Sićan se bila je festa Svetog Duje.
Dan lip, sunce se uzgalo, rascvitalo.
Obukla nas mater svo troje ka? mornare.
Doli bilo, a gori modro na rige.
I krenemo tako na festu caca, mater i nas troje.
Prava porodica.
Oni ozbiljni, a mi pricamo ka dica.
Kad doli na Visku sritne moj caca prijatelja.
Nije ga kaze, dugo, od rata vidija i sad ce on, samo ric, dvi,
A nas neka mater doli na festu vodi.
Odemo mi, ma prodje ura i tri, a cace nigdi.
Niko nista ne prica, niti pita, jer sad je i mater ljuta.
Ni sladoleda, ni nista nema, kad je takujin u cace osta.
Vrtili se malo i djiravali, njega trazili, a onda tuzni doma vratili.
Jedino kasno uvecer caca, vec kad smo legli
Pomalo vesel i uz pismu kuci se vraca.
I mislim da mu nikad palo na pamet nije
Da smo mu mi dica Duju ubrojili u grije. |
