Nisam ti htela reci
nikada, ne nije tako ali ne bas tako cesto. Ali imati osecaj da nekom mogu da se otvorim to nemam! Nekiput to govorim kao da se drugom desava ali sa tim pokusavam da se oslobodim nekih zaljenja i saosecanja. Uvek iste price, bas mi je zao, pa kako cete dalje, pa mora se dalje, i sve te „divne“ reci razumevanja. Nervira me kad mi neko kaze da me razume jer...., kad se to ne dozivi na svojoj kozi, ne moze se razumeti. I ja sam nekada davno govorila da puno toga razumem ali nisam, u stvarnosti nisam imala pojma kako je nekom ali su reci izlazile iz mene, zasto? Valjda su ljudi takvi imaju potrebu da sve razumu iako nemaju pojma sta se u stvari sa nekom osobom desava. I tako da se uvek upitam kome? Kome da kazem sta osecam, sta mislim? Ono pitanje da li sam ja normalna ili nisam? Zasto se tako osecam kao sto se osecam. Imam milion razloga zbog cega ne mogu, ne u stvari ima jedan koji je najbitniji! Ne zelim sa nikim da delim te divne trenutke, volim da ih se secam ali ne i da delim. Jel mozes da razumes, ne verujem? A one tuzne? Ne zelim da ih se secam, jer kad o tome govorim onda mi se smuci citav zivot!
Rekao si mi da sam previse „frei“, sta to znaci? zar ljudi ne trebaju biti slobodni? I kom smislu? Ne nisam razumela i ne zelim, to je jednino sto zelim da sacuvam! Znas mene su uvek ucili da ostanem verna sebi i to hocu da sacuvam, da bar nesto sacuvam! Zar te ja sputavam u necemu! Mislim da ne! Zato ne zelim da se menjam!
Znacis mi koliko, to neznam i za ovo kratko vreme ne mogu ti reci! Mada mi je bilo lepo sa tobom! Nemoj me sputavati u mom zivotu! Budi svestan toga jer to je ono sto mi je potrebno!
Govorio si mi da srljam u propast, da rizikujem, da ne volim svoj zivot i nikoga u njemu: da li je to tacno neznam? Mislim da nije, da volim sto zivim i sto me ima? Da volim par osoba u njemu, da bih za njih i svoj zivot dala, koji i nije nesto da bih mu bila privrzena.
Izvini ali nisam mogla o njoj da ti govorim, neznam ........neznam kako da objasnim. Cudno... osecam neku opustenost ali i prazninu, opustenost zato sto pisem, prazninu zato sto nemam poverenja da ti to kazem..... Htela sam .puno toga, htela sam ti reci i objasniti ali sta da objasnim kad sve znas. Ljudi su takvi, pricaju u ime drugih, znaci sve si znao, da li osecao kao ja to ne verujem! Znas da me nekiput ubija nesigurnost ali onda se javi u meni neki bes, osecaj ljutnje i onda idem, ne obazirem se na tu moju nesigurnost nego idem i zelim.............. previse puno toga, i znam da cu uspeti ali koja ce cena biti tog mog uspeha? To neznam.........ali i ne moram!!!
Volim da se smejem, da me ljudi vide nasmejanu, da nasmejem ljude jer to me cini sretnom. Imam osecaj da ti to smeta, ali zasto? Kada se covek opusti ne misli, ne tone u neke dubine razocarenja, u tunele bolnih secanja iz kojih nema izlaza ni svetlosti.
Brzina, letenje daju osecaj da me nema u ovom svetu da sam negde daleko od svih i iznad svih, da mogu biti ja . Ni to nisi razumeo, rekao si da srljam u ........ma nije ni vazno vise!!!Ma volim da skacem iz aviona jer imam osecaj da sam negde u blizini nedohvata, u blizini savrsenstva, ali ni to nisi shvatio, rekao si: „jeli hoces da te nema“, eto to nerazumem. Zasto da me nema, zgog neke minimalne opasnosti, zar zivot nije cudan, zar oni koje ne vole opasnost nisu negde daleko, previse daleko od mene....pa da i onda opet iste ofrcane reci, srljam i ne okrecem se. Nije to tako!
Dvolicnost, i toga ima ali nije to uvek neka negativna osobina! Zavisi kako se uzme u obzir! Kako da prema nekome budem ok, ko prema meni nije, kako mogu nekom da govorim kakva sam, sem ako to ne zelim, jer sam zato dvolicna? Neznam ali mislim da nije to ....ma nema veze!
Ljudi su tako i tako u nekom svom svetu ljubavi, neznosti, poverenja mada nisu svesni koliko lazi ima u tom svetu!!!!!!!
Pretvaranja znas da ne volim, mada se previse pretvaram tako da i ne mogu drugima zameriti, inace bih trebala i samu sebe da prezirem. Moji najdrazi me znaju da sam........, razumu me kao ali ipak pokusavaju da me menjaju........ ne zelim jos da se menjam, doci ce vreme kada cu to sama hteti i mozda se promenim i budem kao i svi ostali, ta pomisao mi se ne svidja ali ako stariji imaju tu mudrost kojom se uvek hvale to i mene ceka, iako ne zelim. Zasto ljudi ne zive onako kako to zele, uvek neka sputavanja, neke poruke pametnih i iskusnih ljudi, mudrosti i citanja misli? Ipak smo mi ljudi drugaciji od zivotinja ili? Zar mi nismo jedinstveni, svako ima svoje karakteristike, misli, i zelja? Neznam ali se ne uklapam u ovaj svet! Ali i u tvom svetu isto tako!!Sorry.................
I jos jedna ljubav koja je srvala sa ivice provalije!!!! Idemo dalje u nove pobede........ |