21. "...Sandra je smrsala, ostala je samo futrola od nje..."
22. "...Sto se tice nene, stvarno je slaba. Jezik joj okraco, jedva se
razumije sta prica..."
23. "...Toliko sam te pozelila da te ocima ne mogu nacrtat..."
24. "...Nemoj da me nosis u uspomenama k'o kamen u bubregu..."
25. "...Ne idem vise u skolu, idem samo u crkvu i na igranke..."
26. "...Mati, posalji vesova unutrasnjih..."
27. "...Izmedju mene i Damira je bilo nesto. (Metak)..."
28. "...ALAVIJU" ( I love you)
29. "...Ako slucajno nabave slikari filmove, za tebe cu sve uciniti..."
30. "...Stivena su osunetili..."
31. "...Svi klanjaju, samo je Huso ost'o prava komunjara..."
32. "...cuvaj svoj porodicni brak..."
33. "...Nemoj da ti se pamet mijenja prema meni..."
34. "...Isla sam kod zivcanog doktora..." (kod psihijatra)
36. "...Ana nam se obliznula, rodila je Tonija i Tonku ..."
37. "...Cale, pozelio sam te k'o zemaljsku kuglu..."
38. "...Nadam se da ces ovo moci sam procitati jer sam pis'o skolskim
slovima..."
39. "...Posalji iz Kladnja diplome od znanja..."
40. "...Neznam vise ni kako izgledas, sjecam se samo da si ostala iza
mene
mrsava k'o svraka..."
41. "...Dijete nam je pravo lijepo, isto umproforac..."

BISERI IZ OGLASA:

Prodajem lijep padobran, neotvaran, jednom koristen. Malo zamrljan.
Prodajem poluautomatsku motiku, ti je dignes a ona sama padne.
Prodajem kucu na klizistu, nije puno presla.
Mladim djevojkama podesavam CONFIG.SYS i pravim AUTOEXEC.BAT. Programer
Ukraden Mercedes 600 SEL sa aluminijumskim felnama, pionirovim multi CD
sistemom i 1000 vatnim ozvucenjem. Nalazacu nagrada.
P.S. Registracija nije bitna.
Koljem po kucama s vlastitim alatom
Kupujem kucu od cistog vlasnika
Trosjed u kvaru
Kuca u etapama, krov je prodan
Iznajmljujem sobu radnim djevojkama
TV, na pola dnevnika izgubi glas
Kupujem auto radio, novi ili ukraden
Umirovljeni penzioner
Jednosobna vrata
Gnojna cisterna
Krava, nije luda
Mladalacki dvosjed
Sobu iznajmljujem pretezno zenskoj osobi
Dvosjed na nerazvlacenje
Gradiliste s pogledom na okolis
Ekscentricna presa
Trebam djevojku, ne da radi nego da pije, da zabavlja goste
Mazda 626, glasi na mene
Vrata na sibanje
Plinska boca 200-kilska, 200 demokratskih maraka
Mercedes, garavi
Imam samo ono gdje muski pisaju
Trokrilni ormar za vjesanje
Neuseljiv stan sa stanarom
Zmijska torba
Trokrilni krevet
Kuca s okucnicom i vanjskom zemljom
Stednjak s cetiri gnijezda
Zidana vikendica, izvana jos nenabacena
Vozaca C kategorije, koji izvana ima mogucnost prikljucka na trofaznu
struju, trazim
Koze i jarice prodajem i oplodujem
Grobnica za sesteroclanu obitelj
Uhodani stambeni prostor
Violina u svirnom stanju
Jednosoban stan na zemljistu
Kopcana kosulja
Prodavacicu mesnate struke trazim
Opel Rekord, mrtvacki
Posao cuvanja djece trazim kod uracunjljivih ljudi
Prazne telefonske kartice mijenjam za ukrasne ribice
Mladi otkaceni decko trazi posao
Sarplaninac, birano musko stene, otac Buco Bjelovarski, majka odlicna
Tri ofucane fotelje
Pristojan sijamski macak bez iskustva, trazi iskusnu macku za
zajednicke
trenutke
Perilica rublja s iskustvom
Lipicanski pastuh, ergela Dakovo, ujahan i vozi, fijaker i gumenjak,
moze
zamjena za pistolj Crvena zastava
Limun u rodnom stanju
Vrtljive fotelje
Grdiliste s lokalnom dozvolom
Peci, 4000 i 5000 kalcija
Bolja gospoda bi cuvala dijete
Pec na kruto grijanje
Yugo, u ocajnom stanju
Sibirskog husky-a mijenjam za fotokopirni aparat
Lada Njiva
Golubovi visestruki sampioni, saljem ih postom
Stroj za rezanje uglova-coskalica
Ja bi se druzio s jednom sifrom iz oglasnika
Civiliziran poslovni prostor
Cetverouglasto gradiliste
Brzosivaci stroj
Yogi krevet za 1.5 osobu
100 deviznih maraka
350 cehovskih hvati
Kuca, sve komunikalije
BEOGRADSKI GRAFIT:

