Na stolu mi stoji paklica cigareta.Polu potrosena,poluotvorena.Razmisljam:da li uzeti jos jednu dozu nikotina?Ponekad mi se cini da sve moje brige,trenutne brige,prodju kroz taj dim od nikotina i ko zna cega sve jos.Ali,vise nije tako.
Ljudi koje sam znala,otisli su a sa njima i delici mene.
Ustajem,odlazim iz svog kutka i zatvaram vrata za sobom.
Uzdisem i izdisem,i odlucno odlazim negde.Kao da znam gde,i sa kojim ciljem,hodam pravo ne razmisljajuci.A onda se setim,pa ja nemam kuda da odem.U ovom gradu trenutno sam sama,potpuno sama.Ljudi oko mene su mi stranci,i koliko god bili nekom drugom zanimljivi za mene su samo obicni stranci.
Gledam u telefon,ocekujem cudo,ali nista.
I tako kroz ulice ovog velikog grada prolazim,s nadom da cu naci nesto ili nekoga ko ce promeniti ovu monotoniju.
Nista od toga.Dakle,odlucih-bicu sama.
A gde je bolje provesti trenutke samoce nego negde pored reke,gde prolaznici ne zure na svoja radna mesta.Da,idealno resenje je upravo to-reka.
Sedam na klupu koja mi se ucinila udaljeno od gradske vreve,ali ipak toliko blizu da mogu otici i stici cim to pozelim.Ljudi prolaze.Posmatram ih,i primecujem kako svi imaju svoju pricu.Postaje mi zanimljivo.A onda se posle nekog vremena desava nesto prilicno cudno.Osecam kako vise ne vidim ljude kao individue.Vidim ih kao delove celokupnog pejzasa.Zanesena tom neobicnom pojavom,nestajem.Nestajem u reci,oblacima,u decjem osmehu.Nestaju svi moji unutrasnji strahovi,nestaju moje misli.Ne mislim,postojim i pretvaram se u sve oko sebe.
A onda,pogled.Jedan pogled me je izvukao iz celog stanja.Te oci su kao prikovane za moje,gledale i ja sam gledala njih.Nije bio zbunjen,i nije mu bilo neprijatno sto se gledamo iako se ne poznajemo.Izgledalo je kao da se znamo vec odavno,jos pre postojanja sveta i svemira.Osmehnuo se?Ne.Samo pogled.Jak kao stena,i jos jaci.
Odlazim kuci.Na stolu jos uvek stoji paklica cigareta.Uzimam jednu,uvlacim dim,i razmisljam.U glavi mi se redjaju slike svega sto sam videla.Ali,njegove oci kao da stoje tu ispred mene.Jos uvek.On me posmatra i cuti.
Posle tog dana,vise puta sam odlazila na isto mesto.Nekad sama,nekad sa nekim,ali on vise nije prosao.I ko je bio u stvari?Obican stranac?Ne.Obican stranac ne ostavlja utisak na nas.
Nisam spavala nocima.Cesto bih se budila,jer u snu,obicnom,lepom,svakidasnjem,nesvakidasnjem,odjednom vidim dva oka.Vidim pogled i naglo se probudim.Kao da me posetio dok sam spavala.Probudim se,ali naravno u javi se cepa spona izmedju nas.Prolazili su dani i godine,sve do jedne noci.
Ceo dan sam imala problema sa svojim okruzenjem,pobegla sam na onu istu klupu.Slusala sam pesmu koju volim najvise.Njene reci su me polako spustale u spokoj.Ljudi su prolazili ali moj pogled je bio usmeren ka nebu.Volim zvezde.Smiruju me i sama pomisao koliko smo mi mali deo svemira,budi u meni spokoj.Onda sam osetila neciji dodir.Zbunjeno sam okrenula glavu i videla oci koje sam jos davno izgubila.Nista nije rekao,pogledao me kao pre.U istom trenutku hteli smo nesto reci.Otvorili smo usta,a onda nespretno zaustavili reci.
Ipak je posle nekog vremena doslo do komunikacije.Bila je vise nego idealna.Rekao mi je svoje ime,rekao mi je sve o sebi.Krenule su mi suze..I njemu je bilo strasno neprijatno.Nije hteo da me rastuzi,ali kada sam shvatila da je on brat kojeg sam jos u detinjstvu izgubila vise nije bilo mesta za uzdrzanost.Postalo je napeto.Reci su bile potrebne,prave reci,ali ni ja ni on ih nismo nalazili.A onda sam mu pricala o svojim snovima.O tome kako sam posle onog dana pokusala da ga nadjem.A on je nasao mene.I to sasvim slucajno.I rekao mi je kako su i njegovi snovi bili nalik mojim.Iako su nasi roditelji uspeli da nas razdvoje,iako smo se promenili,mnogo,nase oci ostale su iste.Nasa dusa je to prepoznala. |