Pocetak
Razglednice
Bedastoce
Free Slanje SMS-a
Melodije za mobitele
Zid za grafit
Upisite pjesme, price...
Tekstovi, izjave, grafiti
Forum
Mali Chatek
Privatne poruke!!!
Igre
Tko zeli biti milijunas
Pronadjite razlike
Geografija-pikaj i uci
Sudoku
Nagradna
Natjecanje u tetrisu
Natjecanje u mastermindu
Natjecanje u memoryu
Vicevi
SMS poruke
Fotografija
Smijesne slike
Kviz
UvRnUti KViZ-evi!
IQ testovi
Home
E-cards
  Graffiti wall   Write a poem, story...   Win a free game   Forum   Shout box   Send free SMS   Ringtones   Funny texts and stories   Foolish things   Games   Championship in Tetris   Championship in Mastermind   Championship in memory   Jokes   SMS   Quiz   Photos   Funny pictures


Arhiva (Archive)
Novi upisi (New entries)

9892 upisa na 396 stranica (stranica br. 161)
9892 entries in 396 pages (page No. 161)
***Nema Zla U Meni***P&B***
*****Nema Zla U Meni****


Nema Zla u Meni takav sam Od Rodjenja,
Takvog me majka Rodi,A Moja Bosna Odgoji,
Nisam Monstrum Nisam Zivotinjskog Porijekla,ja Sam
Samo Ljudsko Bice.


Mozda sam Samo Kriv Sto Postojim Udisem zrak
I Zivim,A i to se placa,ko i propusti-U- ljubavi,
Bez ljubavi,nemozes dobiti a da ne dajes,
nista bez zrtve nista bez dijela!

Mozes Vapiti Bogu Koliko Hoces i On Zna Nakane,
Tvoje,Moje!
Njega (Boga)se Nemoze Prevariti ko je Krivac,
Pred Njim se Nemozemo Skriti.
Ostavi se Maste i Kuknjave i Vapaja,
Priznajmo jedno Drugom ko Ljudi,
Da Ova Zivot Nije Igracka!
ako Hoces Pomirenje,Ne Gutaj Pljuvacku,
Ne Trazi Izvinjenje,Dovoljno ce Biti i Ono
VOLIM TE!
BAY!

*****Poet&BOEM*****Lado!!
Utipkao *****POET&Boem*****Lado***** - 7.7.2007. u 13:00 Komentari ( 0 )

*****I*S*T*I*N*A*****P&B***Za&Vas***
*****I*S*T*I*N*A*****Pet&Boem*****Lado***!!


I S T I N I T O !


Barem Dvoje Te Ljudi Voli Da Bi Dali ZIVOT za TEBE.


BAREM Petnestero Ljudi na Svijetu Te Voli na NEKI NACIN.


Ako Te Netko Mrzi onda je To Samo Zato sto Zeli Biti Poput Tebe.

TVOJ OSMJEH Svima Donosi Srecu,Cak I ONIMA
KOJI TE NE VOLE!


SVAKE VECERI Netko Misli NA TEBE PRIJE Nego ZASPES...


NETKOME SI CITAV SVIJET!*****Da Nema Tebe NETKO Sada Ne BI ZIVIO*****


Ti SI Poseban (Na)-Na Jedinstven (Na)...


Voli Te Netko za KOGA ni Neznas DA POSTOJI*****



Kad Napravis NAJVECU GRJESKU,Nesto Izadje Iz TOGA!*****


*****Kad Pomislis da se CITAV Svijet SVALIO na TVOJA Ledja,
Pogledaj BOLjE Vjerojatno si TI Svoja Ledja Nasonio (La)
NA SVIJET********************************************


***Kad Mislis da Nema SANSE Da DOBIJES Ono Sto ZELIS,
VJEROJATNO NECES Ni DOBITI!******************

Ali Ako Vjerujes U SEBE,PRIJE Ili KASNIJE Ces DOBITI,
UPRAVO ONO STO ZELIS...........................

