Moja soba prazna,
Nema tebe, nema smeha, nema zivota…
Vratila sam se, sa praznom utrobom
Sa zeljom da nestanem, da me nema,
Prazna soba, nema nas…
Na stolu stoje male cipelice
Jedna bela kapica I mala flasica
Nista mi to ne treba sada
Nestalo je cedo moje
Ja sam ga ubila…
Lice mi je tamno od bolova
Suze same teku, ja im nista ne mogu
Pogled pos obi seta
Tup, nista ne vidim
Telefon zvoni, ti hoces da znas
kako sam?
Sta da ti kazem, kad ti nije stalo,
Zasto da ti govorim
Da mi se ne zivi, da za sve kriv ti si
Da nisi hteo ovo nase cedo
A ja, ja sam bila ponizena do kraja
Zar sa stomakom da setam u sred svoga krja
Majka moja nije mi dozvolila da to radim
-On te nece, shavti, ti mu nisi nista I tako ce ostati,
Ako ostavis dete ovo, on ce te I dalje traziti, nikada se
Osloboditi njega neces, a nece te ozeniti, samo ce te
Zavitlavati, a ja, kopile da hranim necu,
zato bolje poslusaj, otarasi se ovoga I nadji sebi sdrugim srecu..
Nema stojim u sobi I ruke mi drhte,
uzimam onu malu belu kapicu,
Brisem svoje modre usne, natecene, oci peku, crvene..
Pitas me kako se osecam?
Nikada neces moci da razumes ovaj bol,
ti si opet sav svoj
U meni je nesto umrlo, utroba mi prazna, sve se prevrnulo..
Ti ces moci da imas decu, I nista ten e boli,
A ja, ostala sam bez svega, ne, ne trebas mi vise ikada,
Iako dusa samo tebe voli, ne, ne mogu vise d ate gledam, ti, ti si bio moj zivot, a sada, ranio si me…
Mija soba, nikada se nece cuti plac deteta,
moja soba, moja tuga,
A tebe, tebe ce sutra ljubiti druga,
I nikada neces saznati koliki si mi bol naneo,
Ti ces I dalje biti sretan, ti ne zna sta je praznina,
tI ces imati svoga sina…
Moja soba mi ostaje, tu cu zivot da provedem,
ni sakim necu da ga delim, ubili smo nasu Anu,
jeste, tako smo hteli…I mrzecu svaki dan kad se radja,
kada kisa umije mi lice,
Nema nas, nema nase bebice…I sta ce mi zivot bez vas dvoje,
ja sad sama sa sobom,
Sve je proslo, gotovo je.
Moja soba, moja patnja, moja beba,
nikada nije rukice pomakla
I nisam dobro, niti cu ikada biti,
Sama sa sobom cu se boriti, neka me tuga ubije,
neka me ceznja gusi,
Tvoja vise nikada, znas li ti da imam tragove na dusi?
Niko nikada nece moci da ih pokrije, nema nas,
nema Ane, moje najmilije.
Moja soba me poznaje, zna das am sama,
Nikad vise stobom, umrla sam za tebe, isto kao I Ana
|