Ja ruzmarin sadim a Fridrih mi Nice !
- Umoljavaju se beogradjani da zive kako znaju . Na groblju nema mesta.
- Kad bi mi neko ruku polomio na cetiri mesta , vise ne bih isao na ta
mesta.
- Nemoj da places na mom pragu da mi vrata ne povuku vlagu.
- Gubim prisustvo duha kad osetim miris tvog pazuha.
- Probao sam na sve nacine iz domena jebacine.
- Ko peva zlo ne misli a ko misli nije mu do pevanja.
- Ne grli me nogama, bacicu te dogama.
- Dvadeset godina smo moja zena i ja bili srecni a onda smo se
upoznali.
- Monalizo, i ja bih se tako kliberio da stalno visim u Parizu.
- Ne bacajte pikavce u pisoar. Ovlaze se i onda ih je tesko pripaliti.
- Da baba ima tockove zvala bi se autobus.
- Lepe zene stvorene su za ljude koji nemaju maste.
- Zena je kao senka-ako trcis za njom izmice ti a ako bezis od nje juri
te.
- Stidne dlacice su kovrdzave da ne bi bole oci.
- Skini mi se s vrata- hocu da ih zatvorim.
- Volim seks i rado ga se secam.
- Kupujemo novu WC solju, stara se napunila.
- Trazio je zenu preko oglasa. Stotine ljudi se javilo sa molbom:
Uzmite
moju !
- Ovako lep oktobarski dana nismo imali celoga avgusta.
- PREDSEDNIK OPET NIJE BIO KOD KUCE KADA NAM JE BIO NAJPOTREBNIJI
(grafit osvanuo u Beogradu nakon bombardiranja rezidencije od strane
NATO-a).








GEORGE W BUSH (stvarni citati):

"Velika vecina naseg uvoza dolazi iz inozemstva."

"Cini mi se da smo krenuli nezaustavljivim putem prema slobodi i
demokraciji
- ali to se moze promijeniti!"

"U jednu rijec moze se sazeti odgovornost onog koji vlada, a ta jedna
rijec
glasi: 'Budi potpuno pripremljen.'"

"Mi cemo imati najbolje obrazovane Amerikance na svijetu."

"Mi stojimo uz NATO. Mi smo dio NATOa. Mi stojimo uz Europu. Mi smo dio
Europe."

"Za americku svemirsku agenciju NASA svemir je prvi prioritet."

"Kad pazljivije proucimo stvar, vidjet cemo da su ucitelji jedina
profesija
koja poducava nasu djecu."

"Vrijeme je za ljudsku vrstu da udje u Suncev sustav."

"Nadam se da ce Kongres izglasati zakon s kojim cu ja moci zivjeti cak
i ako
ne bude izglasan."

"Da u SADu postoji diktatura bilo bi mi mnogo lakse. Naravno, kad bih
ja bio
diktator."

"Divna stvar u knjigama jest to sto se u njima mogu pronaci i prekrasne
slike."

"Mi smo udvostrucili - s 50 milijuna na 195 milijuna - kolicinu novca
koja
nam je za tu stvar na raspolaganju."

"Sreo sam se jucer s predsjednikom Putinom. Cini mi se da je on vrlo
napredan covjek, kako se to kaze u nijansiranim diplomatskim
krugovima."

"Ovdje sam da vas obavijestim da ce salteri i avioni poletjeti s
washingtonskog aerodroma vec ovog cetvrtka."