*****Uvjek Pamti Komplimente Koje Dobijes,A Zaboravljaj Ruzne PRIMJEDBE**


Uvjek Reci Nekome Sto Osjecas Za Njega,OSJECAT ces se BOLjE,
KADF TA OSOBA SAZNA!

*****AKO IMAS DOBROG PRIJATELjA,DAJ MU DO ZNANjA Koliko Ti je DOBAR****

*****I KOLIKO Ti ZNACI!*****

Za Sve Vas Pripremio*****Poet&Boem***Lado!!

NaravoUcenije*P&B*****
Utipkao *****POET&Boem*****Lado***** - 7.7.2007. u 12:41 Komentari ( 0 )

zakon pjesme
pjesme su vamjako ljepe svaka čast ja pišem pjesme slične vašima ali su dosta duge a sad nemam vremena samo tako nastavite pozz svima
Utipkao ivana - 7.7.2007. u 11:36 Komentari ( 0 )

sječanja
sve što mi je ostalo od tebe
samo su sjećanja
neke jadne, blijede ali vrijedne uspomene
bili smo glavni akteri
tog davnog života
koji je nekad i imao smisla
a danas nema ništa...
nema nas...
tek ponekad naviru te male sličice
no ti si ih odavno pospremio
u sive ladice
svojih misli
i ne otvaraš ih
a trebao bi...
trebao bi...
da se nikad ne izgube...
da ne ostare...
možda će jednom nekome biti važne...
pričaj o njima njoj...
slobodno prešuti moje ime
ali neka sjećanja zažive
jer ona su dio našeg života...
dio mog...
dio tvog..
dio naših snova...
Utipkao punkerica - 7.7.2007. u 11:15 Komentari ( 0 )

nije to kiša
Nije to kiša
To nebo plače
I Boga si povrijedio mojom boli...
Ne, ne cvili to na vjetru mače!
To cvili srce koje te voli...
Ohola tvoja ljubav
Samo je prijetnja meni
O, da li se sjećaš noći
Kad smo bili snovima zaneseni?
Al' više nisu to snovi
Sad su to bolna sjećanja
Jer isto je ostalo sve
Samo su tužnija proljeća
Bez tvoje ljubavi!
Nije to kiša!
To nebo plače...
I Boga si povrijedio svojom zlobom
I uzalud na koljena sad padaš
Jer nikad više u pakao ne bih ja s tobom!!!
Utipkao umihana - 7.7.2007. u 02:05 Komentari ( 0 )

Za tebe
Vidjela sam te danas,
bio si s njom,
a on sa svakim,
samo ne s tobom.

Bila sam tamo
u kutu sobe,
čekala da shvatiš da
svi putovi meni vode.

Ali ni pogledao me nisi,
Zašto?
Kad jedinog kojeg volim ti si!

Svjesna sam da se ne uklapam
u tvoje planove,
ALi barem pogledaj me
dok srce predajem u tvoje dlanove!

Govoriš mi da možda
kada bi sve drugačije bilo,
Možda bi me volio,
možda bi onda to smio!

I zadnju suzu ispuštam
dok ležim na krevetu i sanjam te,
barem ondje, u snovima
mogu imat sve!
Utipkao Anđeosko lice - 7.7.2007. u 00:28 Komentari ( 3 )

Pismo koje je totalno zbunilo gospođu Andrić



’’...a ako upita nešto te ljude,naići će na potsmeh, turobnu atmosferu u njihovim zlim, mutnim očima, i kad bi to video, čovek bi hteo da krene, ali bivao je dezorijentisan, kleo bi se i namah bi zasvetleo. Eto, takvi su bili ljudi tamo gde začeh sebe, gde sada svoj osmeh više ne poznajem. Tamo je i rakija vrlo kisela i na ulici nešto nesnosno smrdi. Tamo je čak i zvuk stojadina drugačiji. To sam sve shvatio ali kasno...’’

