I nudim ti se ja, a ti me odbijaš ....
Ma samo sedi tu ponuđen ko počaščen..
Zakrvili smo, gotovo je zauvek izludila sam te, a i ti mene. Neznam Branko šta mi je kad si ti u pitanju nisam normalna. Da to naše muvanje nije normalno, nije i šta sad. Ja Bane nisam tako usporena već implusivna osećajna. Dobra garderoba mi je bila da se svidim tebi. I ako izađem negde ne spremita ne osećam se prijatno, i ja ljude ne ocenjujem na osnovu njihove garderobe. Šta sam ti sve rekla,jesi ljut ja jesam, „flertujem sa svima“, a šta ti radiš zavodiš me, a onda spuštaš. Blago je ono šta sam ti rekla koliko si me izludio. Jesi li i ti više normalan , otkad si postao toliki matrijalista, Bane zar stvarno misliš da se sve može kupit?“Ne mogu ni ja imat sve što poželim“ , ja nikad nisam rekla da mogu imati sve, ali tebe mogu imati. Da „kako te mogu imati“ pitanje na mestu?! Ja sam znala da ne mogu i znam koliko sam noći provela besani, ali moj inat te je gledao u oći i govorio da može. Da može, ali u nekom drugom životu, a sad je bolje da se ne sretnemo ni tad.. Jebi ga nerviram te, jednom ćeš se pokajat kad u svom sečanju budeš tražio „kvalitetne devojke“, koje ne razmišljaju već srljaju glavom bez obzira, ali su kvalitetne. Da ti tražiš da one razmišljaju, ali svatit ćeš ti da zjala i ako iplusivna i nepromišljena ipak zna razmišljati, da veruj mi zna., Nije imala vreme sa tobom, ali značio si joj. Jebi ga Bane nikad nisam bila kao druge, nisam navikla da ja muvam nekog i eto išla sam iz krajnosti u krajnost. Luda i hladna do kraja, a sa druge strane si mi mnogo značio. Izgubila sam izgleda najkristalnije staklo koje je puklo. Srećan mi budi i voli nekad nekog.. Evo sad verovatno misliš da sam luda i što sve ovo pišem. Davno su stari ljudi rekli da papir može sve izdržati, a internet je moderniji način toga papira nemoram pakovati u kovrtu i slati ti, to pismo, a mogu te zamolit da pročitaš. Mogu li ja izdržati dobro pitanje? Mogu navikla sam ja na poraze u životu i ako izgledam „kao da se svet vrti oko mene“ tvoje mišljenje, ja znam da nisam takva. Možda da me je život samo mazio bi bila. Ovako nisam... Ali ja više ni ne želim da se ispovedam tebi. Da si želeo da me upoznaš videli bi se davno negde nasamao,i znao bi jednostavno kakva sam. Ma i pogled ti je dovoljan prema meni da vidiš, da nisam to što si rekao. Nebi ko zna nakon koliko godina zakrvili, da zakrvili i nisam sretna ni malo zbog toga. „ponosna na sebe što sam ti sve to rekla“, žao mi je što sam ti to sve rekla što nisam znala dostojanstveno izgubiti. „Ako ti misliš tako, tako je. I izači.“
Ne ja sam morala terati svoje. Raspravljat o nećemu u šta ni sama nisam verovala, spustiti se na najniži nivo... na „marš...“ ja sam ostala ma nisam ni ja normalna. Rekla sam ti da se raspitaš kod ljudi koji me poznaju kakva sam tada me nebi prepoznali ni oni. Jer ja pored tebe poludim postanem ironična i svakakva samo ne i normalna.. „mi volimo da se molimo“. Ne ja ne volim da se molim nego da mi momak pokaže da mu je stalo, da se trudi malo oko mene. Ali, to može momak kome je stalo izvini... preterala sam,sve te godine pravila sam se glupa i slepa. Bilo je tu par ljudi koji su me upozoravali i štitili, verujem da je jedan od njih bio to veće, da bi prestala na vreme. Da bila sam bez granica , ali vreme nemogu vratiti. Mogu ti se fino izviniti iskreno i iz srca, što i radim sa poširokim objašnjenjem, a moglo je i bez njega. Još jedna od mojih mana da ne volim ostavljt ne dovršene stvari, pa ću objasniti do kraja. Veče pre ti nisam poslala onu poruku „kako bi nam lepo bilo da smo zajedno“ . nisam ja tako uobražena da donosim komentare u tuđe ime i odlučujem da sam ja savršenstvo za njih, veruj mi nisam. Kad malo razmisliš, kako su izgledale moje poruke svatit ćeš i sam.. Sa druge strane je tebi to siročetu jako smetalo, a ipak si odgovarao. Naravno kad si raspoložen za zezanje. Nisam imala petlju da ti se javim ja nakon svega šta su ti slali i eto uživala sam da znam da bar čitaš te poruke i odgovaraš. ..
Toliko Branko, još jednom ti se želim“ izviniti“ i mislim to stvarno, ne izvinjavam se reda radi, kako si rekao ,ko danas misli na red. Jedino da je ovaj razgovor vođen u četiri oka ja ni pola nebi bila iskrena, ali pola veruj mi, jer bi opet progovorio moj inat, arogancija i nebi jednostavno mogla to sve da ti kažem,a pitanje je da li bi ti to slušao i šta bi ti značilo, ovako, ako si imalo „čovek“pročitat ćeš, bar pokušat da me shvatiš. Ko zna možda ja i ova prića postanemo „predmet ismejavanja“ tebe i tvoji priatelja nije važno kako god da bude, postupi po svojoj savesti. Meni moja nije dozvolila da te izvređam kao monstrum pošaljem u tri lepe i na kraju ne kažem ni izvini, ne ja nisam takva i retko psujem i vređam, napad je najbolja odbrana. Oduvek je bilo tako. Ako nastavim napisti ću knjigu. To je to i izvini.
PS: Nemoj misliti da sam ti ovo napisala iz nekog računa ili da se ti sažališ nadamnom ne treba mi ničije sažaljenje. „Želea sam ti se stvarno izviniti i zaboraviti sve to“ , a to je bio jedini način da zaboravim i da ti znaš da mi je žao.
Glupo je što je to završilo tako, a sa druge strane, ja sam to izazvala mojim ponašanjem i povratka nema. Bilo je šta je bilo, život ide dalje.
I tako je bolje bar se više neću blamirat i ćiniti nervoznim nekog, ma ne znam, valjda da sam bila normalna, to bi svatila.., i u tvoj lokal ne bi ušla pa da je od zlata... sad je gotovo nadam se da me bar razumeš ... mada se i sama teško razumem, šta mi je to trebalo? ...
The end!!!!
|