Korak napred,dva koraka nazad,
kupujem neke jeftine snove.
Zelim te!Zovem te umornim glasom,
potrebne su mi zelje nove...
Kao da nema niceg vise u meni,
sve bledi,sve staje,sve nestaje polako,
kao ruzan san,iz kog budjenja nema,
pitam se:"Zasto uvek mora tako?"
Sedam na klupu,onu nasu,staru,
gledam-urezani inicijali,
a osim toga i par vaznih tajni,
sta smo mi jedno drugome dali?
Prestala sam cak i da se smejem,
moji prijatelji se za mene plase.
Dzepovi prazni,vise nista nemam,
a otplacujem dugove veze nase.
Napisem poneku elegicnu pesmu,
prosetam gradom,a uvek sama.
Ni do ceg' mi nije,pustite me vise!
Zar ne vidite da oko mene je tama?
Kao ruzan san...Iz kog budjenja nema.
Tako mi se ovih dana moj zivot cini.
Kao da samu sebe samaram,
k'o da su baceni na mene cini.
Brisem sad sama sebi suzu
i kazem:"Dosta je!Probudi se!
Kratak je zivot da kosmar bude,
da prebolis to sve,potrudi se!"
Elegija,depresija i ruzni snovi,
za sve to sam ja i previse mlada,
treba mi ljubav bliznjih mojih,
treba mi vera,treba mi nada.
"Kao ruzan san iz kog budjenja nema",
zar se na to moj zivot svodi?!
Oteracu suze i zalosne misli,
sto kruze mi po glavi kao senke po vodi.
Zatvaram oci.Zelim da spavam.
Al' umorna sam od ruznih snova.
Borih se sa njima proslih meseci,
al' od danas pocinje borba nova!
Sanjacu lepse,volecu zivot,
i necu ici do nase klupe.
Shvatih odjednom,posle mnogo bola:
Zivot je kratak za probleme glupe! |