Ulica ispod vode
- Idemo zamoliti Dumbya da nas pusti u Zakutnu ulicu? pitala sam
-Možemo ga pitati, ali misliš da će nam dozvoliti? rekao je Chad
- Možda nam neće dozvoliti jer bi onda svi htjeli ići! rekla je Sarah
- Svejedno ga idemo pitati, pa šta bude. rekla sam i krenula prema Dumbyevom uredu
Kada smo svo troje ušli Dumbledoreje digao pogled sa nekog dokumenta i veselo nam se nasmješio.
Budući da su još vani i Sarah i Chad rekli da ga ja moram pitati, nije mi bilo druge nego progovoriti.
- Da, Lisa? Nešto ste trebali? upitao je Dumby
- Pa... da... ja... Vas želim pitati da li možemo otići do... do... Zakutne ulice? mucajući sam rekla
- Lisa, znaš da ću tebe i tvoje prijatelje pustiti jer znam da si odgovorna i da se mogu pouzdati u tebe! rekao je Dumbledor
- Zbilja? Hvala vam prof. Dumby... ups. .... mislim Dumbledor! rekla je Sarah
- A što vama uopće treba iz Zakutne ulice? pita Dumby
- Svi troje smo si mislili kupiti one najnovije čarobne štapiće Vrtimlate1000. I ja sam si namjeravala kupiti knjigu sa najnovijim čarolijama i napitcima. rekla sam
- Samo da vam ne zaboravim reči, izađite na stražnji izlaz, prođite jezerce i uskočite u bunar. Ostalo znate. reče Dumbledore
- Naravno, profesore. O još jednom, hvala što ste nam dozvolili da idemo! prvi je put progovorio Chad.
- Nema probleme. rekao je Dumby i štapićem otvorio vrata te nas pogledom ispratio.
Kada smo došli u društvenu prostoriju vidjeli smo Hermionu2 i Toma kako sjede na sofi i pokušavaju se ponašati kao cura i dečko.
Izašli dmo iz dvorca i krenuli prema jezercu.
Ubrzo sam na površini jezera ugledala maleni ključić koji je visio na privjesku.
- Ljudi, što je ovo? upitala sam.
Dala sam ključ Chadu, a on je pročitao šta piše na privjesku.Velikim masnim slovima pisalo je: poslušaj poruku!
odjednom se iza nas čuo tihi glasić.
- Vi ste 412. pronalazaći ključa. Imate veliku čast otključati jezerce i uči u Ulicu pod vodom. Ključanica je na sredini jezera! Želimo vam sreću i nadamo se da ćete se lijepo provesti u Ulici pod vodom. rekao je misteriozni glasić.
Na livadi oko Hogwartsa smo pronašli nekoliko dasaka koje smo položili na vodu. Na našu sreću, ravno su stajale na površini. Mene su poslali da na koljenima dođem do sredine jezera... pod isprikom da sam ja kao najlakša! Ključ sam gurnula u malenu rupicu na sredini jezerca te me istog trenutka zasljepilo jako svijetlo... jedino što sam čula je bilo Sarahino ponavljanje: " Molim te da uspije, molim te da uspije, molim te!" Na jezeru se pojavila dovoljno velika rupa da može ući i punašan čovjek.
- Valjda vodi u Zakutnu, rekao je Chad.
- Možemo provjeriti!, rekla sam.
- Idemo golupčići, rekla je Sarah koja je već stajala na prvoj dasci.
- Idemo, zadovoljno sam ponovila.
Sarah je krenula prva te je Chada i mene uhvatila za ruku. Kada smo se približili golemoj rupi, Odlučili smo uskočiti na tri.
- Jedan... Dva... Tri..., rekla je Sarah.
- Idemo, rekla sam.
-Idemo, ponovila je Sarah.
-Idemo, rekao je Chad.
Dok smo putovali imala sam osjećaj kao da sam na aquaganu! Kao da me okružuje voda. A kada sam pogledala prema dolje, pozlilo mi je. Padali smo kroz cijev dugačku nekoliko kilometara!
Chad je izvukao svoj štapić i izrekao čaroliju IMPEDIMENTA i zaustavio vrijeme.