"Donio sam neke jako dobre odluke u proslosti. Donio sam i neke jako
dobre
odluke u buducnosti."







http://www.superstvari.dzaba.com/custom2.html
Utipkao LEA - 31.3.2005. u 20:56 Komentari ( 0 )

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> Prva ljubav <<<<<<<<
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> Prva ljubav <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< ____________________________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________________________ Kako ljudi samo grijese kada pomisle da ljubav koja traje dugo kasnije postaje smisao zivota! Ljubav je kao cvijet, nemoj ga zalivati redovno, ubrzo ce da uvene, kao moja i njegova!! Bio je moja prva ljubav, ljubav koja je samo jednom boljela, a nikad se nije preboljela. Upoznala sam ga kod moga rodjaka u diskoteci. Na pocetku ga nisam bas tako podnosila, jer sam mislila daje macho, da mu je djevojka samo za jednu noc. Tek kada je saznao pravi razlog zbog kojeg necu da izadjem sa njim prisao mi je i rekao, da se nadjemo i da ga upoznam bolje, jer on nije takav kakvog ga ja smatram. Smatrala sam to veoma fer od njega i pristala da izadjemo. Dosao je po mene sa tamno plavim Golfom 4. Jos jednom su mi prosle lude misli kroz glavu kako je on samo folirant, ali sam ubrzo sama sebi rekla, prestani stvarati iluzije o drugima prije nego sto ih bolje upoznas! Tako da smo ja i ON prvi put izasli 07.22.1998!! Od tada smo taj datum poceli pamtiti kao pocetak jedne velike ljubavi!! ON je bio sve sto bi jedna djevojka mogla da pozeli, ponosila sam se sa tim sto imam deckao kao njega, ne samo sto je dobro izgledao, meni to nije bilo toliko vazno, sto je bilo glavno je da je moj decko njezan, dobar a pored svega iskren prema meni!! Bar sam tako mislila!! Prolazili su dani, mjeseci pa cak i dvije godine! Vodili smo se kao par koji se nikada nije posvadjao i o kojem se jednostavno nikada nije moglo nista ruzno cuti! Moje kolegice, pa cak i moji roditelji su bili 100% ubijedjeni da smo ja i on stvoreni jedno za drugo i da cemo se jednoga dana uzeti!! Ali da nasoj sreci dolazi kraj, saznalo se tek kada mi je tata rekao da imamo razgovor za papire za Amreiku. Bila sam ubijedjena da taj razgovor necemo proci, jer nisam mogla NjEGA ostaviti!! I dosao je taj dan, kada je zazvonio telefon, odmah sam se javila. Gospodja na drugoj vezi mi je rekla da imamo let za Jacksonville ( Florida ) 21.02.2001! Znala sam da mi je preostalo jos samo 2 mjeseca sa mojim dragim. Nakon tog razgovora on me je nazvao i pitao me ima li ista novo za nase papire, ja sam kao iz topa, bez ikakvog razmisljanja rekla da nema nista, nisam bila ni svijesna da osobu koju volim vise nego zivot svoj, lazem po prvi put. Dosla je Nova Godina. Proslavili smo je zajedno. On je govorio kako cemo iducu Novu Godinu docekati kao muz i zena, a ja sam znala da je zadnja Nova Godina koju slavim sa njim! Iz nekog bola jenostavno mu nisam mogla reci kada odlazim, a zaklela sam i ostale ako mu kazu da idem da mi umjesto na aeradrom mogu docu na sahranu. Tako da su me svi shvatili ozbiljno i nikom nije ni rijeci spomenuo! Dosao je taj dan, NjEGA sam nazvala i rekla mu da idem sa tatom u Split po neke papire i da cu ga nazvati tek nakon 2 dana. Posto je i on isao poslovnu u Madjarsku! Tako je i bilo, sa teskim bolom u srcu i dusi, otisla sam za USA! Nazvala sam ga tek nakon dva dana, kada mi je sa radosti reko da dolazi u moj grad, jer on je stanovao od mene 20 min udaljen, i da ce samnom provesti cijelu sedmicu, jer su poslovno bili u mome gardu!! Samo sam mu rekla da to nece biti moguce i dala slusalicu mome rodjaku,a on mu je sve obijasnio! Nakon toga sam ga pokusala nekoliko puta nazvati ali mi se nije javljo. Pomislila sam na najgore, a sta se gore moglo i desiti! Nakon 11 mijeseci provedenih u tugi i bez ikakvog znaka o njemu, moja rodica me je jedan dan nazvla. Saopstila mi je vijest koja me je prvo sokirala, a kasnije obradovala jer sam saznala koliko me voli i da sam mu ja znacila u zivotu! Ozenio se nakon 3 mjeseca kada sam ja otisla, a onda je dobio kcerkicu kojoj je dao moje ime! Neznam zbog cega, ali imam osijeca kada god on pogleda svoju kcerkicu da vidi mene u njoj!! Ja sam svoje srce dala drugome, koji me takodje voli, ali svoju veliku ljubav nikada necu zaboraviti, iako mi je bilo tesko jer nije htjeo da me saceka, iako sam se bila zaklela da cu se vratiti nazad njemu! Ipak smatram da je Bog mislio sa nama nesto posebno, i da svi u zivotu docekamo ono sto nam je sudjeno! ON me zove u godini 2 puta za moj rodjendan i svakog 07.22. za nasu godisnjicu, a to mu je i datum rodjenja kcerke!! Samo jedno znam dok zivim zivot, ja ga necu zaboraviti, a i zelim mu sve najbolje!!