To je, doslovce, stajalo u pismu koje je tog jutra, neadresirano, u svom poštanskom sandučetu pronašla gospođa Andrić, stara udovica koja je živela una istom ulazu višespratne zgrade, gde i ja. Dok se penjala uz stepenice, osvrtala se i pod miškom stezala tašnu u koju je bila stavila to famozno pismo. Pitala se od koga li je, kad ona nema živih rođaka, nema dece ni prijatelja. Poslednje pismo koje je primila bilo je od njenog pokojnog muža kad je bio u vojsci. Bukvalno je uletela u stan i za sobom zalupila vrata. U slabo osvetljenoj sobi svoje garsonjere otvorila je koverat plave boje. Nakon iščitanih redova, totalno zbunjena, vrtela se po stanu ne ispuštajući to parče papira. I tako do večeri, kada je već stoti put to pročitala i kada je rešila da nekom otkrije svoju tajnu. Prva je bila kasirka iz obližnje samousluge i to domunđavanje između ove dve privuklo je pažnju mnogih dokonih znatiželjnika koji su tu, u blizini, besposličarili, tako da se oko kase za tili čas stvori velika gužva i lista osumnjičenih se velikom brzinom nadograđivala. Sve je to pomno pratio šef samousluge i rešio da ispita stvar. Kada je saznao o čemu se radi, zaključio je bio da bi najpametnije bilo obavestiti policiju, što je, na opšte odobravanje i učinio i za nekoliko minuta, zabrinuta gomila nemo je posmatrala plavo-beli policijski stojadin kako odvozi gospođu Andrić u stanicu. Nakon kraće konsultacije, policajci su vratili gospođu Andrić u njen stan, popili kafu i pojeli po koju vanilicu sa njom, rekli joj da ništa ne brine i da će sve biti u redu. Te noći gospođa Andrić nije oka sklopila, duboko se zamislila nad svojim proteklim životom i prvi put u životu budna zazorila, sa osmehom gledala izlazak Sunca.

Nakon nešto manje od nedelju dana, svi su bili zaboravili na ovo pismo. Svi, sem gospođe Andrić, koja i danas sa vidnim uzbuđenjem prepričava ovaj događaj, i mene, koji sam tog dana, iz puke obesti, jednu od svojih neuspelo započetih priča spakovao u koverat plave boje i ubacio u njeno poštansko sanduče.
Utipkao Saša D. Lović - 6.7.2007. u 22:35 Komentari ( 0 )

I sad – šta ja da radim?




Vozimo Aplja i ja neka drva mom selji. Grabova. Noć... Magla... Vozimo i ćutimo... Pušimo... On Best, a ja Div. Aplja se nervira a ja – ’ladan k’o špricer a on mlađi od mene, pffff... i kažem mu ja Apljo, zajebi se nerviraš, a on ništa, ćuti i beči se k’o vampir. Pa, izeš mu jarca, opet ću ja, će nam plati za mesec dana i drugu ratu, šta sad, daj da stignemo, zamezimo malo, popijemo, će vidiš – a on se samo okrene i pljune kroz prozor.
I... zaglavimo se mi ! On meni i oca i majku i seme i pleme i... Počne kiša, a ’ladno, ’ladno i on bruuuum, vruuuuum, ma jok. I poturam ja pod točkove i ćebe i kartone i neke daščice nađem iza, tu, tc! Aplja izvadi onaj njegov mobilni, al’ džabe, nema signal. Onda on počne da psuje i šutira one gume. I psuje, psuje i odjednom – ništa. Gle, pa on pao! Apljo, Apljo – ej bre! Ja se derem, a on gleda belo. Strefilo ga... tu, na sred puta... i poče da zvoni onaj njegov mobilni, al’ đavola, ja ne znam da se javim, pokis’o stojim i razmišljam, nit’ selja dobio drva grabova, prvu ratu celu, i moj deo, Aplja dao onom Tomi za vodomer, da mu ugradi u selo, a Aplja umreo...A mlađi od mene... i sad – šta ja da radim ?
Utipkao Saša D. Lović - 6.7.2007. u 22:34 Komentari ( 0 )

