Moja prica se ne razikuje od mnogih drugih koje sam imala priliku da procitam u casopisima samo sto ej moja istinita i zelim svoje iskustvo da podijelim sa vama.Mislila sam da se to meni nikad ne moze da dogodi.... Ukratko da vam kazem par rijeci o svom dosadasnjem zivotu.
Rodena sam i odrasla sam u Zapadnoj Bosni i imala sam jako lijepo djetinjstvo,bila sam naprosto sretna sto sam imala tako divne roditelje na koje sam mogla uvijek da se oslonim.Onda dolazi taj prokleti rat i sa roditeljima izlazim najprije u Hrvatsku a zatim i za Italiju.Tu se skolujemo ja i brat,nalazimo posao i ja upoznajem jednog naseg bosanca koji je roden i odrastao u Italiji.Poceli smo da se svidamo jedno drugom i uskoro iz naseg prijateljstva rade se ljubav.On je od mene stariji 6 godina,njemu je bilo 26,a meni 20 godina kada smo stupili u vezu a poslije godinu dana smo odlucili i da se vjencamo i zasnujemo familiju.Imala sam uspjesnu karijeru,bila sam dobro organizovana poslovna zena koja je bila cijenjena u drustvu.Moj brak i nije bio bas onakav kakvim sam ga ja zamisljala,ali zivjlei smo samo nama poznatim zivotom,nije bilo nikakvih svada ali nesto nije stimalo.Uvijek sam znala da se brak mora njegovati i ja sam u nasem braku bila jedina zrtva.Poslije 4 godine braka odlucila sam da ne zelim vise ovakav brak,zelim muza ali u pravom smislu te rijeci.Bila sam veliki protivnik prevara.Preko chata upoznajem momka sasvim slucajno,nasa prica pocinje tako nenedano.Nismo bile osobe koje lazu,mada ih je na chatu jako mnogo.Ponekad bi mi se javio cisto da vidi kako sam i da me pozdravi,a ja sam uvijek prizeljkivala da mi se javi jer mi je bilo jako ugodno da pricam sa njim.Bila sam jako opustena kada razgovaram sa tim famoznim bicem.Malo po malo saznali smo dosta toga jedno o drugom i nasi razgovori su postali svakodnevni,mislim da su nas spojile nesretne sudbine.Zeljeli smo da pomognemo jedno drugom,on meni da zaboravim jedno jako ruzno iskustvo u mom zivotu koje nije vrijedno pomena,a ja njemu da zaboravi jednu zensku osobu koja ga je proganjala.O sebi sam mu rekla svu istinu,ali ipak iz meni nepoznatih razloga nisam mu rekla da sam udata,ni dan danas neznam zasto mu to nisam rekla.Poceo je da mi se svida kao osoba i sve vise sam pocela da razmisljam o njemu i o nasem chatanju koje je postalo svakodnevno,jednostavno nisam mogla da zamislim svaki naredni dan bez tog muskarca,postala sam naporosto ovisna o njemu,a mislim tako isto da je i on o meni.Pokusali smo da potisnemo proslost.Bilo je tu raznih trzavica,prepirki,svada itd...ali to ej valjda normalno kada osobe odgovaraju jedna drugoj.Svakim danom sve vise sam postala ovisna o njemu,svatila sam da sam se zaljubila,da ne mogu bez njega.Odlucila sam da bih to sve trebala da prekinem posto sam ipak udata a nisam mu to rekla.Rekla sam prijateljici da mu javi da sam izgubila zivot u saobracajnoj nesreci,posto nisam vidjela drugi izlaz.Javila mu je i ja sam osjecala jaku bol,patila sam jako puno.Neznam ni sama ali mislim da mu je moja prijateljica poslije javila da nisam poginula,nego da je ipak razlog to sto sam udata.Molio je moju prijateljicu da mu se javim porucivao mi da mi je sve oprosteno,ali bojala sam se jer znam da sam ga povrijedila a nisam volila kada ljudi pate,a pogotovo osobe do kojih je meni stalo.Ipak me je prijateljica uspjela da nagovori da razgovaram sa njim,znala je da se u mojoj dusi desavaju bure.Pristala sam posto je to osoba koje zasluzuje izvinjenje i objasnjenje.Taj andeo nizasta me nije krivio,oprostio mi je sve,mada ja sebi to nikad necu oprostiti.Rekla sam mu svu istinu saslusao me i rekao da odlazi u Legiju Stranaca,da ne moze da podnese to sve sto mu se desavalo u posljednje vrijeme.Pokusavala sam da ga ubijedim da ne ode i uspjela sam u tome,vjerovatno zato sto smo jos uvijek osjecali nsto jedno prema drugom.Pokusavali smo da se razidemo ali bezuspjesno,nismo mogli,izdrzali bih 3 dana a 4 dan bih opet bili zajedno.Bilo je mnogo uspona i padova u nasoj vezi.Moj andeo je razumio mene a tako isto i ja njega.Ali nije sve tako idealno,bilo je tu dosta suza,mislim da bih napravile more,dosta boli i patnje.I konacno kada smo se dogovorili da cemo da izdrzimo jer zaista zasluzujemo srecu i zaista se volimo.Ja saznajem da bolujem od leukemije,to je bio sok.Nisam mogla da vjerujem da se to meni dogada,sada kada se konacno osjecam voljenom i sretnom.Nisam htjela mog andela ponovo da povrijedim jer to nije zasluzio,ali ipak zasluzio je da zna istinu.To je bio jos jedan udarac na njegovu licnost,nije htjeo da vjeruje,ali nazalost to je bila gorka istina.Znao je da moram proci kroz mnogo sto ali sama,posto muzu nisam rekla za svoju bolest,a moji roditelji su odselili hiljadama kilometara daleko od mene.Moj andeo mi je davao podrsku,beskrajnu ljubav i cinio me jako sretnom u tim teskim trenucima kroz koje sam prolazila.Cvrsto sam odlucila da cu da se izborim sa ovom prokletom bolescu,da cu da ozdravim za svog andela kojeg volim beskrajno vjecno.I tako sada sjedim u sobi u jednoj klinici i pisem svoju tuznu pricu za koju se nadam da ce da ima konacno sretan kraj.Ove moje suze su svjedok da svog andela beskrajno volim i voljet cu jos mnogo dugo.Sretna sam sto uopste postoji bice koje me razumije i voli nesebicno,onako istinski.Andele volim te i voljet cu te tvoje i samo tvoje pile!!!Mislim da ce ova prica ipak imati steran kraj,jer nakon svih patnji i boli ipak zasluzujemo srecu!
VOLIM TE ANDELE!!!! |