http://superstvari.dzaba.com/Prva%20ljubav.html?st=Prva%20ljubav=2
Utipkao LEA - 31.3.2005. u 20:54 Komentari ( 0 )

>>>>>>>>>>> NESRETNA LJUBAV <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<
>>>>>>>>>>> NESRETNA LJUBAV <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< _____________________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________________ Ovo je prica moje proslosti a to je vrjeme kada se cmoke nisu davale slovima i kada nije bilo sve tako moguce. Tebi eto pisem nocas ovo pismo, koje ti vjerovatno neces nikad procitati koje ce znaciti samo jedno! ''oprostaj'! ili mozda, jos bolje, kraj! mojim iluzijama, snovima, koje sam tako beskperkorno gradila, vjerovala da ce se, ostvariti da tako mora biti, da tako hoce sudbina. Ali dragi Bog je bio vjerovatno zauzet negde drugdje. Ne bile su samo suze, tuga veliko razacorenje i na kraju nista! a tako sam te voljela. I kad to kazem, uvijek me osvjesti ta gruba realnost , koja je tako surova i istinita. A kad sam te upoznala izgledao si mi tako nestvaran, tako obican tip ali istovremeno i tako originalan. Sve one trenutke koje sam provela u tvom drustvu cuvala sam duboko u sebi zeljela sam nesto vise nesto ljepse zeljela sam tvoju ljubav. A pri tom grijesila. Ali dali mi se moglo zamjeriti! pa zeljela sam da me samo malo volis. Prolazili su dani mjeseci bili smo stranci bar je tako izgledalo, ali u mom srcu ne da nikad nisi bio stranac nego si bio ..... sta ? Svako jutro sam se budila s tvojim imenom na usnama, tvoja slika mi je uvijek lebdjela ispred ociju! Pa voljela sam te proklet bio. A sta sam ja bila za tebe jedna obicna osoba nevredna tvoje paznje. A tako sam zeljela da nadzem put do tvog srca koje je izgledalo tako kameno, hladno zauvijek nesvjesno da ja postojim. Pokusavala sam biti sa drugim misleci da to mogu ali ne sve bi se apsolutno isto zavrsavalo jednostavno zamene si postojao samo ti . Noci sam provodila licem zagmurenim u jastuk ocima natecenim od placa sva prazna i bezivotna. Bio si jedina stvar koju sam zeljela. Vremena su se mjenjala i postali smo sasvim slucajno nesto blaze od stranaca, postali smo dvoje ljudi koji polako odrastaju. Nije mi bilo nista vazno, niti sta je bilo prije niti kako bi se sta moglo protumaciti, opet sam bila svjesna samo toga, koliko te volim. Drhtala sam na svaki tvoj pogled pa makar on bio i slucajan bio si jedini a vjerovatno ces i ostati, zbog kojeg mi srce zaboravi pravilno kucati i koje kad te vidi propusti jedan otkucaj. Samo mi nikad nece biti jasno, zasto nikad, bar na jedan trenutak nisi zaboravi taj glupi ponos, mislio si da u mnogim stvarima izgledas ''frajer''. Ali da samo znas koliko si tada bio nezreo, glup ponekad i smjesan. A ja ne da nisam bila svjesna svih tvojih mana a one ne da me nisu odbijale nego su me i privlacile jer su pripadale tebi . I ako se sjecas jos da voljela sam tebe. A onda jedan dan mi se nesto desilo osjetila sam ti ja vise ne postoji. Dugo sam nepomicno sjedila, nesvjesna svega oko sebe. Dani koji su usljedili bili su naj gori dani u mom zivotu. Zamisli kako mi je bilo kad sam slusala tvoj glas tvoj smjeh a u meni se sve kidalo. Da ipak morala sam te zaboraviti. Tada sam na trenutak prestala postojati dugo sam vremena gledala zatvorenih ociju tumarala besciljno, sve dok neki tracak zivota nije poceo zivjeti u meni. Bilo je kao da sam se ponovo rodila. Pa i pak i nije bilo tako. I predobro sam osjecala da mi je jedan covjek ukrao dio mladosti. Ali zivot je tekao dalje, rekla sam jos jedna pljuska zivota u sred lica 'pognucu glavu'! Eto sad znas voljela sam te cisto iskreno nesebicno onako kada nekog volis a to ti je prvi put da zaista volis pa ipak nesretno. Sve vise pocinjem vjerovati da ljubav postoji samo za odabrane ja valjda tu nisam spadala. Ponovo sam okrenula stranice mog dnevnika stranice ispisane mladosti i stavila tacku na kraju necega cega nije nikad ni bilo. Listam taj dio mog zivota i oci me bole od te bjeljine i vicem i placem i zovem al koga? Jer svi oni koji su mi potrebni nalaze se u tudzim zivotima a sto je naj gore i svi oni koji ce doci vec ce biti necije ispisane stranice zivota. A moje stranice ce ostati ciste i bjele pune neceka a ipak prazne sa tackom na kraju necega cega nikad nije bilo.