Kinooperater



Za Stevu

Dokolica ponekad ume da postane pokretačka energija, bilo za šta, za kreaciju, teror, mazohizam, a to je na svojoj koži osetio Đerđ Jožef, sredovečni kinooperater palanačkog bioskopa, kicoškog izgleda,brkova modeliranih u tanku crtu iznad usana, sede kose, naravno – začešljane malo u levo, obučenog u čisto, mada staro i prekratko odelo, namirisanog jeftinom kolonjskom vodom (bugarskom). Sve u svemu, bio je jedan tipičan primer onog kruga ljudi sa osećajem niže vrednosti, proizašlog iz stvarnih utisaka još u detinjstvu. Naime, odrastao je bez majčinske ljubavi, ulica ga je učila kako da se bori za golu egzistenciju, odrastao u bioskopu uz miris celuloidnih traka, miris zanesenjaka – filmofila, uz prigušenu svetlost i šarenilo na ekranu.

Utorak je lenjo glodao kosti svog sedamnaestog sata, palanka utopljena u jezero jesenje magle, na ulici samo psi, mrtvo lišće, bare... U svom sobičku, hladnim pivom je gasio svoju beskrajnu žeđ Đerđ Jožef, lokalni kicoš, kinooperater. Tišinu je narušavalo neprirodno krčanje koje je dopiralo iz prastarog radio-aparata, na stolo članak iscepan iz ko zna kojih novina, naslovljen:

‚, Evropa pre najezde hrišćanstva sa istoka ’’
Podigao ga je sa stola, masnog i crvotočnog i dugo je zurio, nepomično u nj. Brk mu je poigravao u ritmu vetra, koji je tog trenutka počeo da zavija i raznosi maglu sa sivih, gluvih i prostranih ulica. Sa interesovanjem je čitao, valjda po stoti put u sebi, pa nanovo tihim šapatom, pa onda isprekidano (dok je uzimao po koji gutljaj iz dugačke, braon flaše) sasvim na glas:
‚, Vekovima je skakanje preko vatre bilo magijski način da se pospeši rast letine u Evropi, kao što je to bio slučaj i u Grčkoj i Rimu. Primeri za to su skokovi koje izvode Škoti u igri zvanoj Moris, Belgijanci su igrali oko vatri u znak veselja i preskakali ih da bi letina bila dobra, Švajcarci, takođe, obično usred leta, maskirani bi udarali žestoko kijačama i baklje dizali visoko – kako bi žito izraslo visoko...’’

Razmišljao je posle ovog dugo i pitao se – gde je on to potrošio vreme? Da li je on dizao u vis baklju u znak veselja ili samo flašu, glas? Kome se on radovao, za koga je, sem za sebe, živeo? Za novi dan, za novi film, novu neotvorenu buteljku? No, sve ono što mu je u životu bilo radost, sada je mučenje, gušenje, dosada... Ali kome dušu da otvori, kome da se izjada? Ovo mesto je za njega bilo gluvo, on je za ovo mesto bio nem, u nedogled. Zar su mu jedini prijatelji predmeti, ortopedsko pomagalo – krevet i lavabo, požuteo i ispucao pod oštrim zubom vremena?

Skliznu suza niz kicošev čist obraz i on bolno uzdahnu, dok je ispod streje dopirao zvuk monotonije – gu, gu, gu – golubice su besomučno filozofirale. Prilegao je da odmori, sredovečni gubitnik i za tili čas zaspa. To su trenuci kad se soba ispunjava duhovima:
- ...ni pivo nije popio... – prošaputa River Feniks.
- ...ništa nije ni jeo... – nadoveza se Fernandel.
- ...zaspao obučen, tc, tc,tc... – uzdahnu Brus Li.
- ...čuješ ga kako samo teško diše... – zabrinu se Din Martin.
- ...da, jako je uznemiren... – snishodljivo odgovori Greta Garbo.

Trgnuvši se neprirodno, probudi se nešto posle ponoći. Bio je bled i mokar od znoja. Usnio je bio praznu bioskopsku salu, iz zvučnika se širila psihodelična melodija, slična onoj iz filma Zabriski point, sa svih strana su dolazili buljuci histeričnog smeha. Na platnu nejasne slike, među kojima nekad razazna sebe, obučenog u belo u zadivljujućoj pozi, glamuroznom skoku preko vatre...

