Citati iz knjige "Otac moje kaeri" - (Nenad Veliekovia)
1.
-Na šta rade brodovi?
-Na vjetar.
-Na šta rade tramvaji?
-Na struju.
-Na šta rade mlinovi?
-Na vodu.
-Na šta rade lokomotive?
-Na ugalj.
-Na šta rade automobili?
-Na benzin.
-Na šta rade tate?
-Na poljupce.
2.
Prvo zaeujemo tapkanje bosih stopala po rasušenom parketu, potom osjetimo njena mala koljena u slabinama, najzad bljesne noana lampa i djevojeica sa slikovnicom oštrih korica uvuee se u postelju izmedju nas.-Ko ae mi eitati?
-Šta?
-Uspavanu ljepoticu.
-To znaš napamet.
-Eitaj mi.
-"Nekada davno u zemlji dalekoj živjeli su kralj i kraljica."
Znam redoslijed. Na petoj strani pitaae me šta je lomaea....
-Šta je lomaea?
-Velika vatra.
Na šestoj tražiae da joj pokažem Suneicu...
-Ko je Suneica?
-Ova u sredini.
-Nije, nego ova debela.
-Pa što pitaš kad znaš?
-Eitaj dalje.
-"I tako prodje punih petnaest godina. Uoei šesnaestog rodjendana, kada je trebalo da Ružica napusti kolibu i vrati se u dvor, u kolibi je vladala velika živost."
-Eitaj dalje.
-"Za to vrijeme nesreana Ružica sjedila je u svojoj sobi i gorko kakala."
-Fino eitaj!
-"I gorko plakala. Odjednom, dopre do nje neka tiha melodija koja je oraspoloži. Melodija je pozivala i mamila. Ružica u tom easu pridje kretenu."
-Fino eitaj!
-"Vretenu"
Djevojeica spava.
3.
-Šta je to kredit?
-Na primjer, tebi treba marka za eokoladu i ja ti posudim. Ali se dogovorimo da mi sutra vratiš marku i po. Ako nemaš, onda mi prekosutra moraš vratiti dvije marke. I sve tako. I ako nemaš da mi vratiš, onda ja dodjem i uzmem ti nešto.
-Šta?
-Uzmem ti Barbiku!
-Uf! Barbika košta k`o trideset eokolada.
-E, sad znaš šta je kredit.
4.
-Šta je to subjektivno?
-To je ono kako ti nešto vidiš. Ti misliš da sam ja najbolji tata na svijetu i to je za tebe istina ali ima puno boljih ljudi od mene.
-Ali i ti si isto dobar?
-Nekad jesam, nekad nisam. Isto kao i ti. I kao svi ljudi.
-I kao predsjednik?
-Šta predsjednik?
-Je li i on nekad dobar a nekad nije?
-Ne znam. Valjda jest.
-Kad nije?
-Šta ja znam.... Kad ne govori istinu.
-A šta je slagao?
-Ne mora ništa slagati. Kad te ja pitam ko je pojeo eokoladu, šta ti kažeš?
-Ništa.
-Eto vidiš. Neaeš da lažeš ali neaeš ni da govoriš istinu. Tako i njega pitaju a on auti.
-Jel i on voli eokoladu?
-Ne znam.
-Šta ga pitaju?
-Pitaju ga ko je pojeo milijardu eokolada.
-Koliko je to milijardu eokolada?
-Kao kuaa.
-Meni bi bilo muka. A eije su to eokolade?
-Mamine, moje, bakine, tetkove, naših prijatelja, komšija......
-Je li to sve pojeo jedan eovjek?
-Nije, nekoliko njih.
-Ko?
-Ne zna se.
-Kako se ne zna?
-Fino. Nije ih niko vidio.
-Baš niko?
-Baš niko.
5.
-Tata, jesmo li mi platili plin?
-Jesmo.
-A zašto su ga onda nama iskljueili?
-Jer smo ovce.
-Ne kontam.
-Ima vremena, skontaaeš. Na jesen kreaeš u školu. Biaeš mali vojnik u velikoj bitci za znanje. Naueiaeš mnogo važnih stvari. Naueiaeš da dižeš ruku kad te nešto pitaju, da ne govoriš dok te ne pitaju, da stojiš u redu, da ustaješ kad ti se ne ustaje, da ideš na spavanje kad ti se ne spava, da se djeca djele na razrede i odjeljenja, da se jede kad je pauza a ne kad si gladna. Naueiaeš da zbog krivice jednog obieno kažnjavaju cijeli razred.
-Zašto?
-Zato da jednom, kad porasteš, mogu da ti iskljuee plin iako si ga na vrijeme platila.
6.
-Tata, zašto onaj policajac tjera onu nanu?
-Zato što nana prodaje priglavke i eajeve na ulici.
-Pa šta?
-Ne smije se prodavati na ulici. Takav je zakon. Šta misliš, kad bi sve nane izašle na trotoar da nešto prodaju, šta bi se desilo?
-Ne bi niko mogao da parkira auto na trotoar.
-Ne smije se parkirati na trotoar.
-A zašto onda onaj policajac ne otjera one aute kao nanu?
-Koji je ono auto?
-Novi audi!
-Odlieno. Baš zato. Da je neki stojadin, otjerali bi ga. Ali audi se ne smije tjerati.
-Je li takav zakon?
-Jeste. Nepisani. Imaš pisani i nepisani zakon. Pisani važi za nanu a nepisani za audi. Šta misliš, boji li se onaj policajac nane?
-Tata, jesi smiješan! Kako ae se policajac bojat` nane?
-Nikako. Zato je i tjera. A onoga ko ima audi se boji. I zato se pravi da ga ne vidi. Kad imaš dobar auto onda smiješ sve.
7.
-Tata, jesu li ove eike u nekoj školi?
-Nisu.
-A što onda dižu ruke?
-Glasaju.
-Šta je to glasaju?
-To je kad ih ovaj ovdje nešto pita i onda svi koji su za to, dignu ruke.
-Kao kad ueiteljica pita ko zna?
-Jeste, samo što ovdje dižu ruke uglavnom oni koji ne znaju.
-Ovaj eiko spava!
-Ne spava, samo žmiri.
-Zašto žmiri?
-Otkud ja znam zašto žmiri. Puši u te balone.
-Šta gledaš kad je uvijek isto.
-Nije. Sad govori drugi eovjek.
-Nije. Ovo je onaj isti.
-Nije, drugi je, samo su oba stara i aelava pa misliš da su isti.
-Ovaj eaeka nos!
-Ne eaeka, samo se eeše.
-Eaeka, fino sam vidjela!
-Dobro, eaeka.
-Plaaamo li mi gledanje televizije?
-Ne.
-Onda ae nam iskljueiti struju.
-Zaslužili smo kad smo glasali za njih.
-Za ovoga koji eaeka nos ili ovoga koji žmiri?
-Za obojicu.
|