http://superstvari.dzaba.com/Nesretna%20ljubav.html?st=Nesretna%20ljubav=2
Utipkao LEA - 31.3.2005. u 20:54 Komentari ( 0 )

RASTANAK
RASTANAK

KRAJ NJENOG GROBA SA TUGOM STOJIM STALNO OSJECAM SVE VECU TUGU.VOLJELA ME,ZIVJELA BEZ MENE,A JA SAM UVJEK VOLJEO DRUGU.UVJEK KAD SAM SDRUGOM BIO ZVALA ME JE JEDINI MOJ,A JA JU VOLJEO NISAM MNOGO I ZATO JE DALA ZIVOT SVOJ.NIJE HTJELA VISE DA ZIVI DA PLACE I DA PATI,UZALUD SVE,SAD JE NEMA I JA ZELIM DA MI SE VRATI,BIO SAM SUVISE GRUB I NISAM HTJEO LJUBAV DA JOJ DAM I SAD AKO MOGNEM BEZ NJE DA ZIVIM KUNEM JOJ SE

"OSTACU SAM" :-( :-( :-(


http://www.superstvari.dzaba.com/custom3.html
Utipkao LEA - 31.3.2005. u 20:53 Komentari ( 1 )

Tony
DEMANTUJEM OVO STO JE OVDJE NAPISANO ....OVO ....NISAM JA UTIPKAO A POZNAT JE RAZLOG ZASTO JE UTIPKAN A ON JE ZNAN SVIMA ..........OSIM TOGA ZELIM RECI JOS NESTO DOTICNIM DAMAMA ONE KOJE ZNAM A ISTO TAKO I ONE KOJE NEZNAM STO ME SVAKODNEVNO ZATRPAVAJU SA MAJLOVIMA HVALA IM NA OVOLIKOJ PAZNJI DO SADA NISAM NIKOME ODGOVORIO ALI DANAS CE DOBITI ODGOVOR SVI ........A DOTICNA DAMA STO JE KOPIRALA OVU PIJESMICU I METNULA JE OVDJE POTPISUJE SE SA MOJIM IMENOM..MISLIM DA JE DOSTA NISKO I PRLJAVO ...AKO JE VEC UTIPKALA PIJESMICU ZASTO SE DOTICNA DAMA NE POSLUZI SVOJIM IMENOM...
OVO JE NAPISANO OD
Antonio Tony Perkossi
Utipkao Antonio Tony Perkossi - Swiden - 31.3.2005. u 11:41 Komentari ( 2 )