Lice Đerđa Jožefa se ozari. Shvatio je poruku koju mu je ko-zna—ko uputio u obliku snoviđenja.Shvatio je u čemu je njegov problem. U neispunjenom danu, dokolici, praznoj bioskopskoj sali… Zlo koje ga je jelo bilo je na celuloidnoj traci, u zvučnicima, na platnu, u škripi drvenih sedišta. Bioskop ga je lagano pretvarao u sebe. Kinooperater je vremenom postao mutant, asimilovana vrsta – Čovek Bioskop!

… a hteo je da putuje, da plovi raznim morima, da vidi egzotične zemlje, lepe žene, proba sva jela sveta, vina iz Argentine, popne se na piramidu, popne se na Statue of Liberty… I sve je on to već video, ali tuđim očima! Napokon se odlučio na taj korak! Spakovao je malobrojne stvari u koferčić, savio onaj isečak i stavio ga u džep, strmoglavo se sjurio niz stepenice na ulicu, mokru i sablasno praznu. Dugo je, dugo stajao ispred zgrade bioskopa I zurio u nju kao omađijan.

Nedugo iza zore, dok se varljivo jesenje sunce probijalo kroz maglu, koračao je polako, pogrbljen, istrošenim putem pored močvare. Iz daleka je dopiralo brujanje motora, nekog krša od vozila. Đerđ Jožef zastade i ispruži palac. Videvši ga tek na nekih desetak metara, stari kamiondžija naglo zakoči i zaustavi se tik uz njega.
- ‘ajde, upadaj… - otvori mu vrata stari kamiondžija i ovaj prvo ubaci koferčić, kiselo se nasmeja, uđe i zalupi vrata.
- Dokle ćeš?
- Što dalje, to bolje… - sa uzdahom je konstatovao kicoš.
- De, popi malo…
Uzeo je flašu i dobro potegao. Sa radija je curila neka setna narodna melodija koju prekide dubok, muški glas:
‚, Našu palanku potresla je nemila vest... Noćas je izgoreo naš bioskop... I pored lavovske borbe vatrogasaca, ništa nije spaseno... Procenjuje se da je izgorelo preko tri stotina rolni filma, sav inventar i uređaji. Da nesreća bude veća, pronađeno je i telo Đerđa Jožefa, kinooperatera koji je stradao u požaru. Sahrana će se obaviti sutra u 13 časova na novom palanačkom groblju...’’

Iza vesti nova setna melodija.
- Svašta… - začudi se kamiondžija i potegnu muški iz flaše.Sunce je već bilo visoko, dug put za njima, ispred njih još duži i ne znaju ni jedan, ni drugi hoće li on doneti novu dokolicu ili…
Utipkao Saša D Lović - 6.7.2007. u 22:33 Komentari ( 0 )

ODLAZAK
Odlazak...
sinoć...
bila sam na groblju,
svjetlucavom od kapljica kiše,
prekriveno sjajnim dijamantima bezbrojnih duša...
osjetila sam zadnji poriv života,
zadnje kapi krvi kako kolaju mojim hladnim tijelom
koje je drhtalo od hladnoće i boli...
ležao je otvoren grob,
dozivao moje ime...
kleknula sam pored njega,
uprljana blatom,licem krvavim od suza...
vjetrovi demona šaptali su tiho,
sve do glasnih krikova bolnih za uši...
bio si tamo,vidjela sam te suznih očiju,
sjedio si na cesti,blijed poput onog mjeseca...
zabljesnula je oštrica noža,a krv je potekla zelenom travom..
došao si do mene tužnog izraza lica i šapnuo:
"dođi, ležimo zajedno,vidiš da nas grob doziva. više nije ugodno,otiđimo zajedno..."
jutro smo dočekali lebdeći kao i one kristalne duše...
ljudi su dolazili,neki su plakali,neki smijali...
gledali i pričali:"gle kako se njih dvoje voljelo"
ali nisu shvaćali da smo mi napokon bili sretni,
potpuno slobodni a zauvijek vezani..
zauvijek zajedno..
osvanula su i ta dva života...
Utipkao punkerica - 6.7.2007. u 21:03 Komentari ( 0 )

NJEMU
Voljet ću te zauvijek,
znam da hoću...
Čujem sjene i glasove neke kako mi to govore noću...

