Sta je sreca cesto se pitam,izgleda sreca za mene ne postoji.Nekad sam bio srecan al vise ne,nekad sam imao zenu brak al sve se rasprsilo u vodu,moja prica pocinje ovako.
Prije nekoliko god sam bio dezurni u opertaivnom centru policije,dosadno mi bilo i ukljucim se na chat,upoznam jednu djevojku iz Francuske.Poceli smo se dopisivat i nakon nekog vremena rodi se ljubav,ona je bila razvedena imala je cerkicu od 6 god vremenom sam i tu malenu zavolio svaki dan smo se culi.Nakon godinu dana se uzimamo bili sretni oboje,u novembru prosle god napustam posao i sve i odlazim u Francusku.Na poceku mi sve bilo neobicno al sam se privikao,brak isao super voljeli se bili sretni al nismo izlazili cesto,kad god sam svoju zenu pozvao vani rekla bi mucno mi izlazio sam sam setao gledao sretne obitelji kako setaju zajedno a ja sam setam.Poceli smo se koskati bezveze radi neki gluposti,nije me razumijela nikako imao sam osjecaj da me vise nevoli i kasnije se pokazalo istinito.Isli su dan a ona je sve vise vremena provodila spavajuci sa djevojcicom u njenoj sobi,kad sam je pitao zasto nespava samnom izgovor je bio a prespem.Cutao sam jer sam morao nisam se imao kome pozaliti,kad sam dobio papire otisao sam kuci na par dana kad sam se vratio ona je otisla sa svojom mamom na godisnji bez mog pitanja.Kad sam joj poslao sms da trazi posao kad se vrati ispao sam najgori,njen odgovor je bio ti imas zenu i djete tvoje je da radis a ne ja rekao sam joj imas 32 god a zivis na ocevoj grbaci kao te nije stid:Vratila se sa godisnjeg odmora i nakon 7 dana mi je rekla da nezeli vise samnom biti jer sam je uvrijedio sto sam joj rekao da trazi posao.Otisla je i kupila mi je kartu da se vratim kuci kad je dosao dan da krenem kuci rekla je ostani dajem ti jos jednu sansu,rekao sam joj nisma ja cuko da se igras samnom.Ostao sam prstala je spavat samnom postala hladna ka meni,vrijem sam provodio u parku sjedeci i razmisljajuci zasto se sve ovo meni desava,jedan dan je rekla hajmo kod psihologa da vidimo zasto cutis pristao sam otisli smo i pricali sa tom psihologinjom.Zakazala nam je sastanke obadvoma odvojeno,prolaslo je par dana od toga i jedan dan mi je rekla ja nezelim vise sa tobom da budem i izbacila me na ulicu.Nasao sam se na ulici bez igdje ikog,nisam imao prijatelja niti gdje otici lutao sam ulicama pitajuci se gdje cu,nazvala me je psiholog i pitala me gdje sam rekao sam joj sve,rekla mi je vasa zena je rekla da imate psiholoski problema.ostao sam bez teksta ona mi je rekla nebrinite vi nemate problema nego vasa zena vi ste normalan decko.Navece me je prhvatio jedan covjek kod kojeg sam proveo par noci,vise me nikad nije nazvala niti upitala gdje sam.Neznam cime sam to zasluzio od nje prihvatio sam njeno djete kao svoje i na kraju me izbaci na ulicu zbog toga sto sam joj rekao da trazi posao.
Mozete komentirat sta zelite osudjivat kritikovat svak ima svoje pravo |