- Imamo samo minutu. Ovako, nastavit ćemo se držati za ruke, kako se ne bi razdvojili. Mislim da nema još puno putovanja. Kada stignemo, moramo također ostati zajedno jer.... rekao je Chad.
Chad je trebao još nešto reći, ali je bilo prekasno. Opet smo krenuli padati u veliko prostranstvo!!!
Padali smo još nekoliko minuta, a onda smo se spustili na golemu hrpu zelene slame. Sa moje lijeve strane bio je mali otvor koji je vodio u takozvanu Ulicu pod vodom. Kada sam se približila otvoru, vidjela sam mnogo ljudi kako šeću kroz natrpanu ulicu i ulaze u razne trgovine sa čarobnim potrepštinama.
- Šta ste se ukupili, idemo vidjeti šta ima u toj famoznoj ulici, rekla je Sarah.
- Idemo, rekao je Chad.
Kada smo izašli, vrlo smo se dobro uklopili. Niko na nas baš nije obraćao pažnju. Ušli smo u prvu trgovinu koja se zvala " Štapići, kotlići imamo mi sve! Uđite i kupite nismo skupi mi"! Bilo je dobro to što smo u toj trgovini mogli kupiti čarobne štapiće po koje smo došli. Ali nismo mogli kupiti knjigu niti smo znali kao se vratiti natrag u Hogwarts.
- Idemo pogledati još malo šta ima u ovoj ulici, rakla sam.
- Nadam se da imate ideju kako ćemo se vratiti, rekao je Chad.
- Ljudi, evo trgovine koju ja tražim! Piše " Sve najnovije iz magične literature", rekla sam.
- Dobar dan, pozdravila dam stariju gospođu koja je sjedila na stolici uz šank.
- Dobar dan, dijete moje! Što ti treba, dušo? , ljubazno me pitala.
- Imate knjigu " Najnovije čarolije, poznatih čarobnjaka" ?, pitala sam.
- Naravno da imamo, kao što piše, mi imamo sve! Izvoli, tvoja knjiga! Krasno stigla si kupiti posljednju. 10 srebrnih.
- Izvolite! Eto ode cijeli moj đeparac. Hvala, doviđenja, ljubazno sam pozdravila i izašla iz trgovine.
Jedini je problem bio kako ćemo se vratiti!
Sjetila sam se da sam pri padu na zelenu slamu, u cijevi vidjela malenu rupicu u koju ide ključ za povratak!
- Sarah, Chad, idemo, mislim da znam kako ćemo se vratiti.
- Nadam se da znaš, Dumby sada sigurno ludi.
- Ne slažem se sa tobom! Krenuli smo u 11:15, a sada je 11:40, rekao je Chad.
- A ja mislila da smo mi putovali pola sata, rekla je Sarah.
- Dobro, idemo sad ili ćemo se svađat oko toga koliko smo putovali? pitala sam.
Stigli smo do otvora te ušli i približili se cijevi. Gurnula sam ključ u malu rupicu koju sam spomenula i odjednom nas je snažan zrak dignuo i poletjeli smo prema jezeru. Ovoga mi se puta putovanje činilo kraće. A kada smo napokon izronili, i stigli na površinu jezera, bili smo potpuno mokri od glave do pete.
- Ma super, ovo mi je peti put da se danas poram presvlaćit, rakla je Sarah.
- Imamo sreću što nikog nema u dvorištu, rekla sam!
- Vjerojatno su svi na ručku, moramo se i mi požuriti!, rekao je Chad.
Sarah i ja smo se brzo presvukle u spavaonici i spustile smo se u društvenu.
- Presvukle ste se? pitao je Chad.
- Idem ja na ručak ili predavanja ili... idem! rekla je Sarah.
- Hvala ti što si bio sa mnom i Sarah i bez tebe ne bi uspjele, tiho sam progovorila.
Chad nije ništa odgovorio.
Samo me poljubio i nasmijao se svojim poznatim osmjehom.
- Ja nisam gladna, a ti? pitala sam.
- Mislim da ni ja nisam toliko gladan. rekao je.
Te me opet poljubio. Sjeli smo na crvenu sofu uz kamin i ostatak popodneva uživali!!!
KRAJ
sve |