I kad svega nestane,
kad samo tuga ostane,
sjetit' će se nebo i rijeke neke koliko smo toga prošli...

Pričat' će cvijeće o danima sreće,
pričat' će noći kako je tako suđeno svima,
kako je kraj jednom morao doći...

Šapati naši negdje u daljini
govorit' ce prijateljici tišini...

Doći će druga djeca,
sjest' će na naša mjesta,
donijet' će ljubav i poljupce neke
bas kao i ti i ja u onim trenucima sreće...
Utipkao punkerica - 6.7.2007. u 21:02 Komentari ( 0 )

uspomena
LIJEPA USPOMENA
Ako me noćas tuga ukrade i odnese,
još dalje od tebe, na drugi kraj svijeta..
Hoćeš li poći za mnom?
Hoćeš li lutati, očajavati?
Voljela bih znati...
Da li će ti biti stalo...makar malo..
Ako se ljubav poput ptice galeba,
tužno svije krila na stijeni, riječi prosutih..
Hoćeš li imati snage da sa mnom poletiš,
da zajedno preletimo
more prijetnji optužbi..
Ako me izgubiš zbog neke druge
i ako ona te usreći više od mene,
hoćeš li imati toliko dostojanstva da ti budem
lijepa uspomena?
Utipkao punkerica - 6.7.2007. u 20:58 Komentari ( 0 )

jedna ljubav

Čemu sada riječi
neki suvišni razgovori
nepotrebni pogledi
I možda slučajni osmijesi?!
Pustinje u meni više nema
da bi me preko vode
žednu preveo.
I kome su potrebni
nekakvi pozdravi
koji nikada
nisu ni živjeli?!
Čemu, čemu se prisjećati prošlosti
davno zaboravljenih osjećaja
jedne izblijedjele nesretne ljubavi?!

Utipkao punkerica - 6.7.2007. u 20:57 Komentari ( 0 )

***
Istetoviraj mi ime na drugoj strani duše
Uštini mi usne poljupcem, nek boli,
Dodirni mi kosti dahom, kao munjom,
Noćas mi dokaži kako znaš da voliš.

A kad jutro klekne pred prozorom mojim
Ostavi prazninu u krevetu ovom
i ćutke odbaci sve o čemu pričam
pusti da malaksam dok pred danom stojim.

I ne pitaj o čemu razmišljam
razapeta izmedju dve dimenzije
vreme mi curi kroz umorne prste
svesna sam da kasno je...
I zato, izadji odavde, molim te!
Utipkao Kaminoko - 6.7.2007. u 20:02 Komentari ( 1 )

EXTRA RAJA
POZDRAV SVIM STARIM I ONIM NOVIM POEZICARIMA I POEZICARKAMA OD Silensa A POSEBAN POZDRAV I SVE NAJ NAJ MOJOJ DRAGOJ "MJESECINI",LEEJLI... PUSA VOLIM VAS I MISLIM NA VAS................NEKE SE STVARI MJENJAJU A NEKE SE NIKAD NECE PROMJRNITI!!!!PS
Utipkao Silence_Soul - 6.7.2007. u 19:44 Komentari ( 1 )

***
Lutam
po svojoj prošlosti
tražim
maslačak davno oduvan
reku davno preplivanu
jedan djurdjevak uveli
tražim
reči izgovorene plačno
maleni kamičak u cipeli
kaleidoskop koji menja boje
koračam
ulicama bez imena
sa nekim čudnim portretima
i tražim
tračak nečeg izgubljenog
što u meni tišti duboko.
Utipkao Kaminoko - 6.7.2007. u 19:19 Komentari ( 1 )

Z* * * * *S
Sigurna smrt je, al sat njen nije,
zivot je kratak, ostaje ga malo
prijatan je oku, samo nije stalo
do njega dusi, kad hoce da mrije.