od Tonya
LJUBAVI MOJA JEDINA I NAJDRAZA POKLJAN TI JEDNU PIJESMICU OD DANAS

PROBUDIO SAM SE

ZAPALIO SAM CIGARETICU

PIJEM KAFICU

I GLEDAM TVOJU SLIKICU

I NASTALA JE JEDNA PIJESMICA ZA MOJU JEDINU LJUBAV

CMOKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKK







MOJA JEDINA

29.03.2005



Kad hladan vjetar zapuse
i zima predje preko moga praga
a i kada me srce jako zaboli
ja pomislim na tebe moja mirsada
oci se moje odmah nakvase
a i suza krisom potece
ne zelim vise da padne mrak
i da bez tebe zatekne me vecer
piri vjetar sada i hladna je zima
a u meni tebe sve vise i vise ima
ma bas me briga ako nocas odu svi
jer za mene postojis samo ti
moja jedina i najdraza ljubavi
idu dani ma tko ih jos broji
i zima ce proci ali mi necemo biti sami
ova moja pjesma neka svijetom leti
da te pronadje u Sarajevskoj tami
znaj da dani su dugi a noci jos duze
a oko mene neki ludi snovi kruze
u njima jedno mjesto je mira
tuga bez tebe moje srce dira
a ni san ne mogu da dozovem
noc beskrajna mi prekida dane
a samo tebe ljubavi dozivam
da mi dodjes da me spasis
jer samo ti mozes da mi zalijecis rane
prolazim sada nasim stazama starim
i zelim samo da grijem ruke tvoje
a tebe sada nema a ja te tako zelim
i dok molim nebo da zore svanu
uzalud nocas pruzam ruke u noci
samo se pahulje tope na dlanu
dok iz daljine kao teski snovi
sive se magle polako i lijeno vuku
ja gledam i cekam da te prepoznam
i da kroz pahulje pruzim ti ruku
jer voliti tebe znaci imati dusu
a to znaci imati i veliku srecu
jer znam u tebi da nikad razocarati se necu
a zasto te tako jako i strasno volim
pa znas sada valjda vec i sama
jer tebe ja zelim samo za sebe
ja volim te do zvezdanog sjaja
i hocu te sve do samog naseg kraja

POSVECENO JEDINOJ MOJOJ LJUBAVI MOJOJ MIRSADI

OD SAMO NJENOG I ZAUVIJEK SAMO NJENOG TONYA


Utipkao Antonio Damir Perkossi - Tony - 30.3.2005. u 13:38 Komentari ( 1 )

JUTRO
GDJE AE JUTRO DA PROVEDE
NEGO KRAJ MENE
I KAD GA GLAVA BOLI ON LJUBAVI NE ODOLI
ON SE LJUBAVI NE BOJI
GDJE SRCEM GOVORI
I DALJE ON LJUBAV SALJE
Utipkao NINA - 29.3.2005. u 22:46 Komentari ( 0 )

Stranica (Page):   << Natrag (Back)   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83   84   85   86   87   88   89   90   91   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155   156   157   158   159   160   161   162   163   164   165   166   167   168   169   170   171   172   173   174   175   176   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186   187   188   189   190   191   192   193   194   195   196   197   198   199   200   201   202   203   204   205   206   207   208   209   210   211   212   213   214   215   216   217   218   219   220   221   222   223   224   225   226   227   228   229   230   231   232   233   234   235   236   237   238   239   240   241   242   243   244   245   246   247   248   249   250   251   252   253   254   255   256   257   258   259   260   261   262   263   264   265   266   267   268   269   270   271   272   273   274   275   276   277   278   279   280   281   282   283   284   285   286   287   288   289   290   291   292   293   294   295   296   297   298   299   300   301   302   303   304   305   306   307   308   309   310   311   312   313   314   315   316   317   318   319   320   321   322   323   324   325   326   327   328   329   330   331   332   333   334   335   336   337   338   339   340   341   342   343   344   345   346   347   348   349   350   351   352   353   354   355   356   357   358   359   360   361   362   363   364   365   366   367   368   369   370   371   372   373   374   375   376   377   378   379  380  381   382   383   384   385   386   387   388   389   390   391   392   393   394   395   396   Napred (Next) >>