Svijet je slijep, a djela mu ruzna
potiskuje u kraj plemenite cine
zgruseno je svijetlo,s njim hrabrosti ine.
likuje lazno, istina je tuzna.

Sta li se, Boze, u cekanju zbiva,
oklijevanje je neprilicno za nas,
kida se nada, dusa smrtna biva.

Cemu si obecao to svijetlo u slavi,
kad nenadno smrt naidje na nas
i gde nas nadje tu nas zaustavi ?
Utipkao Silence_Soul - 6.7.2007. u 18:56 Komentari ( 1 )

Nešto je u zraku
Osjećam povjetarac na mom licu
Miluje me i odnosi tragove prošlosti
Koji su već davno trebali biti obrisani
Sa proljećem i moja duša se budi iz sna
Ponovo se rodi i postaje ranjiva
Ovaj put neću nikom dopustiti da ju povrijedi
I slomi…
Nešto je u zraku
Osjećam zrake sunca kako se probijaju između oblaka
Žele biti viđene na ovom zlom tmurnom svijetu…
Jer svijet je zao i ljudi su zli
Povrijedit će nas oni za koje se najmanje nadamo………
Utipkao punkerica - 6.7.2007. u 18:46 Komentari ( 1 )

moje besmrtno
Umorna sam od svega
Guše me svi moji djetinjasti strahovi
I ako moraš otići
Voljela bih da samo odeš
Ali tvoja se prisutnost još osjeća
I ne želi me ostaviti na miru
Ove rane ne žele zacijeljeti
Bol je jednostavno pre stvarna
Previše je toga
Što vrijeme ne može izbrisati
Kad si plakao
Brisala sam ti suze
Kad si se bojao
Uništila sam tvoje strahove
I držala te za ruku
Sve ove godine
Ali još uvijek imaš…mene svu
Uvijek si me očaravao
Svojim umom
Sad sam vezana za život koji si mi ostavio
Tvoje lice progoni
Moje nekad ugodne snove
Tvoj je glas uništio
Sav zdrav razum u meni
Ove rane ne žele zacijeljeti
Bol je jednostavno pre stvarna
Previše je toga
Što vrijeme ne može izbrisati
Snažno sam pokušala objasniti sebi
Da te nema
Ali iako si tu
Sve sam vrijeme tako sama
Utipkao punkerica - 6.7.2007. u 18:43 Komentari ( 0 )

..---
Na obali stojiš sama
Sa krvavim stopalima
Na kamenjima iskušenja
Gledaš kako more postojanja
Zacjeljuje rane života
Dok suze tamnog neba
Čiste tijelo od grijeha
Još samo jedan korak treba
Do posljednjeg cilja
Za oslobođenje duha
Od svih iluzija razuma
Jer beskrajna čežnja srca
Skrivena u nevinim vjetrovima
Živi u lutajućim valovima
I kada skineš haljinu strahova
Osjetit ćeš ljepotu oslobođenja
Koju niti sebična ljubav nema
Prema životu sebe i voljenoga
Jer smrt ne razdvaja čovjeka
Nego spaja dušu i Vječnoga !
Utipkao punkerica - 6.7.2007. u 18:42 Komentari ( 1 )

:(
OPRAŠTAM TI
Umrla sam...
Večeras,
kad shvatila sam kakav si.
Umrlo je moje srce
koje te nekad toliko voljelo.
Umrla je moja duša
koja je zbog tebe tolike godine patila.
Umrlo je moje tijelo,
moje oči, koje bez tvojih pogleda više nemaju sjaj,
moje usne, koje bez tvojih poljubaca ne vrijede ništa.
Umrlo je sve u meni,
a ti ni ne shvaćaš koliku si mi bol nanio,
za cijeli život me povrijedio.
Ali opraštam ti sve, štoviše, žalim te,
jer ti ne znaš voljeti, ni ljubav primiti.
Sada idi iz mog srca i duše
dok moji snovi k’o kule u pijesku se ruše.
Ne želim zbog tebe više plakati i patiti
jer znam da jednog dana ću te zaboraviti.
I znaj, znaj da ne mrzim te,
ja opraštam ti sve...
Utipkao punkerica - 6.7.2007. u 18:40 Komentari ( 0 )

...

KAKO SAM TE SAMO VOLJELA

Sjećam se kako sam plakala
za tvojim očima
kako sam noćima
stajala na prozoru
i brojila zvijezde
O, kako sam te samo voljela!
Danima sam maštala o tvojim rukama
I sanjala o tim zelenim očima.
Nikog nisam imala, sama sam bila,
sama noćima plakala.
Mjesecima sam te čekala
da dođeš tu, baš tu
pred vrata moja, na moj prag.
Nikada to nećeš saznati.
Bože, kako sam te samo voljela!
Da, voljela.
Ah, bila sam dijete.
Što li sam onda znala?!
Ja, mala djevojčica, dijete tek...
Utipkao punkerica - 6.7.2007. u 18:40 Komentari ( 0 )

SuzA
Ne nadnosi se nad vodu
Duboko je nebo pod tobom
I plove bijeli oblaci
Kao bijeli dani godine

Moze ti se uciniti
Da vidis suzu u oku
I kane suza u vodu
I citav zivot pomuti

Odose bijeli oblaci
Kao bijeli dani godine
Utipkao Silence_Soul - 6.7.2007. u 18:30 Komentari ( 0 )

...
DOĐE MI….

Ponekad mi tako dođe
Da brojim zvijezde u noći,
Šećem u sumrak parkom sama,
Zaboravim zaključati srce,
Prestanem se smijati.

Ponekad da i drugi mogu
U mom oku pročitati tugu,
Vidjeti kako krvarim iznutra.

Ponekad mi tako dođe
Da poželim toplu ruku
Oko svoga struka,
meki dodir usana
i zagrljaj prije spavanja.

Ponekad mi tako dođe
Da se kao dijete
Smjestim u najdraže krilo
I samo sretna šutim.

Ponekad mi tako dođe
Da ti kažem
Da te volim
Usprkos svima i svemu
I da ništa na ovom svijetu
Tu ljubav ne može
Ubiti u meni.
Utipkao netko - 6.7.2007. u 18:25 Komentari ( 1 )

danas
DANAS

Danas sam jaka kao stijena.
Ničeg me nije strah.
Znam da mi više nisi važan
i da od mene ne možeš stvoriti prah.
Postala sam čvrsta,
možda čak i hladna kao ti.
Ni suze, ni smijeh na moje lice
ti više ne možeš namamiti.
Preboljela sam te.
Danas to mogu reći glasno.
Ne volim te !
Dragi, da li ti je jasno?
Utipkao punkerica - 6.7.2007. u 18:24 Komentari ( 1 )

Stranica (Page):   << Natrag (Back)   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83   84   85   86   87   88   89   90   91   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155   156   157   158   159   160  161  162   163   164   165   166   167   168   169   170   171   172   173   174   175   176   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186   187   188   189   190   191   192   193   194   195   196   197   198   199   200   201   202   203   204   205   206   207   208   209   210   211   212   213   214   215   216   217   218   219   220   221   222   223   224   225   226   227   228   229   230   231   232   233   234   235   236   237   238   239   240   241   242   243   244   245   246   247   248   249   250   251   252   253   254   255   256   257   258   259   260   261   262   263   264   265   266   267   268   269   270   271   272   273   274   275   276   277   278   279   280   281   282   283   284   285   286   287   288   289   290   291   292   293   294   295   296   297   298   299   300   301   302   303   304   305   306   307   308   309   310   311   312   313   314   315   316   317   318   319   320   321   322   323   324   325   326   327   328   329   330   331   332   333   334   335   336   337   338   339   340   341   342   343   344   345   346   347   348   349   350   351   352   353   354   355   356   357   358   359   360   361   362   363   364   365   366   367   368   369   370   371   372   373   374   375   376   377   378   379   380   381   382   383   384   385   386   387   388   389   390   391   392   393   394   395   396   Napred (Next) >>